Мање новца за изградњу националног стадиона

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ипак је одлучило да ове године одустане од одређеног броја инвестиционих пројеката, одложи их или спорије крене у њихову реализацију. Улагања су смањена за 38 милијарди динара, види се из ребаланса републичког буџета. То је наговестио и председник Србије Александар Вучић када је пре неколико месеци рекао да ће због енергетске кризе држава можда морати да одустане од неких инфраструктурних пројеката. Тада је бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић казао да се наставља реализација свих пројеката јер су сви подједнако важни, али ће се пратити кретања на глобалном тржишту капитала, промене у ланцима снабдевања и одражавање енергетске стабилности.

Представници Фискалног савета уочавају пад са 78 милијарди динара из оригиналног буџета на 40 милијарди из ребаланса. Највеће смањење претрпела је позиција на којој је било предвиђено финансирање почетка изградње националног стадиона – пад од око седам милијарди динара. Велике промене су начињене и на пољу изградње друмске инфраструктуре, па ће седам важних саобраћајница (међу којима су обилазница око Крагујевца, деоница ауто-пута Ниш–Мердаре и деоница ауто-пута од Београда до Зрењанина) доживети збирну редукцију инвестиција од 18 милијарди динара. Уз то, још пет милијарди се односи на смањење апропријације за изградњу и модернизацију железница (укључујући модернизацију пруге Суботица–Сегедин), око седам милијарди мање за изградњу комуналне инфраструктуре и око једне милијарде мање за остале ситније пројекте.

Према ребалансу буџета ово министарство требало би да годину заврши са 248,8 милијарди динара расхода, што је за скоро седам милијарди мање него што је превиђено оригиналним буџетом. Из Фискалног савета у оцени ребаланса буџета за 2022. наглашавају да иако је на први поглед реч о малом паду, за свега 2,6 одсто, дошло је до приметних промена у структури капиталних расхода овог министарства.

– Уочавамо неколико крупних капиталних пројеката код којих је буџетирани износ порастао, и то за више од 21 милијарду динара у збиру – увећање улагања у пројекте мађарско-српске железнице, деонице ауто-пута Е-763 (Прељина–Пожега, Нови Београд – Сурчин), брзу саобраћајницу Е-75 и изградњу београдске обилазнице. Расту и остали (некапитални) расходи овог министарства за скоро 10 милијарди динара. Повећавају се субвенције јавним путарским предузећима „Путевима” и „Коридорима Србије” (за 12 милијарди динара) али падају за ваздушни саобраћај (за око две милијарде) – наводе из Фискалног савета.

Иначе, укупна републичка улагања у инфраструктуру (капитални расходи без сектора безбедности и без робних резерви) приближно ће износити 2,7 милијарди евра у 2022. Када се додају инвестиције других нивоа власти (локал, АПВ, путарска предузећа и фондова) долази се до суме од 3,6 милијарди евра, то јест шест одсто БДП-а, која одговара укупним инфраструктурним инвестицијама опште државе. Према оцени представника Фискалног савета то је изнад просека централноисточне Европе и осетно више од буџетских средстава која су се за ове намене издвајала до пре неколико година, што је изузетно позитиван тренд.

Главни недостатак, с друге стране, је и то што се ребалансом умањују ионако недовољна улагања у комуналну инфраструктуру, будући да је реч о области у којој је инфраструктурна мрежа најмање развијена (канализација, пречишћивачи отпадних вода). Према прорачунима Фискалног савета, републичке инвестиције у комуналну мрежу и заштиту животне средине у 2022. заједно са капиталним трансферима износиће тек нешто више од 100 милиона евра, што је неколико пута мање од годишњег износа који би према њиховим проценама држава требало да реализује у дужем временском периоду.

Тежња очувању високог нивоа јавних инвестиција око 7,5 одсто на нивоу целе државе у 2022. је похвална, премда управљање капиталним пројектима у Србији и даље није на одговарајућем нивоу– наводе из Фискалног савета.