Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ужице национална престоница културе 2024.

Уз манастир Рујно као постојбину прве штампане књиге у Србији, издвајају хидроцентралу када говоре о богатој прошлости града и предузимљивости предака
Обновљени ужички стари град (Фотографије С. Јовичић)

Ужице – Граду Ужицу, културном средишту западне Србије, указана је особита част: по одлуци радне групе оформљене при Министарству културе, Ужице ће бити национална престоница културе 2024. године. Тиме је од државе потврђена вредност дуге традиције културне посвећености вароши крај Ђетиње, идентитета с пажњом грађеног деценијама.

До поменутог звања није било лако доћи. На конкурс „Престоница културе Србије” стигло је 12 пријава, као доказ да су локалне самоуправе препознале значај пројекта. Радна група која је конкурс спровела и одлуку донела, уз циљеве децентрализације културе и њеног постављања у центар живота градова, одала је признање Ужицу, чија је пријава, наводи се, добро осмишљена и на локалним специфичностима утемељена, кроз неговање културног наслеђа и савременог стваралаштва. По оцени радне групе, „програмски концепт је утемељен на чињеници да је Ужице први град у Србији, а други на свету у коме је покренута хидроцентрала и да је то мотив за израду свих стубова програмског концепта кандидатуре”.

Ужичани, уз манастир Рујно као постојбину прве штампане књиге у Србији, ту хидроцентралу заиста издвајају када говоре о богатој прошлости града и предузимљивости предака. Она је, после Нијагаре, прва направљена по Теслиним принципима полифазних струја у овом делу Европе, а струју производи још од Илиндана 1900. године. У овој електрани-музеју аутентичне су „Сименсове” машине из тог давног времена. Име јој је „Под градом” јер се налази испод средњовековне тврђаве Стари град, још једне културне узданице вароши. Она је последњих година, улагањима државе, значајно обновљена и од разрушених зидина постала уређено место за понос.

Ужичка хидроцентрала на Ђетини

Од тог вредног наслеђа, преко вековне традиције ерског духа и хумора, „ужичког кола” и трубе овог краја, школства које датира из првих деценија 19. века, читалишта основаног 1856. и првих новина из 1885, стигло се временом до новијих културних постигнућа.

У средишту је јединствено архитектонско решење градског Трга партизана (отвореног 1961), овенчано европским наградама. По традицији и богатству експоната на добром гласу је Народни музеј Ужице, по квалитетним програмима Народна библиотека, а по најуређенијем здању, фондовима и изложбама Историјски архив. Као културно средиште већ деценијама се истиче ужичко Народно позориште, не само по позоришном фестивалу којим дуже од четврт века повезује театре из околних држава него и по израженој подршци публике, премијерама, професионалном раду.

Градска галерија има вредне садржаје, од којих су примећени изложбе репрезентативних слика из фонда Галерије САНУ и интернационално бијенале графике „Сува игла”. Музејска Јокановића кућа живо сведочи о начину грађанског живота у 19. веку, а Градски културни центар је програмски све активнија установа за младе и аматерско стваралаштво.

Широм света се зна за овдашњу колонију уметничке керамике „Злакуса”, која је помогла да оживи вековни лончарски занат. У државама региона познат је књижевни фестивал „На пола пута”, дело ужичких гимназијалаца у славу књиге и читалаштва. Као лицидер је слатка овдашња смотра „Лицидерско срце”, најпознатији српски фестивал дечјег фолклора са младима из целог света, који посвећено организује Удружење „Ера”. Истиче се и вишедневна смотра природе и традиције „Жестивал”, а у овој години је овде прорадио први археолошки парк „Стапарк”. Ужичкој културној сцени на свој начин дају допринос многи ствараоци: познати ужички афористичари, врсни уметници, писци, етнолози, глумци, новинари, музичари...

Представници градске власти у значајној мери помажу програме у култури, доприносећи стварању таквог идентитета. Понос не крију што ће овај град бити престоница културе Србије, а током поступка кандидовања представили су и конкретне предстојеће пројекте: оснивање Музеја керамике у овом граду, реконструкцију велике сале у Градском културном центру и оснивање Дечјег културног центра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.