Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више од трећине зелене енергије троши се за грејање

Неконтролисаном изградњом великих ветропаркова и соларних електрана, због њиховог нестабилног рада може се угрозити цео електроенергетски систем Пројекат РХЕ „Бистрица” је требало да се заврши још 2020. године
(Pixabay)

Најскупље улице на свету остају ове нове године у мраку. Како пише „Блумберг” 31. децембра ће се штедети чак и у Банхофштрасе главној трговачкој улици у Цириху, једној од најскупљих у Европи где сваке године сијају лампињони  „Луси” испуњавајући ноћно небо дијамантима. Београђани знају да због штедње струје изостаје новогодишња расвета на улицама и трговима. Али шта урадити да то не постане пракса и наредних нових година, јер нико не може да претпостави како ће се ствари развијати и када ће се окончати сукоб у Украјини. Лидери држава западног Балкана предложили су прошле недеље у циљу безбедног снабдевања енергијом, оснивање енергетског регионалног тржишта, али и отвореност за искуство скандинавских земаља у зеленој енергији. Да пут зелене транзиције постаје трајно опредељење Србије потврдила је и Дубравка Ђедовић, министарка енергетике на конференцији о овој теми. Нагласила је да се предузимају све потребне мере како би транзиција ка чистој енергији била финансијски и социјално одржива и праведна.

Упитан шта у пракси значи регионално тржиште енергије, др Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду и дугогодишњи помоћник министра енергетике за зелену енергију, каже за „Политику” да оно има мало смисла. Европско тржиште је отворено и то је један од постулата функционисања Европске уније. А и сада се показало да у доба кризе свака држава пре свега гледа сопствени интерес. Када је реч о приватним компанијама тај интерес је још израженији. Имало би смисла, да се формира регионална стратегија развоја енергетског сектора и да се конкретизују заједнички пројекти или пројекти од заједничког интереса. Примера ради ми да градимо „Ђердап три” и да регионално балансирамо струју из обновљивих извора енергије (ОИЕ), а Бугарска и Румунија да граде још нуклеарних електрана за базну потрошњу електричне енергије... Ипак, стратешки ми пре свега треба да сарађујемо и координирамо своју енергетику са Републиком Српском.

Када је реч о српским потенцијалима зелене енергије, последњи подаци Евростата за 2020. показују да је удео ОИЕ у укупној финалној потрошњи енергије у Србији износио 26,3 одсто, а у земљама ЕУ 27 – 22,09 процената. Такође, треба бити поштен и рећи да се Србија обавезала да у 2020. достигне удео од 27 одсто, а земље ЕУ 27 од 20 процената (циљ 20-20-20). Највише ОИЕ у Србији користи се за грејање, чак 35,68 процената, у производњи и потрошњи електричне енергије 30,7 одсто, а најмање у транспорту, где је 1,17 процената. Велики удео ОИЕ за грејање потиче од коришћења огревног дрвета, које се као биомаса сматра обновљивим извором енергије, и користи га готово половина домаћинстава у Србији, наглашава наш саговорник.

– Највећи неискоришћени потенцијал ОИЕ у нашој земљи преостао је у енергији сунца и ветра. При томе не треба заборавити и неколико нереализованих пројеката средње великих хидроелектрана на Ибру, Дрини и Морави. Истовремено, треба имати у виду да неконтролисана изградња великих ветропаркова и соларних електрана, због њиховог нестабилног рада (интермитентни извори енергије) може да угрози цео електроенергетски систем Србије. Због тога је неопходно пажљиво планирати њихову изградњу, а и што пре изградити реверзибилну хидроелектрану (РХЕ) „Бистрицу”, како би се увећао капацитет за балансирање електроенергетског система. Треба радити на што већој популаризацији малих соларних електрана на крововима индивидуалних објеката, такозваних прозјумера (купаца продаваца), јер ове електране до извесне границе растерећују рад дистрибутивног система – напомиње Бањац.

Производња струје из ветра, сунца, биогаса и помоћу малих хидроелектрана вишеструко је скупља него из постојећих ЕПС-ових термоелектрана, а посебно хидроелектрана. Већи удели ових нових извора без икакве дилеме ће се одразити на повећање цене електричне енергије, али ће допринети и чистијем ваздуху и животној средини. А на питање да ли му се чини да се тежиште енергетске политике помера с руског гаса на друге изворе, попут норвешког гаса, одговара да му се не чини и да се Норвешка ту нашла само као спонзор, који врло радо и из најбољих намера у целом региону подржава активности на промоцији ОИЕ.

– Опција снабдевања Србије гасом из Норвешке уместо из Русије није реална. Сав гас из Норвешке преузимају и преузимаће посебно у време кризе Велика Британија, Немачка, Белгија, Француска и друге земље у норвешком окружењу. Што се тиче норвешких искустава у коришћењу ОИЕ мислим да ту нема никакве сличности са Србијом, ни земљама региона, па нема могућности за преношење искустава. Норвешка 98 одсто струје производи из ОИЕ и то готово у потпуности из хидроелектрана. Зато и саобраћај и индустрију преусмерава на електричну енергију – наглашава Бањац.

Стратегијом развоја енергетике до 2025. са пројекцијама до 2030. као приоритетне активности дефинисане су реконструкција термоелектрана сагласно директиви о великим постројењима за сагоревање, изградња нових термоенергетских капацитета на угаљ снаге 700 мегавата до 2025. године (350 мегавата до 2020), изградња РХЕ „Бистрица”, термоелектрана-топлана (ТЕ-ТО) на природни гас снаге око 450 мегавата до 2020, модернизација и изградња преносне и дистрибутивне инфраструктуре. Стратегију је 2015. усвојила Народна скупштина РС. То усвајање овом документу даје посебну тежину, јер у правном смислу њено спровођење обавезујуће је колико и других закона. Међутим, у пракси се то слабо поштује, закључује Бањац.

Струја је акцизна роба

Када се говори о цени електричне енергије за домаћинства, треба имати у виду да и на тој ниској цени држава узима 20 одсто ПДВ-а и још 7,5 процената акцизе – дакле није социјална, него акцизна као алкохол, дуван и нафтни деривати! Такође, оправдано би било да се цена повећа, само у случају да се тај новац искористи за нове пројекте ЕПС-а, изградњу нових хидроелектрана, ветропаркова, соларних електрана и реверзибилне хидроелектране „Бистрица” и модернизацију дистрибутивног система. Да не заборавимо, до 2020. године ЕПС је пословао позитивно и пунио буџет Србије. Тек после хаварија у термоелектрани „Никола Тесла” ЕПС постаје губиташ. Такође, ЕПС користи наша заједничка природна богатства – воду и лигнит – не купује их на тржишту, и сасвим је оправдано да цена струје за грађане Србије буде релативно мала.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.