Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НЕНАД СТЕФАНОВИЋ, виши јавни тужилац у Београду

Наводе Дијане Хркаловић проверавамо и у иностранству

(Фото А. Васиљевић)

Представници медија у Србији уочили су ове године огромну разлику у комуникацији са надлежнима у Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ) у Београду. Први човек овог тужилаштва Ненад Стефановић, који је на овој дужности од 1. јануара, сматра да грађани морају бити упознати са радом правосудних органа.

– Јавни рад правосуђа један је од кључних елемената владавине права, као и за враћање поверења грађана у институције. Због тога је отварање за јавност ВЈТ-а у Београду, које је највеће јавно тужилаштво у Србији и има не само највећи број предмета у раду већ и такозваних медијских предмета, изузетно важно и потребно – каже Стефановић.

Један од најактуелнијих судских предмета је и случај откривања плантаже марихуане на „Јовањици”. Иако је тај поступак у надлежности Тужилаштва за организовани криминал, из Вишег тужилаштва је у јуну саопштено да се проверавају тврдње бивше државне секретарке МУП-а Дијане Хркаловић, против које се води кривични поступак за трговину утицајем, да је инспектор Слободан Миленковић монтирао аферу „Јовањица” и да сам тргује дрогом.

Да ли има нових сазнања у проверама ових озбиљних оптужби?

Провере навода Дијане Хркаловић, али и других оперативних података и информација до којих смо дошли, су у току. Детаље овог преткривичног поступка не могу да откривам, али могу да укажем да се анализа прикупљених информација и података у овом тренутку одвија и путем међународне правне помоћи са државама Европске уније.

Да ли је тужилаштво разматрало могућност да провери тврдњу Вељка Беливука, који је изјавио да су он и Звонко Веселиновић рушили објекте у Савамали? Да ли то признање захтева даље провере?

Беливук није никад био обухваћен кривичном пријавом МУП-а за случај „Савамала”, те се тај део његовог исказа пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду и не може третирати као „признање”. Он је у својству оптуженог, на главном претресу изнео наводе о рушењу у Савамалој у оквиру стратегије своје одбране од оптужби да је вођа организоване криминалне групе која је деловала под велом навијачке групе, да је наложио и лично учествовао у седам убистава која су згрозила јавност у Србији. Терети се за трговину наркотицима, недозвољено држање оружја, отмице и друга кривична дела, и при том није признао ниједно од ових дела.

Уочљив је супротан став Вишег тужилаштва када је реч о исказима ово двоје окривљених (Беливука и Хркаловићеве) у различитим судским предметима. Делу јавности није јасно по којим критеријумима тужилаштво одлучује да проверава исказе оних против којих се воде поступци када износе тешке оптужбе против других особа.

Са једне стране имамо осуђиваног вођу навијача, коме се сада суди за поменута најтежа кривична дела за која му прети доживотни затвор и при том има право да се брани како сматра да је најбоље за њега, па и да не говори истину и да због тога не сноси никакве последице. Са друге стране, имамо бившу високу функционерку и државну секретарку у МУП-у, оптужену за кривично дело за које је запрећена казна до пет година затвора, а која је имала приступ поверљивим информацијама, као и могућност да дође до различитих сазнања. Њени наводи, изнети у медијима у вези са радом начелника Одељења за борбу против дрога МУП-а Србије, не тичу се ни предмета у којем је она оптужена, нити било ког другог за који је поступање јавног тужилаштва у току. У том контексту указујем и да јавни тужилац има дискрециона овлашћења да процени и одлучи о релевантности навода које ће проверавати и утврдити основаност таквих тврдњи, а што је и у интересу онога на кога се такви наводи односе, уколико се покаже да су били неистинити. У супротном би се поступање јавног тужилаштва свело на проверу безброј прича „рекла казала”, за које појединци, који их шире у јавности, немају баш никакве доказе.

Случај познат као „Савамала” један је од поступака Вишег тужилаштва око кога постоји највише контроверзи. Можете ли објаснити шта је до сада урађено у том предмету?

ВЈТ у Београду нема такозвани „жив” предмет поводом „Савамале”. Поступање у том случају окончано је споразумом о признању кривичног дела злоупотребе службеног положаја који је са тужилаштвом 2016. године закључио тадашњи шеф смене у београдској полицији Горан Стаменковић и који је потврдио Виши суд у Београду. Његови каснији искази, које је дао пред основним тужилаштвом и у медијима, да је на њега вршен притисак из врха МУП-а да дело призна, одбачени су као ирелевантни одлуком ВЈТ у марту 2020. године, с обзиром на то да је окривљени свесно, добровољно, потпуно, са разумевањем и без присиле признао кривично дело. То је констатовано и у самом споразуму који су потписали Стаменковић и његов бранилац и који је, напомињем, потврдио и суд.

Суђење Звездану Терзићу траје годинама, са великим паузама, па постоји опасност од застаре. Шта тужилаштво предузима у овом случају и у другим сличним ситуацијама када суђења трају веома дуго?

