Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ: СИНИША МАЛИ, министар финансија

Синиша Мали за „Политику”: Терет кризе преузима држава

(Фото Стефан Стојановић)

Терет кризе преузимамо на себе, што сматрам и основном функцијом државе у оваквим временима, јер је најважније да очувамо животни стандард грађана Србије. Држава се понела веома одговорно када се у условима растућих цена горива одрекла дела дохотка од акциза, тиме умањујући своје приходе у буџет, али, са друге стране, обезбеђујући да цена горива не порасте онолико колико је могла без овог потеза. Ако на пример погледате приходе у ребалансу буџета, видећете да су били већи за укупно 192 милијарде динара, и да је свуда раст осим код акциза, али смо на тај начин обезбедили ниже цене горива. Држаћемо се и на даље овакве одговорне политике, будно пратимо стање на тржишту и на основу тржишних кретања доносимо одлуке. Били смо одговорни и грађани су видели да брзо, ефикасно и правовремено реагујемо, каже у интервјуу за „Политику” Синиша Мали, министар финансија.

Да ли је било тешко направити буџет за 2023. годину у ситуацији глобалне нестабилности када је инфлација сасвим извесна, а привредни раст неизвестан?

Тачно је да је ситуација у свету данас пуна неизвесности, у сваком смислу, али грађани треба да знају да се боримо из дана у дан, и да смо успели да сачувамо тешко стечену стабилност. На тај начин, имамо простора и за веће плате и пензије, помоћ младима, а све то како бисмо одржали квалитет живота грађана. Буџет за наредну годину биће развојан, уравнотежен, социјално оријентисан, са елементима предострожности за кризна реаговања. То значи да ћемо дати све од себе да обезбедимо и даљи раст, али и заштиту оних који највише могу да осете ефекте преливања кризе на нашу земљу. Са јавним инвестицијама настављамо, а желимо и да стране директне инвестиције даље расту и да следеће године премашимо овогодишње 3,4 милијарде евра прилива за првих 10 месеци. Све то уз већ поменуту подршку грађанима. Врло важан сегмент и у ребалансу и у буџету за наредну годину је сектор енергетике. Битно је да ту будемо стабилни, да имамо струје, гаса, свих потребних енергената будући да је овај сектор тренутно извор свих светских нестабилности. Неће бити лако, али сам уверен да ћемо успети у томе.

За финансирање дефицита и плаћање доспелих дугова у 2023. потребна су знатна средства. Већ сте почели да скупљате новац за те намене. Најављен је кредит од Емирата, ММФ-а, Светске банке… Да ли ће све то бити довољно?

Све обавезе се планирају, реагује се благовремено и ритам наплате је пројектован у складу са свим плановима. Наредне године доспева око 4,6 милијарди евра дуга, директних обавеза, од чега је око 67 одсто унутрашњи дуг, док се преостали део односи на обавезе по зајмовима и то 10 процената на кредите према међународним институцијама Светској банци, Европској инвестиционој банци и тако даље, 16 одсто билатерални уговори… Министарство финансија благовремено планира и размишља о стратегији и начинима обезбеђивања неопходних средстава за њихову отплату, тако да смо већ средином године кренули у преговоре са различитим институцијама како бисмо обезбедили довољну подршку, а планирамо да део дуга отплатимо и емисијом обвезница на домаћем тржишту. Камате на задуживање држава отишле су у небеса. То важи и за нас. Колико су садашње високе стопе на дуг изазов за вођење фискалне политике?

Србија нема високе стопе на дуг, очекујем да ће учешће камата у БДП-у наредних неколико година остати испод или око два одсто, што нам је добра позиција да избегнемо изазове. Овај однос је у последњих неколико година преполовљен. На крају 2022. износиће око 1,6 одсто, 2015. је било чак 2,9 процената БДП-а. Развој тржишта капитала државних обвезница, раст кредитног рејтинга земље, смањење премије ризика, ниска стопа инфлације и смањење референтне каматне стопе НБС снизили су нам и цену задуживања последњих година и трасирали нам прави пут.

