Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелени венац запуштен и наружен

Док су Топличин, Косанчићев и Обилићев венац, који се налазе у непосредној близини, пре неколико година сређени, неизвесно је када ће „Зелењак” доћи на ред за детаљну обнову
(Фотографије Д. Алексић)

Косанчићев, Топличин и Обилићев венац реконструисани су пре неколико година. Те обнове пратиле су бројне критике, било је и кашњења, онда и замерки на урађено, али уз све пропратне мањкавости, ове целине у центру сређене су, а предност у њима су добили пешаци. Зелени венац који је такође једна од централних зона и у непосредној близини три венца за сада није те среће и сушта је супротност „првим рођацима”. Све што може да га наружи и наружило га је – девастирани и окрњени улази у подземне пролазе, начичкани локали брзе хране у свим бојама и са огромним натписима, бројне рекламе и билборди, прљава и неодржавана степеништа са одваљеним деловима, ђубре на сваком кораку...

У подземном делу, где се налазе продавнице, плафон на више места прокишњава и круни се, по ободу вире инсталације и жице. Бројне подне плоче поломљене, стубови и зидови ишарани и излепљени огласима и рекламама... Додатној „шароликости”, махом у подземном пролазу и на улазу у њега, доприносе и продавци који на кутијама нуде одећу, доњи веш, чарапе, бижутерију... Док их по ко зна који пут, у игри мачке и миша, не растерају комуналне службе. Тада до изражаја долазе мусави зидови у подземном. Са њих су недавно скидани графити и жврљотине, али када се сагледа цела слика Зеленог венца, тај покушај уклањања графита из подземног, који се и даље назиру, делује гротескно.

Јасно је, за довођење чувеног „Зелењака” у ред и пристојно стање потребно је знатно више труда, односно права, детаљна обнова.

Јер ова целина својеврсно је предворjе најужег центра града и као таква не би смела да му буде толики контраст. А колики је, тренутно можда најбоље може да се сагледа са врха Призренске или када из Сремске пешаци избију у Улицу Зелени венац. Појединима се тада спонтано омакне: „Ау, ово изгледа као...”, после чега следи име неког азијског града у коме се на малом простору оивиченом запуштеним шароликим фасадама угурали густ саобраћај, метеж и гужва, улична продаја, продаја брзе хране и смеће на све стране...

Двоспратни објекти уместо привремених комерцијалних

Није да за Зелени венац, који годинама овако изгледа, нема планова и идеја. Последњи, конкретни корак на ову тему догодио се пре годину дана. Реч је о раном јавном увиду у план детаљне регулације (ПДР) за део блока између улица Бранкове, Зелени венац, Краљице Наталије и Југ Богданове. Овај план предвидео је да уместо једноспратних комерцијалних објеката на Зеленом венцу буду двоспратни, максималне висине до 16 метара.

Елаборат за рани јавни увид тог плана, којим је обухваћено 0,56 хектара, предвиђао је да нацрт ПДР-а утврди хоће ли постојећи објекти попут продавнице ДМ и „Мекдоналдса”, локали и киосци бити надограђени, обновљени или срушени да би се са постојећих 1.225 квадратних метара изграђена површина утростручила (3.825 квадрата). Највећи део овог простора, велике аутобуске окретнице, намењен је пешачким везама, подземном пролазу и степеницама, између Бранкове и Југ Богданове.

– Доградњу и реконструкцију постојећих или изградњу нових објеката, треба планирати у складу са статичким могућностима објеката и позицијом и димензијама пешачких комуникација – наведено у елаборату и наглашено да ће се коначни капацитети за изградњу на парцелама утврдити кроз израду нацрта ПДР-а.

Оно што је тада било недвосмислено јесте намена будућих квадрата. Она остаје иста – комерцијални садржаји. Све улице од значаја за приступ подручју у обухвату плана задржавају се у постојећем стању, без промена у геометријским карактеристикама и елементима попречног профила.

– С обзиром на атрактивност садржаја, интензитет пешачких кретања ће и на даље бити веома велики те је са тим у вези планирано задржавање свих постојећих пешачких површина, пролаза и комуникација да би се остварила што већа проходност и доступност садржајима – писало је у елаборату.

Оно што је нејасно из текста елабората, документа који претходи изради нацрта плана детаљне регулације и његовом јавном увиду јесте то да се површина јавних намена са постојећих 0,47 хектара (4.700 квадрата) смањује на 0,37 хектара (3.700 квадратних метара). И саобраћајне површине су такође умањене са 0,46 хектара на 0,36.

Шта то конкретно значи на изузетно важној локацији, хоће ли пешачки, јавни коридори бити жртвовани науштрб нових квадрата и како ће тај простор бити обликован, до данас јавност није сазнала јер нацрт плана детаљне регулације још није био на јавном увиду. План за део Зеленог венца финансирала је компанија „Батес” из Београда и њој је истовремено поверен посао да тај документ, основ за израду техничке документације и издавања грађевинске дозволе, изради.

