Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО (1945–2022)

Песник коме је ћирилица била више од идентитета

Сам је говорио да је био сироче које никог и ништа није имало и да је нашао језик, у којем се ни од чега саставио, а да му је ћирилица и више од идентитета
​(Фото: Т. Јањић)

Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар, преминуо је јуче у 78. години, пренео је Танјуг.

Рођен је 13. маја 1945. у селу Борија, Калиновик, учитељску школу завршио је у Сарајеву, а студије југословенске књижевности на Филозофском факултету, такође у Сарајеву. Постдипломске студије похађао је у Београду, где је 1977. на Филолошком факултету у Београду одбранио магистарски рад „Сонети и поеме Скендера Куленовића”. Како наводе из Академије наука и умјетности Републике Српске, био је уредник часописа „Лица” (1967–1968), секретар Удружења књижевника БиХ (1970–1972), уредник у издавачкој кући „Веселин Маслеша” (1972–1982).

Од 1982. живео је у Београду, где је до 2000. радио као уредник у издавачкој кући БИГЗ, а затим као предавач књижевности на Филозофском факултету у Српском (Источном) Сарајеву (на Палама). За дописног члана Академије наука и уметности Републике Српске изабран је 1997, а за редовног 2004. Био је члан Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије 2012. предложио га је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Био је члан првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 2009. године.

Међу многобројним књигама, којих има више од педесет, налазе се и „Зимомора” (1967), „Зверињак” (1972), (1977), „Безакоње” (1977), „Планина и почело” (1978), „На крају миленија” (1987), „Лазарева субота” (1989), „Лазарева субота и други дани” (1993), „На капијама раја” (1994), „Лирика” (1995), „Нек пада снијег господе” (1999), „Најлепше песме Рајка Петрова Нога” (2001), „Неодремано око” (2002), „Није све пропало” (2004), „У Вуловоме долу” (2005), Јечам и калопер – глоса” (2006) „Не тикај у ме” (2008), „Човек се враћа кући (2010), „Преко пепела” (2015)...

Добитник је више од двадесет награда, међу којима су: „Бранкова награда”(1968), Награда „Свјетлости” (1972), „Змајева награда” (1978), „Ђура Јакшић” (1985), „Милан Ракић” (1990), „Бранко Миљковић” и „Принц ријечи” (1993), „Свети Сава” (1994), „Јован Дучић” (1995), „Пјесник – свједок времена” (2001), „Скендер Куленовић” (2001), „Златни крст кнеза Лазара” (2001), Виталова награда „Златни сунцокрет” (2003), „Меша Селимовић” (2003), „Награда Вукове задужбине” (2003), „Жичка хрисовуља” (2003), „Извиискра Његошева” (2010), Повеља града Требиња (2015), Повеља општине Калиновик (2015), Спомен-плакета са ликом Симе Матавуља (2015), Октобарска споменица 1991. (2015), „Изванредни златни беочуг” (2015), „Марко Миљанов” (2018) и „Петар Кочић” (2019)...

Примајући једну од њих – „Извиискру Његошеву” – Ного је рекао, а наш лист тада пренео, да има илузију да је барем једна искра у „Извиискри Његошевој”, а потом је говорио о Андрићевом есеју о Његошу и једној реченици: „Ала се ми Словени наробовасмо”, коју је парафразирао: „Ала се ми Срби наробовасмо”, уз напомену да смо том робовању и сами допринели.

На једном од скупова одржаних њему у част, у Требињу, 2014, истакнуто је да је Ного био приређивач збирки неких значајних српских песника, као и антологија наше народне поезије, да је био и аутор огледа и студија о српским песницима, чији гласови одјекују и у његовој поезији, а посебно је било наглашено да је један је од оних наших песника који је учинио све што је могао за испуњење Дучићевог тестамента и за Дучићев повратак у завичај, као члан делегације Републике Српске која је ишла по Дучићеве посмртне остатке у Америку 2000.

Сам је говорио у бројним интервјуима да му је интензитет у поезији важнији од квантитета, да је био сироче које никог и ништа није имало и да је нашао језик, у којем се ни од чега саставио, а да му је ћирилица и више од идентитета.

Забележено је да је у јуну и јулу 1997. у Задужбини Илије М. Коларца и манастиру Студеници хорски изведена музичко-поетска руковет „Врата Спаса” Светислава Божића и Рајка Петрова Нога (објављен компакт-диск и видео-касета), а 1999, такође у Задужбини Илије М. Коларца, хорски је изведена музичко-поетска руковет „Сербијо, иже јеси (хиландарски палимпсест)” истих аутора (објављени књига и компакт-диск). 

Вучић: Увек био уз свој народ

Председник Србије Александар Вучић упутио је јуче саучешће поводом смрти песника Рајка Петрова Нога, члана Удружења књижевника Србије и Академије наука и уметности Републике Српске, преноси Танјуг. „Са тугом сам примио вест о смрти песника Рајка Петрова Нога, човека и патриоте који је на трагу Дучића и Кочића исписао неке од најлепших и најупечатљивијих стихова у опису нашег националног духа и страдања”, написао је председник Србије у телеграму саучешћа.

Наводи да је Петров Ного, „потекао са крша који памти најкрвавији период наше историје у 20. веку, тај исконски набој српског пркоса и опстанка на јединствен начин преточио у бројне књижевне форме”. „Наш народ западно од Дрине, од Крајине до Републике Српске, увек је имао највећу подршку у Ноговом стиху и речи. Његова перцепција стварности као одраза никада зацељених рана прошлости, верно је одсликавала наш етос и карактер, идеале и националне заносе, сву дубину патње и праштања, али и уздизање након падова и разочарања, пораза и бола. И управо је тај епски набој, тако моћан у његовом песничком изразу, био подстрек нашем народу у најтежим тренуцима, којих је било тако много у савременој историји”, навео је Вучић.

Председник је навео да је Петров Ного увек био уз свој народ, да је „пламен његове речи жестоко уносио охрабрење и наду, враћајући свако наше посрнуће на пут духовне победе, на предачку стазу којом је одувек било најтеже ходити и којом су ишли само они најхрабрији и најпоноситији међу нама”. „Његове поруке остају уклесане у национално биће нашег народа, као вечита архетипска искра слободарства и хероизма која ће наставити да инспирише и будуће нараштаје”, саопштио је Вучић, изразивши дубоко саучешће породици, пријатељима и поштоваоцима Ногове речи.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Шантић, Дучић, Екмечеић, Ђоровић, Ђикић, Ного... Рађа та Херцеговина плементим људски сој.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.