Шеф мисије ММФ-а Јан Кејс Мартејн је после недавне посете када је договорен нови стендбај аранжман навео да власти намеравају да искористе финансијска средства која ће бити доступна током првог дела аранжмана, а да преостали приступ третирају као предострожност. Можете ли то да појасните?

Међународни монетарни фонд (ММФ) значи сигурност за нашу земљу, а аранжман са том финансијском институцијом даје кредибилитет реформама које спроводимо и нашој економској политици. О важности аранжмана најбоље говори чињеница да је, након што је објављена вест о постигнутом договору са ММФ-ом, тржиште позитивно реаговало, а обвезнице којима се тргује на међународном тржишту су забележиле пад стопе приносе за један процентни поен. Средства од ММФ-а ћемо повлачити по потреби, за враћање старих дугова и како бисмо одржали финансијску стабилност.

Да ли има наде да губици „Електропривреде Србије” и „Србијагаса” догодине буду мањи и да мање оптерећују буџет? Они су повећали минус у државној каси, један су од главних разлога ребаланса, а и ММФ инсистира да се они реформишу. Из ММФ-а је након посете наведено да нови аранжман треба да подржи напоре власти у структурним реформама, са акцентом на енергетски сектор?

Губици ових предузећа у највећој мери настају због ниске цене струје и гаса ка становништву и привреди. Цена струје на тржишту је скочила десет пута од прошлог септембра до овог, а ми смо, са друге стране, имали само једно ниско повећање цена. Циљ је да се ова предузећа финансијски стабилизују и да се оптерећење буџета умањи у наредној години. Наш задатак је да обезбедимо пре свега стабилност у снабдевању свих енергената, што значи да ни у једном тренутку не буде угрожена испорука енергената ка грађанима, да имају струју, грејање. Због тога смо испреговарали подршку ММФ-а, а свакако да смо разговарали и правили планове и о структурним променама ових предузећа које ће се спровести у склопу свеукупних реформи у Србији.

Да ли ће држава да национализује НИС?

За нас је веома важно да НИС нормално функционише и да грађанима и привреди обезбедимо довољне количине енергената. Дакле, да буде горива на пумпама, а да, са друге стране, и наше компаније имају довољно мазута, лож-уља и свега онога што НИС обезбеђује. У условима светске енергетске кризе веома је важно да имате стабилну и јаку компанију која вам даје потпуну сигурност. Имам редовне контакте са представницима НИС-а и сматрам да ћемо и даље кроз конструктивну сарадњу и дијалог наставити да доносимо одлуке које су у интересу превасходно грађана Србије.

Многе земље, па и оне у нашем суседству уводе порез на екстрапрофит, не само нафтним компанијама Да ли се и код нас о томе размишља?

Пажљиво пратим оно што раде друге државе и најаве на ову тему које су дошле из Хрватске, Аустрије, Мађарске. У овом тренутку Србија не размишља о увођењу екстрапрофита. Потпуно смо стабилни, имамо довољно новца у буџету и не желим да изазивам било какве шокове или негативне реакције са изненадним и неочекиваним одлукама. Боримо се за предвидиво привредно окружење и сваку одлуку доносимо у сарадњи са привредом и привредницима. Србија није случајно лидер у региону у привлачењу страних директних инвестиција. Више од 250 нових фабрика смо привукли у последњих десет година, незапосленост нам је на историјски ниском нивоу. Наставићемо са реформама јер је то важно и за компаније које послују у Србији. Е-фискализација, е-фактуре, борба против сиве економије, даље унапређење рада Пореске управе… Важно је и да наставимо регионалну сарадњу кроз иницијативу „Отворени Балкан”, то је оно што представници фирми желе да чују.

Врло често говорите да смо прошле године у септембру узели зелене обвезнице са само један одсто камате. За шта је тај повољни новац употребљен? На које зелене пројекте? Или је отишао на општу буџетску потрошњу?