Коначно решење за терминус на чекању

Будући изглед Зеленог венца, несумњиво, свакако ће зависити и од коначног решења за аутобуску окретницу, односно од плана надлежних за њу. А није да се о томе није говорило претходних година. Извесно измештање ове окретнице у граду су најављивали 2019, али тада је само „подгрејана” прича о реорганизацији јавног превоза у центру, коју су Синиша Мали и Горан Весић активирали у лето 2015. Пре седам година град је представио амбициозан план који је предвиђао радикалне промене у крвотоку престоничког јавног превоза, а једна од идеја била је управо да се растерете или изместе централне окретнице, међу којима и Зелени венац. Њиме деценијама, свакодневно, пролази неколико десетина градских линија, на њему отпочиње и завршава путовање петнаестак њих, па је „Зелењак” годинама једно од најоптерећенијих саобраћајних чворишта у граду, али и једна од најхаотичнијих и најружнијих централних тачака. Ипак, и поред свега тога, од 2015. тек мало шта од тих најава је заиста и заживело у пракси, а сама идеја о измештању терминуса са Зеленог венца није помињана до јесени 2019, али ни тада, када је поново актуелизована та тема, није прецизирано шта би то тачно подразумевало.

Оно што је познато на тему окретнице на Зеленом венцу из 2015. јесте да се планира њено укидање онаквом каквом је знамо деценијама, односно претварање овог терминуса у пролазну станицу преко које би и даље гравитирале бројне линије. До данас неспроведена идеја градских челника из 2015. предвидела је да се део линија преусмери ка другим окретницама, да се делу њих продужи траса, делу скрати, а да се неке у потпуности укину. Ову последњу могућност, како је предлагано, доживеле би линије 53, 56, 56Л, 67, 68 и 704, али би већина њих добила алтернативе продужавањем или преусмеравањем траса других аутобуса. С друге стране, предлози из 2015. подразумевали су да линија 84 повеже Миријево 4 и Нову Галенику, да нова траса аутобуса 60 буде Вилине воде – Звездара 2, а „седамстоседмице” Ушће – Земун-поље. Према том плану, до даљег би Зелени венац остао окретница за линије 15, 71, 72, 75 и 706.

Планове из 2015, када је реч о реорганизацији самих линија којима је одредиште Зелени венац, ипак треба узети с резервом јер мало шта од детаља из тог плана је остварено до дана данашњег.

Није само „Зелењак” на чекању

У непосредној околини Зеленог венца претходних година сређени су партерно Топличин и Обилићев венац, део Улице Маршала Бирјузова, део фасада у Бранковој и Улици Зелени венац, а крају се приводи сређивање Сремске. Ипак, дуг је и даље списак девастираних потеза који су повезани са једнако оронулим „Зелењаком”. То су пре свега плато код некадашње Агробанке, Теразијска тераса, Призренска и Бранкова улица, Краљевића Марка, Краљице Наталије, Каменичка и Југ Богданова… У некима од њих ружну слику остављају пре свега оронуле фасаде, у другима уз то су проблем и пропали тротоари и коловоз и годинама привремени објекти. Од свих наведених најближа преуређивању је Краљевића Марка, годинама најављивана обнова за коју су поједини делови пројекта (будућег изгледа) критиковани и оспоравани. Детаљ који такође већ дуго ружи панораму Зеленог венца јесте и костур некадашње Беобанке, зграде која је продата, онда препродата и чија се детаљна обнова већ дуже ишчекује.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rat zvrljanju
Zasto se ne uvedu stroge kazne za one koji grafitima konstantno i metodicno unistavaju svaku obnovljenu fasadu u gradu? Sta radi Komunalna Policija, zasto im hvatanje zvrljaca nije u opisu radnog mesta? Mogao bi da se uvede i telefon za gradjane za prijave zvrljanja gde bi se davala i odredjena nagrada nakon hvatanja prestupnika.
НН
Каменичку никако не дирати. Она је београдски хит, европски хит. Каменичка је "Ад" из кога се низбрдо улази у "Београд на ..."
Džo
kao i sve ostalo, a tek pravosudje - to je tek zapušteno
јануси
Чишћење графита је било корисно, нимало гротескно, али је опет у потпуности заказала Комунална полиција, као и све године до сада, па су зидови одмах добили нове жврљотине. Скоро све остало на Зеленом венцу је неодржавано, пропало, испод свих стандарда и јако лоше изгледа. Ствар је у томе што тако прометно место треба редовно одржавати и једном годишње обновити. Једном у десет, двадесет, тридесет година никако не може добро да изгледа. Комунална полиција није ни од какве користи за одржавање.
Божидар Анђелковић
Зелени венац је пре Другог светског рата био елитна зона Београда. Ту се налазила Краљевско српска академија од 1886, потом Српска краљевска академија до 1947, када је преименована у Српску академију наука, а 1960. у Српску академију наука и уметности. Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици 15. Ова зграда је, нажалост, срушена 1963. После тога, Академија је премештена у Кнез Михаилову 35. Породична кућа моје мајке била је у Улици Царице Милице број 10, где сам и рођен.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.