Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Постаје ли БиХ кандидат за ЕУ до Нове године

Српска треба да буде опрезна у давању уступака зарад европског пута јер је ЕУ склона да поступа контрадикторно, упозорава Срђан Мазалица
Почетак преговора с ЕУ не изазива усхићење у БиХ: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Наговештај да би БиХ након седам година од подношења захтева могла да добије кандидатски статус за чланство у Европској унији није изазвао нарочито усхићење у Републици Српској, али ни у другом делу земље.

За разлику од климе која је владала до пре деценију или две, кад се о европској перспективи говорило с посебним узбуђењем, та тема више не изазива посебну знатижељу у јавности.

Напротив, уместо усхићења, све више провејава зебња због могуће позадине најновијих сигнала из Брисела, па се упозорава на то да српски званичници не би требало да прихватају било какве уступке, уколико пред њих буду постављени, јер се испоставило да су све досадашње понуде биле магловите и нереализоване, и да оне, као у случају Молдавије, Грузије и ратом захваћене Украјине, далеко више зависе од геополитичких околности, него од реалности.

Уочи јучерашњег доласка у Сарајево, европски комесар за суседске односе и проширење Оливер Вархељи рекао је да би БиХ до краја године требало да добије кандидатски статус, истакавши да „грађани то дуго прижељкују” и додајући да је прошломесечна препорука Европске комисије о додели статуса БиХ „безусловна”, али да Брисел очекује наставак спровођења реформи. О томе се шушка у јавности од окончања октобарских избора. Шеф представништва Српске у Бриселу Марио Ђурагић сматра да БиХ у најбољем случају може добити „условни кандидатски статус”, образлажући како такав положај „суштински не значи ништа”. Он каже да ставови Вархељија нису подударни у потпуности са званичном политиком ЕУ.

Мада већина грађана и даље жели у ЕУ, иако је та подршка из године у годину све слабија у оба ентитета, а и све политичке партије у програмима заступају европски пут – укључујући и странке из РС – јавност брину услови које је Брисел издиктирао домаћим вођама, а познати су као 14 приоритета ЕУ. Неки од њих односе се на начине одлучивања у заједничким органима, који треба да буду „поједностављени”, што су услови за чије испуњавање нема спремности у Бањалуци. Званичници из РС више пута су предлагали да се такви захтеви редефинишу како се не би узалуд губило време. За РС су неповољна најмање три, од којих је укидање националног вета у председништву и парламентарној скупштини, посебно погубно, извештава Радио-телевизија Српске.

„Мислим да ће се и даље ићи на уцењивање Српске око тих 14 приоритета јер тамо се тражи измена Устава БиХ и измена конститутивности сва три народа у БиХ”, коментарисао је професор међународних односа Срђан Перишић.

Захтеви Брисела појачавају евроскептицизам код званичника у РС и међу грађанима, док јавност у Федерацији БиХ све више губи поверење у успешан исход процеса придруживања, који је БиХ формално започела пре више од две деценије остваривши до сада десетине тражених реформи.

Члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у претходном сазиву Скупштине РС Срђан Мазалица оцењује да Српска треба да буде веома опрезна кад је реч о давању уступака зарад европског пута БиХ, посебно имајући у виду да је и ЕУ склона да поступа контрадикторно.

„Процес евроинтеграција уопште није у интересу политичког Сарајева ако нема централизације БиХ”, сматра он и подсећа да међу 14 захтева постоје и они који су неприхватљиви за ФБиХ, као што је решавање питања страних судија у Уставном суду БиХ.

Професор с ФПН у Бањалуци Милош Шолаја каже да ће давање условног статуса кандидата за БиХ пратити захтеви које ће бити тешко реализовати како би преговори с ЕУ почели, а у ствари све значи да „и нисте неки кандидат”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.