Професорка из Пољске предавала о српском феминистичком есеју

Клуб професора емеритуса Универзитета у Новом Саду организовао је недавно у Ректорату предавање проф. др Магдалене Кох, редовне професорке на Универзитету „Адам Мицкјевич” у пољском граду Познању, чиме је настављена серија гостовања угледних академских личности из целог света. Предавање, названо „Изохимене у књижевностима или о српском феминистичком есеју од 19. до 21. века”, реализовано је у оквиру пројекта „Унапређење процеса наставе високог образовања у дигиталној ери”, који је финансијски подржао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У току излагања, професорка Кох ближе је представила идеју наше књижевнице Исидоре Секулић из њеног есеја, писаног пре готово један век „Изохимене у књижевностима”. И посебно се осврнула на функционалност Исидорине теоријске мисли у развоју есејистике са феминистичком потком у српској књижевности. Током предавања хронолошки је скицирана панорама тог субжанра. Од релативно опрезних почетака у 19. веку, прво у Војводини, са делима Еустахије Арсић, Драге Дејановић, Милице Стојадиновић, Драге Гавриловић, преко феминистичког есеја у 20. столећу, Јелице Беловић Бернаџиковске, Јулке Хлапец Ђорђевић, Исидоре Секулић, све до прогнозе идеје развоја у 21. веку код Светлане Слапшак и Бранке Арсић.

Сумирана су, такође, и најзанимљивија појединачна ауторска остварења феминистичког есеја, који су саздале српске списатељице, филозофкиње, социолошкиње и антрополошкиње културе. Предавање је обухватило период од тренутка када су се појавили наговештаји феминистичког есеја, па све до најновијих времена, када може да се говори о његовом зрелом профилисању, све већем утицају и потпуној „самосвести” жанра. Показан је развојни пут феминистичког есеја у српској култури и промене жанровских функција – књижевних, друштвених и политичких. Уз представљање традиције феминистичког есеја у културном простору српског језика у периоду од два века, коју сажето може да обухвати формула „од Еустахије Арсић до Бранке Арсић”.

Модераторке поменутог скупа биле су проф. емеритус др Радмила Маринковић Недучин, проф. емеритус др Ирина Суботић и проф. др Наташа Црњански. На Универзитету у Новом Саду за наш лист су најавили да ће наредно предавање, које организује њихов Клуб професора емеритуса, бити одржано данас у 12 часова, у Ректорату. Тему „Утицај телесне активности и вежбања на мозак” обрадиће истакнути професор из области кинезиолошких истраживања др Горан Спориш, са Кинезиолошког факултета, Свеучилишта у Загребу.

Највише емеритуса у Новом Саду је на ФТН-у и ПМФ-у

Од првог избора професора емеритуса на УНС је то престижно звање стекло 49 чланова колектива, од чега је 17 професорки и 32 професора са 11 факултета у саставу тог универзитета.

Највише их је, по осам, са Факултета техничких наука и Природно-математичког факултета. Филозофски факултет их има седам, а по шест Академија уметности и Медицински факултет. Најмање их је, по један, на Учитељском факултету на мађарском наставном језику и Грађевинском факултету УНС.