Допунски рад као начин за скраћење листа чекања у здравственим установама

КРАГУЈЕВАЦ- Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић и државни секретар у Министарству здравља Александар Стефоски састали су се данас у Крагујевцу са директорима 16 здравствених установа Шумадијског округа са којима су разговарали о могућностима за скраћење листа чекања на операције. „На иницијативу министарке здравља крећемо са решавањем листа чекања. Познато је да су и пре ковида постојале листе чекања за ортопедију, кардиохирургију и за магнет, а током ковида, на жалост те листе су се увећале. Сада када се редовно здравство враћа у нормалу потребно је те листе чекања решавати. Једно од решења је допунски рад”, изјавила је директорка РФЗО.

Додала је да је већ спремљена платформа за допунски рад и наводи да је ревидирају директори здравствених установа. „Разговарали смо данас и о постковид пацијентима, јер као што знамо постоје бројне постковид компликације и неопходно је да у склопу саме организације установа и РФЗО ти пацијенти буду препознати, тако да ће им бити омогућене рехабилитације у Рх центрима и биће им продужено време индикација. Такође смо разговарали и о пацијентима с малигним болестима, јер је познато да је број тих пацијената све већи и да они не би чекали на терапију. Ми ћемо их децентрализовати, што је фонд већ започео”, рекла је Радојевић Шкодрић, преноси Танјуг.

Појаснила је да ће оне терапије које су добијали до сада у терцијалним установама као што су Клинички центри, од сада моћи да добију у општим болницама у својим местима.

Објашњавајући платформу о смањењу листа чекања, она је казала да допунски рад финансира држава преко РФЗО.„Радиће исто особље које је и до сада радило, али ван свог радног времена. Биће додатно плаћени и то не само медицинско, већ и немедицинско особље. То је план за 2023. годину и трудићемо се да већ почетком наредне године та платформа буде усвојена. Потребно је да се заврши финансијски део и да буде буџетиран од стране министарства финансија и онда креће са реализацијом. Битна је правилна организација посла, којом ћемо решити листе чекања, које су у овом тренутку најдуже за ортопедију”, истакла је Шкодрић.

Напоменула је да је држава и пре ковида, као и сада, обезбедила лекове као и уградни материјал и да они нису проблем и да први пут у историји имамо ситуацију да материјал и лекови чекају пацијента. Проблем је, како је истакла, кадар који мора боље да се организује и из тог разлога се ради платформа за допунски рад, како би се смањиле листе чекања. Она није могла да каже прецизне податке о броју пацијената који су на листама чекања, јер се, како је навела, они стално ажурирају.„До краја године ћемо имати праве податке о ажурираним листама чекања, јер нас је ковид у томе пореметио. Многи пацијенти су нажалост завршили летално или су неки дошли до те услуге на неки други начин или су одустали. Имамо примере пацијената који су на листама чекања, најчешће за колена, које када позовемо да ураде операцију, они не желе. Из тог разлога потребно је ажурирати све листе чекања како бисмо знали у овом тренутку тачан број”, рекла је Радојевић-Шкодрић.

На састанку са директорима здравствених установа Шумадијског округа било је речи и о процесу вантелесне оплодње која се обавља о трошку државе. Према речима директорке РФЗО, у том делу не постоје листе чекања.„Сваки пар који испуњава услове бива упућен на програм, а што се тиче увоза репродуктивног материјала већ сада имамо аплициране захтеве. До прошле недеље је било око 280 захтева за ову годину и као што је најавио председник кренуће од 10.децембра”, рекла је она.

Радојевић Шкодрић је најавила да ће и у наредном периоду представници Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање разговарати са директорима здравствених установа у целој Србији, како би им представили платформу за смањење листа чекања.

У Универзитетском клиничком центру према речима директора Слободана Милисављевића најдуже листе чекања су за операцију кука и колена, али и катаракте и инвазивних процедура у кардиологији. Он није прецизирао колико пацијената у овом тренутку чека на неку од операција, али је рекао да су листе чекања велике. Томе је у великој мери допринео и ковид.

Предузимају све мере, оперативни програми се раде у две смене, а како је истакао, уз помоћ Министарства здравља и РФЗО, листе чекања би требало убрзо да буду смањене.