Све више деце у јаслицама, али не и у школским клупама

Деца из осетљивих група имају услове за једнак приступ образовању, али се још увек мора радити на њиховом потпуном укључивању, један је од закључака Националног извештаја о инклузивном образовању од 2019. до 2021. године у Србији, документа који ће бити полазна тачка за развој ове области. С највише проблема у инклузивном образовању сусрећу се деца са сметњама у развоју, инвалидитетом, припадници ромских заједница и деца лошијег социјалног и економског статуса. Због тога писци извештаја закључују да је неопходно у наредном периоду нарочиту пажњу посветити системима реаговања и праћења у случајевима дискриминације, усклађивању закона и других прописа који се тичу забране дискриминације.

Како показују подаци Националног извештаја, школска 2020/2021. година прва је у последњих десет година у којој више од 30 одсто деце старости до три године похађа вртиће. Смањује се број ученика у основним школама за децу са сметњама у развоју, јер им је образовање доступно и у оним редовним. Али се повећава број ученика који, како би се оспособили за посао, похађају средње школе за особе са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Међутим, овај извештај указује и на податак да је у опадању проценат деце обухваћене основним образовањем и да је он испод 95 одсто. Писци извештаја не наводе узроке, већ наглашавају да тај податак захтева додатну анализу. Смањује се и стопа оних који завршавају основне школе, па 2021. године четири одсто ученика није матурирало или је одустало од школовања.

Подаци Републичког завода за статистику показују да опада и проценат деце која похађају средњу школу и он је тренутно испод 90 одсто. А само 28 одсто деце која живе у ромским насељима наставља школовање након завршеног осмог разреда. Уз то, број девојчица које уписују средњу школу значајно је мањи од броја дечака.

По такозваним мерама афирмативне акције уписа у средње школе 2020/2021. године, уписана су 1.894 ученика. За последњих седам година укупно су додељене 6.533 стипендије ученицима ромске националности, од чега је 65 одсто девојчица. Значајна подршка обезбеђена је и деци избеглица и миграната како би се укључили у образовни систем – више од 10.000 допунских часова, око 3.000 индивидуалних планова подршке, 500 књига…

Национални извештај о инклузивном образовању од 2019. до 2020. године настао је сарадњом Министарства просвете, Уницефа и делегације Европске уније у Србији.