Тужилаштво је покренуло истрагу у овом случају још 2008. године и у законском року подигло оптужницу, за више кривичних дела, од које никада није одустало. Суд је тај који од момента подизања оптужнице надаље руководи поступком и главним претресом, те одлучује који ће се докази изводити или, као у овом случају, више година чекати да докази буду достављени путем међународне правне помоћи из Руске Федерације, а у вези са трансфером једног фудбалера из ОФK Београд у Спартак из Москве. Подсећам да је овај доказни предлог ставила одбрана оптужених, а да је суд одлучио да га прибави и изведе на главном претресу, због чега се суђење није одржавало готово четири године, па је за неколико оптужби наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Тужилаштво не може директно да утиче на заказивање и одржавање суђења, али може да упућује ургенције да се суђење закаже, као и да указује на евентуалне опструкције одбране, што ради у конкретном кривичном поступку, као и у свим другим.

Нови правосудни закони који се односе на тужилаштво поред осталих промена доносе већу самосталност тужилаца. Kако видите рад тужилаштва када ове промене заживе у пракси?

Циљ сваке измене Устава и закона је да се достигне већи степен владавине права, да се унапреди независност судија и самосталност тужилаца и, наравно, да се врати поверење грађана у правосуђе. Мислим да је са уставним амандманима држава направила одлучујући корак у том правцу, а Министарство правде улаже озбиљне напоре како би коначан текст закона управо остварио циљеве због којих се и доносе, да буду у складу са новим уставним решењима, као и са нашом правном традицијом и ЕУ стандардима. Међутим, радни текстови тужилачких закона у појединим сегментима забрињавају и на то је указано на конференцији о сету правосудних закона, у организацији Удружења судија и тужилаца Србије, којој је присуствовало више од 200 ученика, пре свега судија и тужилаца, као и професора, адвоката…

Које су конкретне замерке на предложене законске текстове?

Нажалост, у радној групи за израду радних верзија тужилачких закона није седео ниједан оперативни тужилац, односно тужилац из првог степена основних, виших тужилаштава, Тужилаштва за организовани криминал, дакле из редова оних који сваки дан спроводе истраге, подижу оптужнице и заступају их на суђењима. Због тога имамо предложене норме које, уколико остану овакве, након усвајања биће предмет оцене Уставног суда по уставним иницијативама. Подсећам да у Србији већ 20 година трају реформе у правосуђу и ову шансу не смемо да пропустимо, јер у супротном остајемо у зачараном кругу реформе.

Да бисмо унапредили рад тужилаца и њихову ефикасност и самосталност, сматрам да је потребно, између осталог, да се будућим законским решењима надлежности између Врховног јавног тужилаштва и Високог савета тужилаштва разграниче, те да се одлуке о поступању у конкретним предметима, укључујући приговор на обавезно упутство, доносе унутар јавног тужилаштва, а не тужилачког савета хибридног састава. Савет је био и треба да остане ван тужилачке хијерархије, иако одређене колеге због неких личних мотива желе преко савета да уђу у хијерархију тужилаштва. Такође је упитан легитимитет изборних чланова Државног већа тужилаца и Високог савета судства након измене Устава и сета правосудних закона. Наиме, иако предложена законска решења предвиђају да они остају до краја мандата, због промене састава савета и нових надлежности, сматрам да би требало ићи на нове изборе за савете.

Нагласили сте недавно на конференцији о сету правосудних закона да се интегритет јавних тужилаца и њихових заменика не може изградити променом закона. Шта је неопходно за тужилачки интегритет?

Наивна су очекивања појединих чланова радних група за измену тужилачких закона да ће промена назива – „заменик јавног тужиоца” у „јавни тужилац”, преко ноћи створити тужиоце од интегритета. Интегритет се гради сталном борбом за владавину права, преузимањем одговорности, ефикасним и јавним радом. Управо поштовање закона даје легалитет и легитимитет појединачним одлукама, и формира не само интегритет носиоца тужилачке функције, већ временом гради и његов ауторитет.

Посебно одељење ВЈТ за сузбијање корупције поступа у случају трагедије у Вршцу, где је отац убио двогодишњу ћерку, због сумње за несавестан рад у служби надлежног центра за социјални рад. Да ли можете да саопштите до каквих је сазнања тужилаштво дошло у овом случају?

Поступајући заменик Посебног одељења за сузбијање корупције ВЈТ вратио је на допуну кривичну пријаву коју му је Покрајински секретаријат доставио против неколико запослених у Центру за социјални рад у Вршцу, након што је по његовом налогу извршио надзор, чека се да се пријава врати, затим ће бити узете изјаве од пријављених. Тужилаштво је такође затражило изјашњење полицијских службеника ПС Вршац у вези са њиховим поступањем након пријаве насиља у породици. По пријему свих релевантних докумената и обавештења биће одлучено да ли ће се и против којих особа и за која кривична дела водити поступак.

У ВЈТ од ове године постоји и координатор за родно засновано насиље и већ је примећено да нижа тужилаштва поступају према његовим налозима. Kаква може бити евентуална превентивна улога тужилаштава у односу на породично насиље када је реч о поступању центара за социјални рад?

Именовање координаторке у ВЈТ у августу ове године био је нужан и важан корак у циљу унапређења рада групе за координацију и сарадњу на подручју Београда. Поред тога што се на овај начин прати рад свих 16 група и подгрупа, координаторка редовно даје налоге за поступање и усмерава њихов рад у циљу уједначавања праксе. Она је недавно одржала састанак са директорком Градског центра за социјални рад, коме су присуствовали и руководиоци свих 17 одељења Градског центра, како би указала на значај још јачег повезивања институција, њихов синхронизован и усмерен рад у циљу превентивног деловања и спречавања да дође до ескалације насиља у породици, да се жртвама пружи како психолошка, тако и економска подршка, али и сви други видови заштите и подршке.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.