Ратна морнарица САД се спори с Кином о правима у Јужном кинеском мору

Ратна морнарица САД је данас одбацила протесте Пекинга због „операције слободе пловидбе” спроведене у близини једног острва које Кина држи у Јужном кинеском мору, што је најновији случај који је скренуо пажњу на једно од потенцијалних запаљивих жаришта света.

Тим необичним потезом, Седма флота Ратне морнарице САД је оповргла приговоре Кине на ту данашњу операцију, назвавши је „најновијом у дугом низу (кинеских) акција да се лажно приказују легалне поморске операције САД и да се потврђују (кинеске) прекомерни и нелегитимни поморски захтеви” у Јужном кинеском мору на које Кина полаже право практично у целости.

Морнарица је саопштила да велике претензије Кине на мору представљају озбиљну претњу слободи пловидбе и прелетања, слободној трговини и несметаној трговини, као и слободи економских могућности за приобалне земље Јужног кинеског мора.

„Све док неке земље настављају да траже и потврђују ограничења права која превазилазе њихова овлашћења из међународног права, Сједињене Државе ће наставити да бране права и слободе на мору загарантоване свима”, наводи се у саопштењу, преноси Бета.

Ратна морнарица САД је данас саопштила да је њена ракетна крстарица „УШ Ченселорсвил” „у складу с међународним правом потврђивала права и слободу пловидбе у Јужном кинеском мору у близини острва Спратли”.

Кина је тај потез назвала нелегалним и рекла да је мобилисала поморске и ваздухопловне снаге да издају упозорења и отерају амерички војни брод.

„Акције америчке војске озбиљно су нарушиле суверенитет и безбедност Кине, што је још један чврст доказ њене тежње за поморском хегемонијом и милитаризацијом Јужног кинеског мора”, река је портпарол кинеске Команде јужне области, пуковник ваздухопловства, Тиан Џунли.

„Кина има неоспоран суверенитет над острвима у Јужном кинеском мору и суседним водама”, рекао је Тиан.

Дуго узаврели територијални сукоби у Јужном кинеском мору у шта су укључени Кина, Филипини, Вијетнам, Малезија, Тајван и Брунеј, дуго су се сматрали деликатном „линијом раседа” у ривалству САД и Кине у том региону.

Иако САД не полажу право на стратешки пловни пут, где се процењује да годишње пролази пет хиљада милијарди долара робе у светској трговини, оне кажу да је слобода пловидбе и прелетања и у националном интересу Америке. Тамошње море има богате залихе рибе и потенцијално богатство енергетских и минералних ресурса.

У марту је амерички командант Индо-Пацифика адмирал Џон Аквилино рекао је за Асошијетед прес да је Кина у потпуности милитаризовала најмање три од неколико острва која је изградила у спорним водама, опремила их противбродским и противваздухопловним ракетним системима, ласером и опремом за ометање комуникација. Он је то описао као све агресивнији потез који прети свима у тој области.

Затим је у јулу амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао Кину да се повинује арбитражној пресуди из 2016. године, која је поништила огромна потраживања Пекинга у Јужном кинеском мору.

Током посете том подручју овог месеца, потпредседница САД Камала Харис је поново потврдила посвећеност Вашингтона одбрани Филипина у складу са Уговором о међусобној одбрани из 1951. године и најавила додатну помоћ од 7,5 милиона долара филипинским службама за спровођење закона у поморству.

Претходно је Ратна морнарица Филипина објавила да је брод кинеске обалске страже насилно запленио остатке кинеске ракете док их је филипински брод носио на своје острво.