Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија другачије почела да користи канале меке моћи

У Дому омладине Београда одржан панел о културној дипломатији
(Фото Танјуг/Сава Радовановић)

Завод за проучавање културног развитка вечерас је организовао јавни панел „Култура и дипломатија” у Дому омладине Београда, са намером да се покрене дијалог и унапреди истраживање културне дипломатије.

На панелу су учествовали аутори чланака часописа Култура и његовог темата „Култура и дипломатија”, који издаје Завод, као и шири круг саговорника из различитих области.

Приређивач темата и модераторка разговора Александра Колаковић је рекла Танјугу да је циљ панела да се у ову тему односа културе и дипломатије укључи јавно широк спектар професионалаца и културних радника.

„Крајњи циљ је да из разговора формулишу добре стратегије које могу бити уврштене у програме и званичне државне стратегије, како спољнополитичке, културне и научне”, рекла је Колаковић.

Ванредна професорка Факултета драмских уметности Љиљана Рогач Мијатовић је оценила да смо сведоци глобалних сукоба и померања и мењања смисла културне дипломатије.

Рогач Мијатовић је рекла, између осталог, да кампање као америчка „Ви сте свет” доносе тренутне резултате и политичари их воле, али трајно је развијање културних односа кроз конкретне пројекте, програме и размене.

Упозоривши да се културна дипломатија повезује неретко са пропагандом, Рогач Мијатовић је рекла и да изазов остаје недостатак средстава.

Према њеним речима, на нивоу културне политике Србија од 5. октобра није успела да изгради кохерентан модел експлицитне културне политике.

„Видимо светле примере ентузијазма појединаца, али нам недостају системска решења, не говорим о стратешким документима, него о дугорочном приступу који би успео да премости досадашње дисконтинуитете”, навела је Рогач Мијатовић.

Научни саветник Института друштвених наука у Београду Огњен Прибићевић је приметио да као никад у историји живимо у време невероватних промена, које се дешавају и у дипломатији.

Према његовим речима, данас премијери, председници и министри разних земаља разговарају мобилним телефонима и често се дешава да амбасадори за то не знају јер забораве да их обавесте.

Прибићевић је оценио да је у свету технолошког развоја у дипломатији добила на значају култура која је као и економија незамењива.

Присетивши се амбасадоровања у Берлину и Лондону Прибићевић је рекао да је организован огроман број скупова са разним елементима наше културе, и да је то искуство показало да су ограничавајући фактори језик, новац и медији.

„Кроз велике звезде наше културе, филма, музике и моде, можемо пуно да постигнемо”, нагласио је Прибићевић.

Према његовим речима, у Немачкој је био од велике помоћи у представљању наше земље тумач улоге Индијанца Винетуа у серијалу филмова Гојко Митић, а у Лондону модна креаторка Роксанда Илинчић.

Прибићевић је упозорио да се на западу имиџ Србије и даље везује за деведесете.

Доцент Филозофског факултета у Београду Немања Радоњић је подсетио да је социјалистичка и несврстана Југославија имала развијену културну дипломатију према западу, јер је први задатак био да се издвоји од осталих источних земаља.

Професорка Факултета драмских уметности Невена Даковић је, између осталог, подсетила да је Југославије кандидовала за Оскара филмове који су говорили светским жанровским идиомима, а не у смислу националне глорификације.

Даковић је рекла да је савремена Србија другачије почела да користи канале меке моћи, у жељи да брендира национални идентитет.

Према њеним речима, у иностранству на најбољи пријем наилазе домаће серије попут „Сенки над Балканом” и документарног филма Миле Турајлић „Labudovic Reels”.

Стручњак Института за политичке студије Младен Лишанин је приметио да су Сједињене Државе најуспешнији актер у коришћењу меке моћи након Другог светског рата.

Вековима главни стубови руског присуства књижевници и композитори, нису помогли да се спречи да се западно јавно мњење окрене против Русије након инвазије на Украјину, оценио је Лишанин.

Виша научна сарадница Музиколошког института САНУ Ивана Весић је оценила да је моћ културне дипломатије ограничена, посебно када се ради о односима у региону.

Према њеним речима, бурна прошлост оптерећена озбиљним сукобима деведесетих и Другим светским ратом, без консензуса шта се дешавало, „јако оптерећује све културне покушаје”.

„Морамо имати јасан став и позицију према себи да би остварили ефекте и у домену културне дипломатије”, навела је Весић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.