Ужице национална престоница културе 2024.

Ужице – Граду Ужицу, културном средишту западне Србије, указана је особита част: по одлуци радне групе оформљене при Министарству културе, Ужице ће бити национална престоница културе 2024. године. Тиме је од државе потврђена вредност дуге традиције културне посвећености вароши крај Ђетиње, идентитета с пажњом грађеног деценијама.

До поменутог звања није било лако доћи. На конкурс „Престоница културе Србије” стигло је 12 пријава, као доказ да су локалне самоуправе препознале значај пројекта. Радна група која је конкурс спровела и одлуку донела, уз циљеве децентрализације културе и њеног постављања у центар живота градова, одала је признање Ужицу, чија је пријава, наводи се, добро осмишљена и на локалним специфичностима утемељена, кроз неговање културног наслеђа и савременог стваралаштва. По оцени радне групе, „програмски концепт је утемељен на чињеници да је Ужице први град у Србији, а други на свету у коме је покренута хидроцентрала и да је то мотив за израду свих стубова програмског концепта кандидатуре”.

Ужичани, уз манастир Рујно као постојбину прве штампане књиге у Србији, ту хидроцентралу заиста издвајају када говоре о богатој прошлости града и предузимљивости предака. Она је, после Нијагаре, прва направљена по Теслиним принципима полифазних струја у овом делу Европе, а струју производи још од Илиндана 1900. године. У овој електрани-музеју аутентичне су „Сименсове” машине из тог давног времена. Име јој је „Под градом” јер се налази испод средњовековне тврђаве Стари град, још једне културне узданице вароши. Она је последњих година, улагањима државе, значајно обновљена и од разрушених зидина постала уређено место за понос.

Од тог вредног наслеђа, преко вековне традиције ерског духа и хумора, „ужичког кола” и трубе овог краја, школства које датира из првих деценија 19. века, читалишта основаног 1856. и првих новина из 1885, стигло се временом до новијих културних постигнућа.

У средишту је јединствено архитектонско решење градског Трга партизана (отвореног 1961), овенчано европским наградама. По традицији и богатству експоната на добром гласу је Народни музеј Ужице, по квалитетним програмима Народна библиотека, а по најуређенијем здању, фондовима и изложбама Историјски архив. Као културно средиште већ деценијама се истиче ужичко Народно позориште, не само по позоришном фестивалу којим дуже од четврт века повезује театре из околних држава него и по израженој подршци публике, премијерама, професионалном раду.

Градска галерија има вредне садржаје, од којих су примећени изложбе репрезентативних слика из фонда Галерије САНУ и интернационално бијенале графике „Сува игла”. Музејска Јокановића кућа живо сведочи о начину грађанског живота у 19. веку, а Градски културни центар је програмски све активнија установа за младе и аматерско стваралаштво.

Широм света се зна за овдашњу колонију уметничке керамике „Злакуса”, која је помогла да оживи вековни лончарски занат. У државама региона познат је књижевни фестивал „На пола пута”, дело ужичких гимназијалаца у славу књиге и читалаштва. Као лицидер је слатка овдашња смотра „Лицидерско срце”, најпознатији српски фестивал дечјег фолклора са младима из целог света, који посвећено организује Удружење „Ера”. Истиче се и вишедневна смотра природе и традиције „Жестивал”, а у овој години је овде прорадио први археолошки парк „Стапарк”. Ужичкој културној сцени на свој начин дају допринос многи ствараоци: познати ужички афористичари, врсни уметници, писци, етнолози, глумци, новинари, музичари...

Представници градске власти у значајној мери помажу програме у култури, доприносећи стварању таквог идентитета. Понос не крију што ће овај град бити престоница културе Србије, а током поступка кандидовања представили су и конкретне предстојеће пројекте: оснивање Музеја керамике у овом граду, реконструкцију велике сале у Градском културном центру и оснивање Дечјег културног центра.