Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација ће спорије падати, највећи ризик курс динара

(Фото А. Васиљевић)

Члан фискалног савета Бојан Димитријевић проценио је да ће инфлација у Србији до краја године бити изнад 15 процената, што је више од очекиване стопе, али да је она условљена крајње неизвесним догађајима у окружењу.

Димитријевић је за Танјуг пренео очекивања изнета у Фискалној стратегији НБС да се током 2023. године стопа инфлације преполови и да се затим значајно смањи у периоду 2024-2025. године, како би дошла у оквире коридора НБС-а од три до 3,5 процента на годишњем нивоу.

„Морамо да имамо у виду с једне стране крајњу неизвесност у вези с ратом у Украјини и са друге стране страховити раст цене енергената - нафте, гаса и струје, који је почео због зелене агенде, чак и независно од рата у Украјини. Други инфлаторни притисци били су везани за превелику количину новца која је емитована у оквиру ЕУ и САД, због изласка из ковид рецесије и све је то дошло на наплату током 2022. године, тако да је та инфлација добрим делом имала увозни карактер”, рекао је Димитријевић у изјави за Танјуг.

Према очекивању у Фискалној стратегији НБС инфлација би, како каже Димитријевић, следеће године требало да се преполови и да следеће године буде до шет-седам процената на годишњем нивоу.

„Наравно, то нико са сигурношћу не може рећи, управо због велике неизвесности и због чињенице да, када се једном активира инфлација, онда се активирају и инфлациона очекивања и постоје притисци за корекцију плата, пензија и да дође до те својеврсне трке међу номиналним величинама које онда врше додатни притисак, али за сада се чини да се ипак иде у правцу смиривања инфлације”, напоменуо је Димитријевић.

На питање да ли постоје оправдања за оволики раст цена, он је рекао да у економији за то нема правог одговора.

„Готово никад у економији није могуће очекивати да, ако су стварни трошкови порасли за пет процената, да ће аутоматски и корекција цена износити пет процената. Управо зато што привредни субјекти делују у условима неизвесности, врло често у условима панике и врло често у условима неповерења у односу на друге актере”, рекао је Димитријевић.

Навео је како је то игра у којој постоји неповерење једних произвођача у односу на друге, али и неповерење привреде у државу и њене потезе.

„Постоји неповерење у то какви ће бити потези власти, да ли ће на пример централна банка штампати већу количину новца, да ли ће се одржати у оквирима референтне каматне стопе, да ли ће плате у јавном сектору и пензије бити под контролом, или ће их држава под притиском јавности више кориговати, па самим тим вршити веће инфлаторне притиске”, рекао је Димитријевић.

Упозорио је да је једно од питања како ће се понашати девизни курс и да ли ће моћи да се одржи на садашњем нивоу.

„Он је за сада стабилан, али сасвим сигурно ако се у дужем временском периоду настави раст цена, постојећи девизни курс ће тешко моћи да издржи, а његова корекција би покренула нову спиралу: цене, инфлација, курс, плате, нови круг нестабилности прилагођавања и онда привредни актери све те информације узимају у обзир и увек у својим проценама за колико треба да повећају цене полазе од најнеповољније опције”, објаснио је Димитријевић.

Додао је да, ако се та најнеповољнија опција деси, онда су произвођачи отприлике „на нули” са растом цена, а ако стварни раст цена буде мањи, по правилу им не пада на памет да коригују цене на доле.

Он сматра да се држава доста добро понашала у претходном периоду још од фискалне консолидације која је почела 2014. године.

„Затим током ковид кризе, јер је пад производње, па затим раст БДП-а био нешто виши него код земаља у окружењу и снажна државна интервенција у социјалном домену и у домену јавних инвестиција омогућила је раст БДП-а и значјано смањивање незапослености . Сада је стопа незапослености испод девет процената, то је заиста једна од најнижих стопа за последњих тридесетак година, а формирана под тржишним условима и све то уз јавни дуг који је под контролом, буџетски дефицит под контролом, релативно стабилне јавне финансије”, нагласио је Димитријевић.

Сматра да, у односу на инфлацију, институције српске државе нису имале простора да ураде много више од овога што је предузето.

„Зато што видите да су приближно исту стопи инфлације, можда донекле мало нижу, имале и водеће земље ЕУ, Немачка, САД... Готово у свим тим земљама инфлација је прешла двоцифрену границу, негде је 10, 12, 14 процената, тако да је очигледно у овим околностима било изузетно тешко смањити инфлацију и држати је под контролом испод те границе. Надајмо се да ће тако бити у наредном периоду”, навео је Димитријевић.

Овај члан Фискалног савета сматра да је држава добро урадила повећавајући пензије и покушавајући да на тај начин спасе животни стандард пензионера.

„С друге стране одрекла се дела својих прихода од акцизе, да би тако зауставила цену горива, водила је рачуна о ценама неких кључних пољопривредних производа. Имамо повољну цену гаса, захваљујући договору који смо постигли са Русима, тако да мислим да смо успели да амортизујемо највеће трошковне ударе када је о енергији реч и да ће они у наредном периоду нешто мање оптерећивати цене”, рекао је Димитријевић.

Закључио је да за сада може да се да прелазна оцена влади, уз упозорење да борба са кризом и инфлацијом непрестано траје, јер је економска ситуација турбулентна и мења се нагоре.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Kada bi dinar oslabio oko 10%,cene uvozne robe bi se smanjile, a time I troskovi zivota.
Trifun
@Hajduk Veljko Kada bi dinar "oslabio", sve cene bi se preracunale po vecem kursu eura.Porasle bi rate za kredite,indeksirane u eurima i sl..To bi se negativno odrazilo na standard gradjana Srbije, koji imaju primanja u dinarima..Nikakve realne potrebe za devalvacijom dinara nema.Dinar je vezan za eur,a u zoni eura inflacija je na pribliznom nivou kao u Srbiji..Dug Srbije u odnosu na BDP je manji nego u eurozoni.Srbija ima stabilne devizne rezerve,koje rastu.Rastu BDP,izvoz,strane investicije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.