Да ли је новембарско усклађивање пензија могло да буде веће

Чињеница да је приликом утврђивања минималне цене рада за запослене за 2023. годину од стране Владе РС, знатан део повећања минималне цене рада заснован на умањењу доприноса за ПИО фонд на терет послодаваца у наредној години, и то за један одсто, што представља умањење буџета ПИО фонда у 2023. за више од 100 милиона евра, непријатно је изненадила све пензионере.

Ова чињеница посебно добија на тежини ако се зна да је у последњих неколико година допринос за ПИО фонд на терет послодавца већ умањен за четири одсто, што представља умањење средстава ПИО фонду за 400 милиона евра годишње.

Последица такве политике је перманентно смањивање просечне пензије у односу на просечну зараду у дужем временском периоду (2002. године просечна пензија је била 65,6 одсто просечне зараде, а 2022. године пензије су се усталиле на нивоу од 45,2 одсто), као и то да је учешће издатака за пензије у БДП-у са 11,5 одсто у 2002. години сведено на 9,4 одсто у 2021. години, што је непримерено материјалном положају садашњих пензионера.

Пензионери не сматрају да је одржива политика владе да се финансијски потенцијал ПИО фонда стално смањује, уместо да се предузимају мере за његово јачање, како би постао самоодржив и самофинансирајући, тим пре што би и интерес државе требало да буде у смањивању сопственог издвајања за ПИО фонд, које према плану за 2022. годину износи око 16 одсто укупних средстава ПИО фонда.

Није у потпуности јасно ни опредељење владе да у 2014. години изменом Закона о ПИО фонду измени управљачку структуру фонда тако да фактички одстрани осигуранике и кориснике пензија из система значајнијег утицаја на доношење одлука о управљању имовином и средствима ПИО фонда.

У потпуности је разумљив став Владе Србије да поспеши привредне активности, да створи повољан привредни амбијент за домаће и стране привреднике, да да подстицај запошљавању, али је неприхватљиво да највећу цену тог захвата плате пензионери, чиме се практично милион пензионера осуђује на доживотно сиромаштво.

С друге стране, познато је да знатан број послодаваца својим запосленима званично исплаћује минималне зараде преко рачуна, а на руке често много веће суме, за које не уплаћују држави и ПИО фонду прописане обавезе. Тиме поткрадају државу, буџет и ПИО фонд. А да се не прича о послодавцима који ангажују раднике за рад на црно. Познато је и то да држава не реагује адекватно на овакву ситуацију.

Опште је позната чињеница да су пензионери у периоду од 2014. до 2018. године помогли држави Србији са око 840 милиона евра да стабилизује финансијски систем који је био пред банкротством. Тај новац издвајан је из њихових припадајућих и по закону зарађених пензија и уплаћиван на рачун буџета Србије. Пензионери с правом очекују да им тај новац у наредном периоду буде враћен.

Кад се све сагледа, једини закључак јесте да је новембарско усклађивање могло и морало да буде макар дупло веће. Али ту се на делу види колико држава, поред јавно прокламоване бриге, води стварну и реалну бригу о пензионерима и запосленима.

Љубиша Бабић,
генерални секретар УСПС