Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смрт министра спољних послова забринула Лукашенка

Након што је Владимир Макеј изненада преминуо појавиле су се спекулације да ли је његов одлазак последица стварних здравствених проблема или можда порука белоруском председнику, као и о томе ко је такву поруку могао послати
Владимир Макеј је био „десна рука” Александра Лукашенка (Фото Руско министартво спољних послова)

Изненадна смрт министра спољних послова Белорусије Владимира Макеја (64) изазвала је велике сумње и подстакла изношење различитих интрига у јавности. Док су из Руске Федерације стизали изрази саучешћа званичном Минску, бројни украјински медији одмах су пласирали тезу да је „десну руку” Александра Лукашенка отровала руска Федерална служба безбедности (ФСБ). У целом случају има много невероватних тврдњи, али и неких детаља који би могли да укажу на извесну синхронизацију догађаја.

Белоруски опозициони лидер и бивши министар културе Белорусије Павел Латушко одмах је рекао да би смрт министра спољних послова Владимира Макеја могла да буде упозорење за Александра Лукашенка. Он је подсетио да је Макеј био први Лукашенков помоћник и особа која је увек имала приступ белоруском председнику. Макеј је наводно добијао директна упутства и био одговоран за њихова извршења. Један од детаља које је изнео Латушко гласи да је смрт министра спољних послова могао да организује ФСБ, јер је планирао да присуствује самиту ОЕБС-а у Пољској.

„Чудне околности. Ово је четврти случај у историји белоруског Министарства спољних послова да се дешавају слични догађаји. Три министра спољних послова – Синко, Антонович, Латипов – смењени су са својих функција током учешћа на самитима министара спољних послова ОЕБС-а”, тврди Латушко и додаје да је Макеј планирао да учествује на самиту министара спољних послова ОЕБС-а и „вероватно могао да изнесе нешто важно”.

У Варшави се почетком децембра организује министарски састанак ОЕБС-а, а пољска влада је одбила да дозволи улазак у земљу руском министру спољних послова Сергеју Лаврову, што је у Москви оцењено као провокативна и скандалозна одлука. Пољска ове године председава том организацијом, а неиздавање дозволе за улазак Лаврову је образложено санкцијама које му је увела ЕУ због рата у Украјини.

Јуче је у Минску требало да се Лавров и Макеј сусретну с делегацијама и сусрет је, наравно, отказан. Белоруски министар спољних послова био је доброг здравља и активан. Дан пре изненадне смрти састао се с апостолским нунцијем надбискупом Антом Јозичем, а у среду је био члан белоруске делегације на самиту ОДКБ.

Смрт Макеја од последица инфаркта, како је званично наведено, догодила се у суботу у његовој кући, само дан после анализе коју је објавио амерички тинк-тенк, који чине ветерани ЦИА. Институт носи име Роберта Лансинга, 42. америчког државног секретара, и бави се анализама политичких ризика и хибридних сукоба.

Ова агенција је у петак објавила анализу да Кремљ планира да ликвидира Лукашенка и преузме контролу над белоруском армијом спроводећи оружану агресију на Украјину с територије Белорусије. У тексту се тврди да је, по упутству Владимира Путина по повратку с последњег састанка ОДКБ-а, руска обавештајна служба могла да покуша „у наредним данима” да изврши убиство Лукашенка или инсценира убиства како би га застрашила и натерала да коначно изда наређење својој војсци да се укључи у рат у Украјини.

Тврди се да руска војна обавештајна служба (ГРУ) наводно разматра сценарио према којем би Лукашенко био убијен, а његово место би било поверено садашњем генералном секретару ОДКБ-а Станиславу Засу, који је у потпуности лојалан Русији. У невеликој анализи ове агенције наводи се да би Зас по преузимању дужности одмах прогласио пријем Белорусије у састав Русије, како би се, наводно, спречила војна претња држави од Украјине и Пољске. Такође се наглашава да би уједињење војски лишило Лукашенка могућности да води државу, учинило га рањивијим и покренуло процес његове смене, а Русија би „прогутала” Белорусију. Закључено је да би убиство или покушај убиства Лукашенка били приписани умешаности Украјине и Пољске под вођством обавештајних служби НАТО-а.

Лукашенко је на територију Белорусије примио контингент руске војске с наоружањем и до сада је северни сусед Украјине фигурирао као војна база. Амерички институт даље наводи да Москва сада види ОДКБ као неефикасну организацију и намерава да стекне пуну контролу над државама чланицама „обезбеђивањем њихове интеграције у Русију или приморавањем да се придруже новој верзији Совјетског Савеза”. Ова анализа је наставак процене и хипотезе њених аналитичара из јуна ове године да Русија настоји да увуче Белорусију у рат у Украјини, с циљем да је апсорбује и лиши суверенитета.

Притисак на Белорусију са Запада није престао ни после неуспешног покушаја „обојене револуције”. Европски парламент је већином гласова усвојио резолуцију о репресији у Белорусији, у којој је, између осталог, наведено да Лукашенко треба да се суочи с међународним судом.

Макеј, који је раније био на челу председничке администрације, придружио се Министарству спољних послова 2012. године. Пре немира 2020. важио је за „најпрозападнијег Лукашенковог савезника” и за једног од малобројних који су задржали своју позицију после протеста. Преко њега је Лукашенко, који је извесно време покушавао да води политичку игру и са Западом и са Русијом, комуницирао с ЕУ и САД.

Макеј је активно учествовао у преговорима Белорусије са западним земљама током миграционе кризе 2021. године и помогао је у организацији преговора између украјинске и руске делегације након избијања рата. Крајем септембра овај дипломата је рекао да Минск жели да буде посредник у решавању сукоба, али коначни мировни споразум „треба да узме у обзир интересе Белорусије”.

Аргумент америчке обавештајне агенције гласи да би у случају покушаја убиства Лукашенко схватио ко стоји иза њега. Уколико белоруски председник посумња да смрт његовог блиског сарадника није природна и да представља упозорење – мораће да размисли ко заиста стоји иза њега.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.