Побегли из Русије у Америку, уместо обећане земље завршили у притвору

ЊУЈОРК - Млади руски брачни пар лекара Марија и Борис Шевчук, који су одбили да потпишу петицију и учествовање у демонстрацијама подршке председнику Русије Владимиру Путину и рату у Украјини, били су принуђени да бољи живот потраже ван Русије. Одлучили су, као и на хиљаде других Руса, да побегну у Сједињене Америчке Државе, преласком њихове јужне границе и да потраже азил. Међутим, уместо азила њих је сачекао имиграциони затвор. „Напустио сам Русију због места истог као Русија”, рекао је Шевчук.

Када су супружници Шевчук успели средином априла да дођу у Мексико и потом у америчку луку за улазак у земљу, очекивали су да ће их дочекати „укус истинске слободе”. Предали су пасоше, а уместо азила, на рукама су осетили хладни додир лисица. Одведени су у удаљени имиграциони притвор у руралну Луизијану. Ту су их раздвојили и после шест тешких месеци у притвору, супружници су поново заједно, пише Њујорк Тајмс.

„Мислио сам када напустим Русију да ће нашој патњи доћи крај”, рекао је Шевчук (28) у интервјуу из Имиграционог притворног центра у Пајн Прери у Луизијани. Признао је да се осетио безнадежно.

Према доступним америчким подацима, у 2022. години  21.763 Руса је стигло и њихови предмети су обрађени на јужној америчкој граници, што је драматичан скок када се упореди са 2020. годином и бројем од 467 Руса. У октобру само њих 3.879 је дошло са намером да тражи азил.

Свако ко стигне на америчко тле има право да затражи азил, подсећа Њујорк Тајмс. Међутим, азил могу да добију само они који докажу да су прогоњени у својој земљи на основу расне, религијске, националне, политичке припадности или чланства у одређеним друштвеним групама. Многи тражиоци азила су ослобођени и дозвољено им је да свој предмет представе на суду. Али, на хиљаде њих смешта се у притворне центре, у којима је тешко обезбедити адвоката и сакупити доказе, тако да су шансе за добијање азила минималне.

Америчка служба за имиграционе и царинске послове није обелоданила статистику националне припадности притворених миграната, али адвокати који редовно сарађују са мигрантима рекли су да је значајан скок руских тражилаца азила који су притворени.

Случај брачног пара лекара није усамљен. Многи долазе с очекивањем да ће бити добродошли у САД, јер се као и Америка боре за демократију у Русији и Украјини. Међутим, брзо се разочарају. Олга Никитина је још једна Рускиња која је са супругом побегла из Русије и била притворена пет месеци као и Шевчукови. Рекла је да су их третирали као ђубре.

Многи тражиоци азила тврде да је њихов боравак био препуштен на милост и немилост чувара, који су били или равнодушни или чак непријатељски расположени.

Током једног трансфера Бориса Шевчука, чувар му је ставио лисице и оборио га је на земљу тако да је повредио главу јер је пао на бетон и нос му је прокрварио.

„Схватио сам да сам напустио Русију због места истог као што је Русија”, рекао је Шевчук, који је после штрајка глађу и жалби упућених омбудсману, групама за људска права и Високом комесаријату УН за избеглице успео да снизи суму коју треба да плате да би били пуштени из притворног центра. После разних перипетија успео је да се споји са супругом.

Професор историје њујоршког универзитета у Делхију  Ден Гашлер, који је и волонтер организације Слобода за мигранте, помогао је да се сакупи новац за брачни пар Шевчук.

„То су невероватни млади људи који су побегли због свог опозиционог става према режиму”, рекао је Гашлер, закључивши да су они „постали жртве нашег сломљеног процеса давања азила”.