Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкански кланови све више кријумчаре кокаин

Некадашњи пут хероина као да постаје трансверзала дроге из Јужне Америке. – ДЕА на регион мотри скоро као на Јужну Америку
(Принтскрин)

У Албанији је, како је саопштено из Управе полиције Црне Горе у петак, заплењено 430 килограма кокаина, који је прокријумчарен бродом из Колумбије преко луке у Бару. То је био епилог међународне полицијске акције „Порт”, коју је, по извештајима медија, предводила америчка агенција ДЕА, специјализована за борбу против нарко-мафије и прекаљену у борби против латиноамеричких кланова.

Само дан касније, у суботу, у Белгији је заплењено 115 килограма кокаина, због чега је ухапшено осам осумњичених из Србије и БиХ. Они се терете да су дрогу допремали из Јужне Америке до Ротердама. Кокаин заплењен у Албанији и Белгији је, како се сумња, био намењен илегалном тржишту наркотика у Европској унији.

Ова два случаја говоре о нарастајућој снази балканских банди, група које су у дубокој сенци, док у региону па и широм света траје рат до истребљења припадника општепознатих „шкаљарског” и „кавачког” клана. Огромне количине дроге које се повремено заплењују, пре свега кокаина, говоре о њиховој тешко замисливој огромној финансијској моћи и утицају. Наравно, то није остало непримећено у највећим полицијским службама света, па се отуда Балканом толико баве ДЕА, Европол и други чувари реда.

Европска агенција за праћење дрога и наркоманије (ЕМЦДДА) ових дана је објавила своју анализу ових (не)прилика на западном Балкану, како у Бриселу политички-географски називају земље региона изван ЕУ – Албанију, Црну Гору, Северну Македонију, БиХ и Србију, с тим што и Косово и Метохију третирају као посебан ентитет. Констатовали су да је балкански пут хероина, који из Турске води према западу Европе и даље актуелан, али да кријумчарење кокаина овим правцем све више добија на значају. Чињеница да на овим просторима путеви дроге улазе у ЕУ, на пример из Турске у Бугарску, па излазе из ње преко Србије, рецимо, до Мађарске, где поново улазе у Европску унију, довољно говори о комплексности тих канала.

Осим географије, за развој кријумчарских канала важна је и – демографија. Како се констатује, чињеница да много грађана са Балкана живи у државама ЕУ значи да је много оних који би могли бити заврбовани да раде за подземље. Ови кланови су присутни у Белгији и Холандији, државе у којима се налазе велике луке Антверпен и Ротердам, а које су иначе важне „капије” за кријумчарене наркотике намењене европском нарко-тржишту. Такође, балканска емиграција је веома присутна у Немачкој, Швајцарској, Италији, Шпанији, па и изван граница ЕУ – у Великој Британији.

„Криминалне групе са западног Балкана постале су кључни актери на тржишту наркотика у региону, али и на подручју ЕУ”, констатује се у извештају ЕМЦДДА.

У њиховим активностима, наводи се, важну улогу има насиље које се спроводи током сукоба за превласт на тржишту дроге, а које је довело до великог броја убистава. Како год било, традиционални балкански пут хероина све више постаје и трансверзала кокаина.

Поменути извештај није залазио у почетке веза овдашњег подземља са Јужном Америком, али се претпоставља да су ти први контакти остварени још крајем деведесетих година прошлог века. Почетком двехиљадитих година „земунски клан”, тада најмоћнија криминална група, фокусирао се на Колумбију, али је њихов одлазак тамо пресечен хапшењем у Паризу и изручењем у Београд. Можда су најбољи пример латиноамеричке везе оптужени Дарко Шарић и његова група, који су се нашли под лупом ДЕА, која од тада, чини се, на Балкан мотри као и на Јужну Америку, што се могло видети и пре неколико дана у Албанији.

Балкански клан активан је у Еквадору, јавили су медији ових дана. Ова земља је последњих година постала полазна лука за хиљаде тона кокаина из Колумбије и Перуа према међународном тржишту. Овај клан, како је наведено, чини шаролика етничка група, у њему су Албанци, Хрвати, Црногорци, Срби и Руси.

ЕМЦДДА у свом извештају констатује још једну занимљиву промену у подземљу региона – некада је Албанија била центар узгајања марихуане, а данас се она производи у лабораторијама широм Балкана, а неке од њих су чак и измештене у ЕУ. Криминалне групе су усвојиле најновије технологије како би побољшале производњу марихуане, укључујући опрему за њено узгајање у затвореном простору. Такође, користе криптовалуту и шифроване системе за комуникацију, од којих су у Србији најпознатији телефони „Скај”. „Ове криминалне групе имају значајан утицај на безбедност, управљање и владавину права у региону”, истиче се у извештају ЕМЦДДА.

Мерење заплењене дроге, бруто и нето

У Црној Гори је у септембру 2021. године заплењено чак 1, 2 тоне кокаина. Када је та акција спроведена, саопштено је да је реч о 1,4 тона наркотика, па се у јавности поставило питање где је „нестало” 200 килограма кокаина. Управа полиције Црне Горе у суботу је саопштила да је првобитно мерење било бруто и односило се на дрогу и амбалажу у коју је била запакована. Форензичким радом утврђено да је реч о 1,2 тона кокаина нето, што би се рекло трговачким речником.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.