„Дезире” – неулепшано, стварно и искрено

Суботица – Ми мислимо да смо супер, зато нам нису потребни филтери, каже Андраш Урбан, редитељ и директор театра „Костоалњи Деже”, које је и ове године, 14. пут организовало фестивал „Дезире”. Поднаслов фестивала који ће трајати недељу дана и угостити осам представа је „Но филтер”.

– Ми сваке године покушавамо рећи исто то на другачије начине: без шминке и без лажи, позориште у свом голом издању. Стварност као таква – објаснио је Урбан.

Ове године фестивал се заиста пред публиком појављује у свом „голом” неулепшаном издању јер је због оскудног финансирања изостала маркетиншка подршка фестивалу. Нема штампаних каталога фестивала, ни плаката и билборда по граду који су градили фестивалску атмосферу и доприносили свечаности седмице у којој се овде окупљају нека од најбољих годишњих остварења регионалних савремених театара. Ипак, и без рекламе, за све представе карте су готово одмах распродате.

– „Дезире” је органски повезан са својом публиком и за све нас је то важан фестивал. Надам се да ће то приметити и други нивои, они задужени за финансирање – каже Урбан.

Фестивалски програм започео је 25. новембра наступом позоришта „Студио К” из Будимпеште представом „Катица из Хајлброна”, рађеном по тексту Хајнриха фон Клајста, и у режији Мате Хеђмегија. За глумце и физички захтевна представа, јер већи део, посебно главна глумица Мелита Палаги, проводи на траци за трчање, као да је чинила равнотежу сложеном тексту. Вече отварања настављено је концертом виолинисте Феликса Лајка, који већ веома дуго није наступао у свом родном граду. Позориште „Студио К” наступило је и сутрадан, у суботу, 26. новембра, представом „Нерон”, рађеном по тексту суботичког књижевника Деже Костолањија. На основу текста Костолањија, драмски предложак урадила је Јудит Гараи, а и ову представу режирао је Мате Хеђмеги. Главни лик тумачи Атила Видњански, доносећи сво лудило цара, који је умислио да је и песник.

Невероватан фестивалски догађај била је представа „Соло” позоришта „Нова пошта” (Словенско младинско гледалиште – Маска Љубљана), рађену по идеји и концепцији Нине Рајић Крањац, која и игра у комаду уз још троје глумаца: Наташу Кесер, Бењамина Крнетића и Марка Мандића. Било је то више од четири и по часа темељног и искреног пропитивања о улози позоришта, о идентитету, односу личности и професије уметника, које се кретало од фуриозног преко комичног до сентиментално болног. Четворо глумаца изазвали су прави позоришни потрес, а чини се да Нина Рајић Крањац у седиште овог несвакидашњег наступа поставља тезу да је позориште цивилизацијско право човека.

Зграду некадашњег Соколског дома, у чијем делу се данас налази и сцена „Јадран” Народног позоришта, четворо глумаца „окупирало” је од приземља до крова, од предње фасаде до задњег дворишта, где је одржана „даћа” са све обилним јелом и пићем. Ова последња сцена играна је готово читав час на отвореном, али иако се температура ближила нултом подеоку, фестивалска публика до краја је пратила ово необично позоришно извођење, које се у великој мери темељи на импровизацији. Представа „Соло” је пре нешто више од месец дана добила Гран-при „Мира Траиловић” за најбољу представу на 56. Битефу.

У програму је најављена и представа „Ана Карењина” Драмског студија „Празан простор” из Подгорице и Краљевског позоришта „Зетски дом” из Цетиња, а у режији Мирка Радоњића. Представа је због болести глумаца отказана још пре почетка фестивала.