Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млади са инвалидитетом пред многим препрекама

Мањак персоналних асистената и физичке препреке главни су проблеми деце и младих с моторним инвалидитетом, па често не могу да упишу жељену школу јер немају приступ згради или школским просторијама
Мали број факултета и школа има улаз без баријера (фото Н. Марјановић)

Иако статистика Светске здравствене организације говори да око десет одсто популације има неки облик инвалидитета, у нашој земљи не постоје егзактни подаци о томе колики број наших суграђана има проблем са слухом, видом, говором или кретањем, који би представљали полазну основу за креирање политика којима се унапређује положај особа са хендикепом, истиче се у „Извештају о људским правима младих у Србији у 2021. години”, који је издао Београдски центар за људска права.

Међутим, упркос непостојању званичне статистике, свакодневица говори да су млади са инвалидитетом суочени са бројним проблемима и изазовима, почев од образовања, преко осамостаљивања, па све до запослења. Како се наводи у извештају Београдског центра за људска права, један од првих корака у осамостаљивању младих са инвалидитетом јесте напуштање породичног дома, а они који желе да крену у самостални живот сусрећу се са бројним изазовима – потенцијални станодавци отворено су неповерљиви и страхују да би њихова имовина могла бити оштећена, а агенције које издају станове често не послују у складу са својим обавезама и нису у потпуности упознате шта све спада у дискриминацију. Приликом куповине станова јавља се проблем неприступачности или пак изразито виших цена, уколико би стан захтевао прилагођавање. Када је реч о наслеђеним становима, који такође не испуњавају услове за самосталан живот, постоје различите процедуре у зависности од локалне самоуправе, где општине помажу адаптацију спорног стана или зграде. Младе особе које имају проблема са слухом истичу да највећи број зграда има интерфон, који не поседује светлосну сигнализацију или екран, тако да је сам улазак у зграду својеврсна препрека.

„Млади с инвалидитетом у Србији суочавају се са вишеструким изазовима у погледу набавке, одржавања и замене помагала и асистивних технологија које су им неопходне за свакодневно функционисање и самосталан живот. Наиме, у периоду од 2016. до 2020. године, у просеку се годишње од стране лекарских комисија Републичког фонда за здравствено осигурање одбије 63 одсто поднесених захтева за медицинско-техничка помагала која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања. Опредељени износи за набавку помагала из средстава РФЗО-а нису довољни за набавку квалитетних помагала која би омогућила младима с инвалидитетом достизање највећег могућег степена самосталности и укључивање у заједницу. Штавише, многи млади са инвалидитетом наводе да им коришћење неадекватних помагала узрокује погоршање здравственог стања, те да за адекватна помагала морају да издвоје значајна лична средства која вишеструко превазилазе износе просечне зараде у Србији, па се се може закључити да приступ квалитетном помагалу постаје класна привилегија”, истичу аутори „Извештаја о људским правима младих у Србији у 2021. години”.

И поред тога што важећи Закон о основама система образовања и васпитања гарантује свој деци право на инклузивно образовање у најближој или другој школи по одлуци родитеља, ипак је задржан „паралелни” систем образовања – у образовном систему Србије још увек постоји 48 школа за образовање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и оне су неравномерно распоређене. Уколико се родитељи одлуче да се њихово дете образује у некој од специјалних школа, а у њиховом месту таква школа не постоји, они су принуђени да већ у најранијем узрасту сместе своје дете у интернат.

Недостатак персоналних асистената и физичке препреке главне су тешкоће које стоје на путу образовања деце и младих с моторним инвалидитетом, па се често дешава да они не могу да упишу жељену школу зато што немају приступ згради или школским просторијама. Деца и млади са сметњама у развоју, који су смештени у институцијама, имају ограничен приступ образовању јер већина није ни уписана у школе, а они малобројни уписани су претежно у специјалне школе, што доприноси њиховој даљој сегрегацији и изолацији.

Број младих са хендикепом који долазе до индекса жељених факултета и даље је на нивоу статистичке грешке – подаци Удружења студената са хендикепом говоре да је у периоду од 2017. до 2020. године на прву годину студија 35 високошколских установа у Србији у просеку уписан свега 1,51 студент са инвалидитетом, а удео академаца са инвалидитетом у општој студентској популацији мањи је од 0,3 промила.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.