Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мање новца за изградњу националног стадиона

Смањена средства и за обилазницу око Крагујевца, ауто-пут Београд–Зрењанин и деоницу ауто-пута Ниш–Мердаре
(Фото Јутјуб)

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ипак је одлучило да ове године одустане од одређеног броја инвестиционих пројеката, одложи их или спорије крене у њихову реализацију. Улагања су смањена за 38 милијарди динара, види се из ребаланса републичког буџета. То је наговестио и председник Србије Александар Вучић када је пре неколико месеци рекао да ће због енергетске кризе држава можда морати да одустане од неких инфраструктурних пројеката. Тада је бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић казао да се наставља реализација свих пројеката јер су сви подједнако важни, али ће се пратити кретања на глобалном тржишту капитала, промене у ланцима снабдевања и одражавање енергетске стабилности.

Представници Фискалног савета уочавају пад са 78 милијарди динара из оригиналног буџета на 40 милијарди из ребаланса. Највеће смањење претрпела је позиција на којој је било предвиђено финансирање почетка изградње националног стадиона – пад од око седам милијарди динара. Велике промене су начињене и на пољу изградње друмске инфраструктуре, па ће седам важних саобраћајница (међу којима су обилазница око Крагујевца, деоница ауто-пута Ниш–Мердаре и деоница ауто-пута од Београда до Зрењанина) доживети збирну редукцију инвестиција од 18 милијарди динара. Уз то, још пет милијарди се односи на смањење апропријације за изградњу и модернизацију железница (укључујући модернизацију пруге Суботица–Сегедин), око седам милијарди мање за изградњу комуналне инфраструктуре и око једне милијарде мање за остале ситније пројекте.

Према ребалансу буџета ово министарство требало би да годину заврши са 248,8 милијарди динара расхода, што је за скоро седам милијарди мање него што је превиђено оригиналним буџетом. Из Фискалног савета у оцени ребаланса буџета за 2022. наглашавају да иако је на први поглед реч о малом паду, за свега 2,6 одсто, дошло је до приметних промена у структури капиталних расхода овог министарства.

– Уочавамо неколико крупних капиталних пројеката код којих је буџетирани износ порастао, и то за више од 21 милијарду динара у збиру – увећање улагања у пројекте мађарско-српске железнице, деонице ауто-пута Е-763 (Прељина–Пожега, Нови Београд – Сурчин), брзу саобраћајницу Е-75 и изградњу београдске обилазнице. Расту и остали (некапитални) расходи овог министарства за скоро 10 милијарди динара. Повећавају се субвенције јавним путарским предузећима „Путевима” и „Коридорима Србије” (за 12 милијарди динара) али падају за ваздушни саобраћај (за око две милијарде) – наводе из Фискалног савета.

Иначе, укупна републичка улагања у инфраструктуру (капитални расходи без сектора безбедности и без робних резерви) приближно ће износити 2,7 милијарди евра у 2022. Када се додају инвестиције других нивоа власти (локал, АПВ, путарска предузећа и фондова) долази се до суме од 3,6 милијарди евра, то јест шест одсто БДП-а, која одговара укупним инфраструктурним инвестицијама опште државе. Према оцени представника Фискалног савета то је изнад просека централноисточне Европе и осетно више од буџетских средстава која су се за ове намене издвајала до пре неколико година, што је изузетно позитиван тренд.

Главни недостатак, с друге стране, је и то што се ребалансом умањују ионако недовољна улагања у комуналну инфраструктуру, будући да је реч о области у којој је инфраструктурна мрежа најмање развијена (канализација, пречишћивачи отпадних вода). Према прорачунима Фискалног савета, републичке инвестиције у комуналну мрежу и заштиту животне средине у 2022. заједно са капиталним трансферима износиће тек нешто више од 100 милиона евра, што је неколико пута мање од годишњег износа који би према њиховим проценама држава требало да реализује у дужем временском периоду.

Тежња очувању високог нивоа јавних инвестиција око 7,5 одсто на нивоу целе државе у 2022. је похвална, премда управљање капиталним пројектима у Србији и даље није на одговарајућем нивоу– наводе из Фискалног савета.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Sta ce biti ako postanemo prvaci Sveta?
Vlada
A za koga gradite stadion? Ovima što su sad u Kataru treba motka, a ne stadion
Lazar
Beograd najzagadjeniji grad. Zagadjen vazduh. Zagadjena voda. Zagadjene Sava i Dunav. Hoce li pomoci NACIONALNI STADION u Surcinu ? Beograd vec ima dva velika stadiona na kojima caruju Delije, Grobari, Zavetnici i Belivuci - koji, umesto sportskih, upraznjavaju neke druge aktivnosti. Treba li im jos jedan stadion ?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ја бих и кроз блато газио, само са добијемо Национални стадион!
Киза
Можда идеја са националним стадионом и не би била толико лоша ако би то значило рушење Маракане, стадиона ЈНА и Обилића, ФК Рада и ОФК Београда! На месту тих стадиона требало би изградити објекте за одмор и рекреацију и зелене површине! На жалост, вероватно ће ту нићи нови вишеспратни монструми пословно стамбеног типа, који ће ионако недовољну и преоптерећену инфраструктуру додатно оптеретити! Београд јесте највеће градилиште, али не на корист грађана већ интересних група! Само кажем...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.