Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Же­ле африч­ка бо­гат­ства, али не и ми­гран­те у Европи

Ка­ко је сни­мак ста­рог на­сту­па са­да­шње ита­ли­јан­ске пре­ми­јер­ке Ђор­ђе Ме­ло­ни по­кре­нуо рас­пра­ву о ути­ца­ју фран­цу­ског при­сту­па Цр­ном кон­ти­нен­ту на ми­гра­ци­је
До­чек за ми­гран­те у Фран­цу­ској: збри­ња­ва­ње или спро­во­ђе­ње (Фо­то EPA-EFE/Gu­il­la­u­me Hor­ca­ju­e­lo)

Иако је видео у коме садашња премијерка Италије Ђорђа Мелони оптужује Француску да спроводи колонијалну политику настао пре више од три године, у време када је покушавала да уздигне радикалну десничарску странку Браћа Италије, тај снимак је тек сада постао ударна вест. Мелонијева је, у телевизијском гостовању, показивала централноафрички франак, описујући га као „колонијалну валуту” коју Француска штампа и користи да „експлоатише ресурсе ових нација”.

Иначе, критичари валутни аранжман ЦФА називају реликтом колонијализма који је, сматрају, ометао економски развој афричких земаља. Француска је својевремено била приморана да брани валутни систем као осигурање стабилног економског оквира за земље који су његов део, а како је валута везана за евро, тврдили су да пружа бољу заштиту од економских шокова и помаже у контроли инфлације. Осим тога, Мелонијева је истицала да би имиграција афричког становништва престала када би европске земље попут Француске одустале од експлоатације људи и природних ресурса овог континента. Држећи у руци фотографију детета које ради у руднику злата у Буркини Фасо, тврдила је да половина свега што ова сиромашна држава произведе заврши у француској ризници. „Злато које ово дете извлачи кроз тунел углавном завршава у каси француске државе”, рекла је Мелонијева. Одговор на питање зашто је тек сада њено телевизијско гостовање постало популарно заправо лежи у недавним трвењима Рима и Париза око тога како се треба носити с афричким мигрантима. Неслагање је ескалирало у октобру када је Италија, што је и у претходним владама неретко био случај, одбила пристајање брода с мигрантима. Реаговао је Париз рекавши да се Италијани неприхватљиво понашају и да не поштују своје обавезе. Французи су одлучили да дозволе спорном броду да се усидри код њих, али су најавили и да ће замрзнути претходни план да приме 3.500 тражилаца азила који се налазе у Италији и позвали и остале чланице ЕУ да учине исто.

Тако је ово питање, уместо да буде регулисано свеобухватним решењем које се бави централном медитеранском рутом миграната и укључује помоћ транзитним земљама, постало простор за вербални рат и продубљивање кризе. Међутим, Мелонијева, сада као премијерка, није остала дужна Паризу, оптуживши Француску за издају европске солидарности, а француски став је назвала агресивним. Ситуација је постала толико затегнута да су се у смиривање узаврелих страсти морали укључити италијански председник и Европска комисија. Ипак, овај проблем не датира од када је Ђорђа Мелони постала премијерка.

И претходне италијанске владе су такође дизале буну указујући да морају да приме несразмерно велики број миграната док друге земље неће да с њима „поделе терет”. И док ЕК преузима иницијативу, друштвене мреже усијане су критикама и трвењима на рачун тога ко је колонизатор, а ко је циничан и неодговоран, ко је „већи пријатељ” Африци – Рим или Париз.

Тако је у сукоб укључен и поменути видео-снимак из 2019. године у којем Мелонијева брани Африку од Француза. На дан када је објављен на „Твитеру” уз коментар: „Кладим се да Макрон сада жали што је изабрао да се свађа са Ђорђом Мелони”, имао је на десетине хиљада ретвитова.

Већ сутрадан штампа је писала о клипу и реакцијама, о томе да италијанска премијерка диже буру говорећи да ће имиграције из Африке стати ако европске земље попут Француске престану с експлоатацијом ресурса овог континента. Мелонијева, тадашња посланица и челница странке Браћа Италија, сада актуелизовани телевизијски наступ завршила је закључком да није решење у томе да се Африканци доведу у Европу већ да се Африка ослободи од одређених Европљана који је експлоатишу па да могу да живе од онога што имају. Сличне тврдње и раније су износили поједини италијански политичари, окривљујући Француску за осиромашење Африке и подстицање миграције на Стари континент. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Кец
Насупрот. Колонијалисти желе И афричка богатства, И робље, пардон јефтину мигрантску радну снагу. То је одувек тако било.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.