Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ратна морнарица САД се спори с Кином о правима у Јужном кинеском мору

(Принтскрин )

Ратна морнарица САД је данас одбацила протесте Пекинга због „операције слободе пловидбе” спроведене у близини једног острва које Кина држи у Јужном кинеском мору, што је најновији случај који је скренуо пажњу на једно од потенцијалних запаљивих жаришта света.

Тим необичним потезом, Седма флота Ратне морнарице САД је оповргла приговоре Кине на ту данашњу операцију, назвавши је „најновијом у дугом низу (кинеских) акција да се лажно приказују легалне поморске операције САД и да се потврђују (кинеске) прекомерни и нелегитимни поморски захтеви” у Јужном кинеском мору на које Кина полаже право практично у целости.

Морнарица је саопштила да велике претензије Кине на мору представљају озбиљну претњу слободи пловидбе и прелетања, слободној трговини и несметаној трговини, као и слободи економских могућности за приобалне земље Јужног кинеског мора.

„Све док неке земље настављају да траже и потврђују ограничења права која превазилазе њихова овлашћења из међународног права, Сједињене Државе ће наставити да бране права и слободе на мору загарантоване свима”, наводи се у саопштењу, преноси Бета.

 Јужно кинеско море (Фото Гугл мапа)

Ратна морнарица САД је данас саопштила да је њена ракетна крстарица „УШ Ченселорсвил” „у складу с међународним правом потврђивала права и слободу пловидбе у Јужном кинеском мору у близини острва Спратли”.

Кина је тај потез назвала нелегалним и рекла да је мобилисала поморске и ваздухопловне снаге да издају упозорења и отерају амерички војни брод.

„Акције америчке војске озбиљно су нарушиле суверенитет и безбедност Кине, што је још један чврст доказ њене тежње за поморском хегемонијом и милитаризацијом Јужног кинеског мора”, река је портпарол кинеске Команде јужне области, пуковник ваздухопловства, Тиан Џунли.

„Кина има неоспоран суверенитет над острвима у Јужном кинеском мору и суседним водама”, рекао је Тиан.

Дуго узаврели територијални сукоби у Јужном кинеском мору у шта су укључени Кина, Филипини, Вијетнам, Малезија, Тајван и Брунеј, дуго су се сматрали деликатном „линијом раседа” у ривалству САД и Кине у том региону.

Иако САД не полажу право на стратешки пловни пут, где се процењује да годишње пролази пет хиљада милијарди долара робе у светској трговини, оне кажу да је слобода пловидбе и прелетања и у националном интересу Америке. Тамошње море има богате залихе рибе и потенцијално богатство енергетских и минералних ресурса.

У марту је амерички командант Индо-Пацифика адмирал Џон Аквилино рекао је за Асошијетед прес да је Кина у потпуности милитаризовала најмање три од неколико острва која је изградила у спорним водама, опремила их противбродским и противваздухопловним ракетним системима, ласером и опремом за ометање комуникација. Он је то описао као све агресивнији потез који прети свима у тој области.

Затим је у јулу амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао Кину да се повинује арбитражној пресуди из 2016. године, која је поништила огромна потраживања Пекинга у Јужном кинеском мору.

Током посете том подручју овог месеца, потпредседница САД Камала Харис је поново потврдила посвећеност Вашингтона одбрани Филипина у складу са Уговором о међусобној одбрани из 1951. године и најавила додатну помоћ од 7,5 милиона долара филипинским службама за спровођење закона у поморству.

Претходно је Ратна морнарица Филипина објавила да је брод кинеске обалске страже насилно запленио остатке кинеске ракете док их је филипински брод носио на своје острво.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boza
Americka prava veca od kineskih u Kineskom moru?
Deus
A sta rade USA u Persijskom zalivu, Kineskom moru, Japanskom moru?
slavko
Šta rade Kinezi u Indijskom okeanu a šta rade Rusij u Japanskom moru?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.