Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
104 ГОДИНЕ ОД ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ

Дан једне од највећих победа у Великом рату

Челници Новог Сада полажу венац на спомен-плочу (Фото Град Нови Сад)

Кад говоримо о присаједињењу, говоримо о сложним људима који су имали визију за целокупну нашу будућност. Али то je на неки начин и искорак демократије у том добу, јер је та скупштина била мултинационална, а значајно је да су њој учествовале и жене, њих седам, у време кад ни Енглескиње, Францускиње и Немице нису имале право гласа, рекао је јуче градоначелник Новог Сада Милан Ђурић на обележавању Дана присаједињења Војводине Србији. „И управо та слобода и равноправност су водиља данашњем руковођењу и Новог Сада и Србије и причамо такође о ослободи равноправности свих наших грађана без обзира на веру, нацију и то је наш систем вредности који негујемо дан-данас”, поручио је Ђурић, који је са председницом Скупштине града Новог Сада Јеленом Маринковић Радомировић положио венац од ловоровог листа на спомен-плочу данашње зграде банке, а некада места на којем је одржана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање.

Ђурић је истакао да сваког 25. новембра Нови Сад одаје пошту нашим славним прецима, јер је то од изузетне важности за државу Србију, али и за читав српски народ и да младим генерацијама треба преносити сећање на тај догађај да га никада не забораве. Венце су поводом 25. новембра 1918. године, дана када је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, положиле и делегације Националног савета буњевачке националне мањине и Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године – Нови Сад, пренео је Танјуг.

„Као и сваке године 25. новембра ми смо се окупили на овом месту где су наши преци донели својом вољом, поносно, визионарску одлуку да желе живети заједно са браћом Србима и осталим Јужним Словенима у Краљевини Србији. Данас смо изузетно поносни на ту одлуку и дичимо се њоме. Међутим, историја није сваки пут и ценила ту нашу вољу на прави начин, ми Буњевци смо живели практично у илегали под притиском озбиљне асимилације пола века. Али ево данас ја могу да кажем као представник буњевачке нације да је поново угодно и удобно и лепо бити Буњевац у Војводини, у Сомбору одакле ја долазим, у Суботици и осталим местима где Буњевци живе и надамо се да ћемо оставити довољно трага и довољно чувати културу и традицију нашег малог народа”, рекао је Александар Бошњак из Буњевачког националног савета.

Горан Максимовић из Удружења потомака ратника Србије 1912–1920. у Новом Саду је нагласио да је овај датум златним словима исписан у историји српског народа, када су људи из ових крајева, Баната, Бачке и Барање одлучили да се присаједине Краљевини Србији и тиме трајно променили историју и начин живота на овом подручју како свог, тако и народа у Србији. „То је велики дан и испоставило се на крају да је то највећа победа Српске краљевске војске и српског народа у Великом рату, а било је много других победа и ми са огромним задовољством сваке године учествујемо у обележавању овог догађаја”, истакао је Максимовић.

Поводом овог значајног датума у српској историји покрет Двери затражио је јуче да се он прогласи државним празником. Указујући да је тог дана испуњена вековна тежња српског народа да се присаједини својој матици, Двери оцењују да се покушај сепаратизма и враћање на стање и положај који је АП Војводина имала доношењем Устава из 1974. године више не сме догодити. „Предлажемо да се због значаја датума, Дан присаједињења прогласи државним празником како би се такве тежње заувек искорениле”, навеле су Двери. И Покрет обнове Краљевине Србије сматра да је овај дан – празник свих грађана. Делегација ПОКС-а положила је венац на месту где је одржана Велика народна скупштина и оценила да је „ово једна од најзначајнијих одлука српског, буњевачког и осталих словенских народа у нашој савременој политичкој историји”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Ne postoji nijedan dokument, akt, čin, zapis... da je odluka neligitimne „Velike narodna skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje“ (uz sremske Slovene, činili su nešto više od 35% stanovništva Vojvodine) „službeno“, institucionalno, „državno“ prihvaćena u Srbiji... Uz to, sve do Versajskog sporazuma, ove teritorije su bile u statusu okupiranih teritorija!
25%
Vojvodina je ratni plen Srbije posle Prvog rata. U momentu famoznog prisajedinjenja bilo je oko 25% Srba u Vojvodini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.