Трећи протест грађана у Подгорици

ПОДГОРИЦА - Хиљаде грађана из свих крајева Црне Горе учествовале су данас на протесту у Подгорици, трећем у последњих 20 дана, на којем је затражено повлачење измењеног Закона о председнику, организовање ванредних парламентарних избора и договор о избору судија Уставног суда.

Након говора испред Скупштине Црне Горе, грађани су кренули у протестну шетњу главним градским булеваром уз „Оду радости”.

Окупљени, уз заставе Црне Горе, носе и заставе САД, ЕУ, Украјине... Носе и транспаренте с натписима - „Има нас”, „Ђе дивља национализам, ту пада Устав”, „Ми нећемо (с)паковати кофере”, „Не дамо те Црна Горо”...

Формални организатори протеста су удружења грађана, а на скупу су говорили функционери опозиционих странака и грађански активисти.

Протест грађана испред Скупштине Црне Горе подржало је више опозиционих странака, Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, Социјалдемократска партија (СДП), Социјалдемократе (СД) и Либерална партија (ЛП).

Члан Председништва Демократске партије социјалиста (ДПС) Нермин Абдић казао је да су се окупили да бране сваки педаљ једине домовине.

„Сви овде морамо поручити да Црногорци не љубе ланце. Црна Гора нема алтернативу, мора ићи сигурним кораком у породице европских народа. Црна Гора мора да сачува грађански карактер и мултиетнички и мултиверски склад”, поручио је Абдић.

Он је истакао да је грађане испред Скупштине окупила љубав према држави, поручујући да ће их бити још више.

Посланица Социјалдемократске партије (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић казала је да „неће проћи Вучићеве слуге са својим злим наумима покоравања Црне Горе”.

„Нису прошле слуге Београда ни 90-их, па неће ни данас у независној и НАТО Црној Гори”, ; поручила је она.

„Има нас и вазда нас је било да антицрногорској, антиграђанској, антиевропској, примитивној, националистичкој, великосрпској политици кажемо велико 'не'. Не као Ловћен, не као Дурмитор, не као Румија”, истакла је Вуксановић Станковић.

У међувремену је Скупштина Црне Горе данас одложила гласање о избору судија Уставног суда, чији је рад блокиран од септембра ове године.

Гласање је одложено за 12. децембар на захтев опозиционе Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) која најпре тражи парламентарни дијалог о „изласку из институционалне кризе”.

ДПС председника Црне Горе Мила Ђукановића условљава подршку избору судија и тражи договор којим би се у најкраћем року утврдио датум превремених парламентарних избора и одустало од спорних измена Закона о председнику државе којим су му смањена овлашћења.

Избором једног судије би се одблокирао рад Уставног суда који месецима има само троје од седам судија и нема кворум за одлучивање. За избор у другом кругу је потребна већина од 49 посланика од укупно 81 посланика у црногорском парламенту.

Представници Европске уније и Венецијанске комисије - саветодавног тела Савета Европе, позвали су на деблокаду Уставног суда.

Скупштинска већина предвођена Демократским фронтом (ДФ) покушава да кроз измене Закона о председнику Републике, обезбеди формирање треће владе на чијем би челу био посланик и бивши дипломата Миодраг Лекић.

Партије које су подржале измене закона кажу да су то учиниле да би се изашло „из тренутног ћорсокака” и отворио пут Лекићу да састави нову владу.

Закон је председник Мило Ђукановић вратио скупштини на поновно одлучивање и тражио мишљење Венецијанске комисије о том документу. Бројни правници тврде да су измене закона неуставне.

По Уставу Црне Горе, искључива надлежност за предлагање мандатара за састављање владе припада председнику. Спорним изменама закона о његовим надлежностима парламентарна већина је тај процес ;пренела на скупштину да би отворила пут Лекићу да састави нову владу, пошто је претходна влада премијера Дритана Абазовића у августу изгубила подршку већине.

Уставом није предвиђено решење за стање у којем је Црна Гора: када је влади, у овом случају премијера Дритана Абазовића, изгласано неповерење у парламенту, а председник Републике одбија да мандат повери кандидату парламентарне већине.

Танка већина од 41 посланика међу укупно 81, предвођена Демократским фронтом, Демократама и покретом УРА, тражила је у септембру да се изабере нова влада с мандатаром Миодрагом Лекићем.

Председник Ђукановић је из формалних разлога - због неблаговременог достављања 41 потписа подршке, одбио да Лекићу да мандат за састављање владе.

  олн/ибј/јор