Ни најстрожи карантин није срушио власт лабуриста

МЕЛБУРН – Избори у аустралијској држави Викторији за шездесети сазив парламента привукли су велику пажњу у целој земљи. Већина грађана, упркос великом незадовољству политике владе Викторије, поново је указала поверење Лабуристичкој странци и актуелном премијеру Данијелу Ендрузу, упркос предвиђањима да ће због политике коју је водио, нарочито током последњег мандата, његов опстанак бити угрожен.

Владавина лабуриста у Викторији била је обележена разним скандалима, као када је пре неколико месеци у операцији „Ватс” независнa антикорупциона комисија заједно са омбудсманом спровела независну истрагу о наводној злоупотреби положаја бројних чланова парламента из редова лабуриста. У заједничком извештају комесар Роберт Редлич и омбудсман Дебора Глас детаљно су описали „трулу културу лабуриста”, отишавши толико далеко да су државу Викторију описали као „заосталу, а не лидерку у парламентарном интегритету”.

Неки појединци сматрају да се влада при доношењу и примењивању одлука увек правдала тиме да има привилегију извршне власти, примера ради – задржавајући документе и не омогућавајући рад независне процене.

Када се томе додају, по мишљену многих, безмало „нехумане и сегрегативне” драконске мере које је ова влада спроводила у јеку ковид пандемије, попут увођења полицијског часа, кажњавање непослушних грађана и чак шест закључавања која су Мелбурну донела неславну светску титулу најзакључанијег града на свету (263 дана), очекивања су била да ће дотични бити кажњен на изборима од стране гласача. Без обзира на све, Ендрјуз је успео да се избори за трећи узастопни мандат поставши један од премијера најдужим политичким стажом у редовима лабуриста, притом оставивши иза себе лидера коалиције либерала и националиста Метјуа Гаја. Либерали нису успели ни да се врате на власт ни после осам година. Да ствар буде гора по либерале, националисти већ размишљају о могућности одвајања од коалиције, што је за радио АБЦ рекао Дени О Брајан, члан парламента и лидер Националиста за Јужни Гипследн.

Највеће изненађење ових избора свакако је странка зелених која је преузела вођство у неколико бирачких места која су традиционално била резервисана за лабуристе. Они ће свакако бити кључни фактор у формирању нове владе.

Јавности су се обратила оба лидера. Најпре је се из Донкастера, сада већ бивши лидер либерала и опозиције Метју Гај, захвалио свима на поверењу, честитајући свом опоненту Ендрузу на победи. Он је нагласио су либерали имали боље изборне резултате у односу на претходне изборе и да са поштанским гласовима очекују више места у парламенту како у доњем, тако и у горњем дому. Ендруз је у Малгрејву прогласио победу и у свом првом обраћању нацији цитирао бившег премијера Аустралије, такође лабуристу, Пола Китинга, који је рекао „да оно што мора да се уради не мора увек да буде популарно”, алудирајући по свој прилици на неке мере које је и сам спроводио у последње две године. Поновио је свој програм позитивних промена наводећи неке од њих као што су бесплатне вртићи и образовање, помоћ у здравству, јефтинију струју, програм чисте енергије и стварање више радних места.

После свега горе наведеног поставља се логично питање зашто је Ендруз поново добио изборе у Викторији? И како је могуће да све оно што је Влада Викторије приредила својим грађанима није утицало у већој мери на исходе избора? Део јавног мњења сматра да либерали нису оставили јак утисак на гласаче и нису уложили довољно труда како би задобили њихово поверење. Неки коментатори попут Алана Џонса сматрају да поред скандала и грешака којима је владајућа Лабуристичка странка била прожета, одговорност за њихов успех имају Метју Гај и његови Либерали, као слаба сила која није могла да одреди свој политички програм. Метју Гај, који је предводио лабуристе у последња два избора, одлучио је да се повуче са лидерске позиције након, како неки сматрају, катастрофалног пораза на изборима. Исти случај се са Либералима десио након пораза на савезним изборима, када се одлазећи премијер Скот Морисон повукао са лидерске позиције странке. Очигледно, време је за корените промене у странци, ако мисле да победе на следећим савезним или државним изборима.