Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Запад још лицитира максималну цену руске нафте

Уочи ЕУ забране прекоморске трговине сибирском нафтом, Пољска заговара што нижу дозвољену цену, а Малта, Грчка и Кипар су за што вишу, док САД предлажу да она буде између 65 и 70 долара
„Гаспромова” рафинерија у Москви: од 5. децембра престаје извоз нафте у ЕУ (EPA-EFE/Maxim Shipenkov)

Колико сме да кошта руска нафта на светском тржишту? Министри енергетике ЕУ толико су завађени око одговора, да су им остала само 144 сата да донесу једногласну одлуку ако не желе да угрозе два кључна плана Запада као одговор Москви поводом „нелегалне агресије Кремља на Украјину”.

С једне стране, лидери Г7 званично су се у септембру договорили да они одреде максималну дозвољену цену сибирских барела од идућег месеца. С друге, ЕУ је у октобру одлучила да од 5. децембра забрани прекоморски увоз руске нафте на своје тржиште и истовремено онемогући светску трговину руском нафтом ако је купљена по цени вишој од „плафона” који је за те бареле претходно постављен на Западу. Међутим, слоге око те максималне цене још нема на видику.

Вишедневна оштра спорења министара енергетике ЕУ тим поводом довела су до отказивања њихове најављене седнице прошлог петка, прекида међусобне комуникације протеклог викенда и најаве да се расправа наставља „ове седмице”, јавио је „Блумберг”.

Цена барела брента јуче је износила око 81,16 долара, а кључне руске врсте нафте („урал”) око 52 долара. Независни берзански посматрачи иначе тврде да цена производње руске нафте износи између 20 и 50 долара.

У европској арени свађе око максималне цене, два супротстављена табора овог пута предводе Пољска и балтичке земље с једне стране, док су на другој Малта, Грчка и Кипар. Уз то, Украјина је активан глас са стране. Битка се води око предлога Европске комисије да се руској нафти зацрта цена између 65 и 70 долара за барел.

Званична Варшава сматра да максимална цена по којој Запад може да дозволи Русији трговину својом нафтом треба да буде „што нижа” (како би Москва зарадила што мање).

Литванија, Летонија и Естонија притом лицитирају да дозвољена цена руске нафте буде око 30 долара.

С друге стране, Малта, Грчка и Кипар – под чијим заставама светским морем плови велики број танкера – траже да та „рампа” буде на што вишем нивоу.

Несугласице међу Европљанима толико су велике да је Варшава запретила да неће гласати за „рампу” ако буде „око 70 долара”. Истовремено, Валета је најавила да неће дати глас „за” ако рампа буде испод 70 долара, пренео је „Волстрит џорнал”. Украјински лидер Володимир Зеленски оценио је да би „рампа 70” представљала „уступак Русији”. Он се захвалио Пољској и балтичким земљама на одлучности да се нафтни „плафон” Русији спусти ниско.

Истовремено, с оне стране Атлантика имају другачији приступ кад је реч о будућој судбини промета руским барелима.

За америчку министарку финансија Џенет Јелен и званични Вашингтон, иначе (поред бившег италијанског премијера Марија Драгија) протагонисте плана да се уведе рампа цени руске нафте, дилема је месецима иста. Наиме: где ту треба поставити „црту” тако да Кремљ остане без главног извора прихода због „агресије на Украјину”, али да Русија истовремено настави с извозом нафте толико да се избегну поремећаји на глобалном тржишту и нежељени нови скок цене нафте, бензина, дизела, керозина... Вашингтон разматра „рампу” од око 65 долара.

Иначе, званични Вашингтон од пролетос забрињава спремност ЕУ да спречи светску трговину руском нафтом. На сигнал из Вашингтона тим поводом Брисел је у јуну прилично невољно ревидирао део плана „5. децембар” у поглављу о танкерском превозу руске нафте незападним купцима. Неки кажу, након лобирања евромедитеранског танкерског лобија.

Истовремено, САД притискају ЕУ да временски одреди до када би нафтне забране најављене из Брисела требало да важе. Због неизвесности које изгледа чекају тржиште нафте већ од 5. децембра, берзе најављују да би барел почетком 2023. могао да поскупи на више од 120 долара.

Европска неслога око максималне будуће цене руске нафте је огромна, питање је да ли ће Вашингтон у следећих неколико дана моћи да „испегла ствар”, преноси Ројтерс процену из Брисела.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Koliko vidim problem nije cijena ruske nafte i gasa nego americke cijene.
Zikica
To primecuju i ovi na zapadu samo su nekako slabi na SAD takoreci plasljivi te stoga vrlo bojazljivo tu trivijalnost kadtkad tu i tamo spomenu.
Gagi
Račun bez krčmara

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.