Средства су намењена за пројекте као што су „Чиста Србија”, изградња београдског метроа, улагања у железничку инфраструктуру и друге пројекте из такозване зелене агенде. Зелена еврообвезница емитована је у износу од једне милијарде евра са роком доспећа од седам година и купонском стопом од један одсто, најнижом до сада постигнутом на међународном тржишту. Република Србија се сврстала у ред ретких европских земаља које су то урадиле. Пројекти прихватљиви за финансирање из зелених обвезница дефинисани су оквирним документом за издавање зелених обвезница, који је усклађен са стандардима Међународне асоцијације за тржиште капитала и израђен је на начин да обезбеђује сигурност инвеститорима да ће прибављена средства путем емисије зелених обвезница бити коришћена за финансирање зелених пројеката а из области обновљиве енергије, енергетске ефикасности, саобраћаја, одрживог управљања водама и отпадним водама, спречавања и контроле загађења и циркуларне економије и заштите животне средине и биодиверзитета и одрживе пољопривреде.

Како ће фриленсери од Нове године да плаћају порез?

Драго ми је што смо после дужег времена успели да постигнемо договор са фриленсерима, да и они буду задовољни, а да је и држава нашла прихватљив начин да их опорезује. С обзиром на то да остварују различите приходе, као и да су за многе од њих то једини приходи, предложено је да бирају између два начина плаћања пореза и доприноса. У првој опцији, опорезиви прилив је остварени приход у кварталу у бруто износу и умањује се за нормиране трошкове у износу од 96.000 динара, а порез на доходак се плаћа по стопи од 20 на добијену основицу, док су доприноси за пензијско и инвалидско осигурање 24 одсто, почев од следеће године. Доприноси за обавезно здравствено осигурање износе 10,3 процента, с тим да основица доприноса за здравствено осигурање за квартал не може бити нижа од троструког износа 15 одсто просечне месечне зараде у Србији. Према другој опцији, опорезиви приход утврђује се тако што се остварени приход у бруто износу у кварталу умањује за нормиране трошкове у износу од 57.900 динара увећане за 34 одсто бруто прилива оствареног у кварталу. На овако утврђен опорезиви приход плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 10 одсто. Доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се по истим стопама као и у првој опцији, а опорезиви приход је основица за обрачун висине доприноса, с тим што у овој опцији имамо прописану кварталну минималну основицу за оба доприноса, и то доприноса за пензијско и инвалидско осигурање – најмање троструки износ најниже месечне основице доприноса и доприноса за обавезно здравствено осигурање – најмање троструки износ 15 одсто просечне месечне зараде у Републици Србији.

Да ли је и какве ефекте дала унакрсна процена зарада и имовине?

Реч је о озбиљном послу, којим се бавимо са пуном пажњом и изузетно је битно да се оваква врста скрининга спроведе до краја. У овом тренутку су у току поступци провере 13.000 физичких лица за које је процењено да заслужују посебну пажњу Пореске управе. До овог броја дошло се након укрштања података о увећању имовине и пријављених прихода за више од 1,2 милиона грађана. Код њих је та разлика износила више од 150.000 евра и то ће истражити Сектор за утврђивање порекла имовине и посебног пореза Пореске управе Републике Србије. Њихови пријављени приходи ни приближно не одговарају наведеном увећању вредности имовине и то буди сумњу. Корупција је деценијама рак рана Србије, мора се искоренити јер је без тог корака узалудан сав уложени реформски труд. Борба са корупцијом мора да буде одлучна.

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Da probam ponovo. Odrekla se država nepotrebnog viška prihoda, koje ubira od privrede i stanovništva.
Dragan Pik-lon
Ako krizu resavamo tako sto cemo se dodatno zaduzivati na kraju ce biti logicno da nam je ''Rio-Tinto''-poslednja sansa.
Gale
А који су то ресурси остали држави после свих продаја и приватизација да може да преузме терет кризе.Можда већина нас не зна ништа о економији.
Tim
" Терет кризе преузима држава", а државу чини народ. Или ја грешим. Тако смо учили у школи. Некада...
Dragan Pik-lon
Uzimanje novih kredita za vracanje starih(samo kamate)nas vodi u duznicko ropstvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.