Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АЛИ ШЕРИ, либански концептуални уметник и редитељ

Све настаје из блата и широке стваралачке реке

Цео мит о стварању и постанку света повезан је с блатом. Од Адама, Голема, Гилгамеша – сви су они у митологији створени од блата
И када боље размислимо, све револуције током „арапског пролећа” су пропале осим суданске (Фото: Д. Лакић)

На 44. Каиро фестивалу, на којем је главни глумац – натуршчик Махер Елкхеир, образовани судански младић што у циглани код бране Мерове на Нилу зарађује за изградњу куће и женидбу – освојио награду, дугометражни филм „Брана” либанског концептуалног визуелног уметника и редитеља Алија Шерија (Бејрут, 1976) стигао је већ овенчан наградом 63. Солун фестивала за најбољи уметнички допринос.

Успешна фестивалска турнеја се наставља и тако ће се Шеријева „Брана” (али не и он сам, јер је тренутно на представљању свог дела у Немачкој) већ сутра наћи и пред публиком 28. Фестивала ауторског филма у Београду (МТС дворана у 16.30), као један од 12 филмова у главном такмичарском програму.

У разговору за „Политику” у башти каирског хотела „Софител” пре неки дан, Али Шери је с великим задовољством објаснио како се међу копродуцентским земљама које су учествовале у настанку „Бране” нашла и Србија. Главни „кривци” су наш редитељ и продуцент Владимир Перишић и Вања Милановић и тај међусобно повезани мали ауторски круг уметника који живе и стварају у Француској (Шери открива и да је Перишић већ започео снимање свог новог филма). Без копродукција се не може што је Шери, према сопственом признању, као дебитант у дугометражној филмској форми и „продуцентски лаик” тек сада научио. До сада је као једногодишњи резидент Националног музеја у Лондону, и заузет својим великим изложбама у Паризу и Италији, више размишљао о концептуалистичком истраживању „географије насиља”...

У „Брани” ви заправо настављате оно започето својим инсталацијама и визуелним радовима и кратким филмовима „Копач” и „Немир” и ваше стваралаштво тече као нека огромна река?

Да, то је врло тачан начин да се то што радим опише. Овај филм делује споља као неки мој нови корак, али у суштини није. Нисам унапред имао фантазију да желим да снимим дугометражни филм за биоскопе, сусрео сам се и са тим да овај мој уметнички пројекат захтева другачији начин производње, одређени буџет, и то ме је све одвело до рада са сценаристима и продуцентима. Сама идеја је само наставак онога што и иначе радим тако да је све то заправо веома органско и природно, али ја заиста не видим неки посебан искорак изван сопствене визуелне праксе.

Све је у вашим делима повезано с тлом, са земљом, блатом и основним елементима у природи, одакле то долази?

Одувек сам некако, када бих помислио на људску историју, чак и на насиље и трауме, разумео да све што нам се икада дешавало и дешава оставља материјалне трагове и последице на тлу земаља у којима живимо. Све што сам до сада радио било је потакнуто питањем како да почнемо да разумемо сва геополитичка и друштвена дешавања, посматрајући материјалност и гледајући елементе: воду, земљу, ватру и ваздух у међусобној игри и интеракцији. Конкретно, у „Брани” доминира вода. Обишао сам подручје бране Мерове, једне од три џиновске хидроелектране на Нилу, у време када је било много тензија између Египта и Етиопије за приступ води и када је Египат чак претио да ће бомбардовати брану. Тако сам, почевши од воде која је живот и негирање циклуса порицања, указао да и она сама има своју дугу историју и да сада као систем постаје део сукоба и напетости.

Ви брану посматрате и као реметилачку структуру?

У начину на који гледамо на воду, почињете да схватате геополитику региона. Вода има утицај на људе и на њихове мисли, а брана се ту појавила као истинска реметилачка структура која је утицала и на људе и на животну средину и на саму атмосферу. Екосистем је потпуно поремећен. Северни Судан је био веома суво подручје, посебно лети, а сада с огромним резервоаром за воду која стагнира клима се преобратила на веома влажну, што је утицало на пољопривреду, на птице, животиње, а такође је утицало на људе који су навикли да чувају своје куће од врућине и знали како да узгајају биљке у условима суве климе. Све се пореметило.

Вода и земља дају блато, а ваши циглари, иако им рад делује механички, заправо су и креативци?

И кроз читаво човечанство ми смо замишљали блато као креацију. Цео мит о стварању и постанку света повезан је с блатом. Од Адама, Голема, Гилгамеша – сви су они у митологији створени од блата. Таква врста материјалности подстиче креативност маште, замислите сва ова створења која су рођена из блата. Цигларски радници производе цигле како би их продавали и од тога живели, али исто тако један од њих ће се у пустињи препустити и стваралачком гесту. Заправо, прављење цигле од блата и прављење скулптуре од блата готово да су исти гестови само с другачијим значењем. Оно што чини Махер блиско је уметности, али корелација између рада као средства за производњу и живот и стварања те велике скулптуре, која ће у једном тренутку чак и оживети, видна је и конкретна.

Постоји ли у тим тајним Махеровим одласцима у пустињу где ствара и нешто митско?

Ово је Нубијска пустиња и на њеним подручјима, која нису само у Судану, људи практикују суфизам, а то је мистична грана ислама. А главна идеја или теологија у суфизму је да је све што је бог створио свето. Дакле, пустиња је света, планина је света, река Нил је света и они заиста верују у то. Одају поштовање и земљи и води, према историји, машти и све је то присутно и у исламској књижевности, у еповима и причама. За мене, то је уписано у постојеће имагинарне области.

Ви ову тематику веома добро познајете?

Иако је Судан далеко од нас у Либану, то је ипак арапска земља, а ја и сам припадам муслиманској култури. Боравећи у Северном Судану, ја сам се у ову земљу заљубио, пет година сам обилазио циглану, слушао приче радника, све документовао и пуно ту снимао.

У вашем филму има тог поетског и магичног реализма, а џиновска Махерова скулптура од блата доноси са собом и алегоријске моменте, у вези са суданском револуцијом?

Постоје те две временске линије у вези с револуцијом о којој се сазнаје и чује једино преко ТВ, радија и мобилних телефона. Прича о револуцији је у позадини, а ту је и прича о убиству, па је све то повезано. За мене су филмови ближи логици снова, а не да нам говоре о стварности. Знате оно, нешто сањате, пробудите се и питате своје пријатеље шта то значи и покушате да дате смисао свом стварном животу. Дакле, за мене је филм исти. То има своју логику, која је ближа сну. С друге стране, желим да говорим и о политичким околностима, имам осећај да људи који тамо раде на њих немају утицаја. Тако је и било. Сви цигларски радници су рођени под диктатуром Омара ел Башира, они за друго и не знају, али разумеју да је побуна против њега веома важан тренутак у историји земље. Али су само посматрачи. И када боље размислимо, све револуције током „арапског пролећа” су пропале осим суданске. Она је била најуспешнија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.