Постаје ли БиХ кандидат за ЕУ до Нове године

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Наговештај да би БиХ након седам година од подношења захтева могла да добије кандидатски статус за чланство у Европској унији није изазвао нарочито усхићење у Републици Српској, али ни у другом делу земље.

За разлику од климе која је владала до пре деценију или две, кад се о европској перспективи говорило с посебним узбуђењем, та тема више не изазива посебну знатижељу у јавности.

Напротив, уместо усхићења, све више провејава зебња због могуће позадине најновијих сигнала из Брисела, па се упозорава на то да српски званичници не би требало да прихватају било какве уступке, уколико пред њих буду постављени, јер се испоставило да су све досадашње понуде биле магловите и нереализоване, и да оне, као у случају Молдавије, Грузије и ратом захваћене Украјине, далеко више зависе од геополитичких околности, него од реалности.

Уочи јучерашњег доласка у Сарајево, европски комесар за суседске односе и проширење Оливер Вархељи рекао је да би БиХ до краја године требало да добије кандидатски статус, истакавши да „грађани то дуго прижељкују” и додајући да је прошломесечна препорука Европске комисије о додели статуса БиХ „безусловна”, али да Брисел очекује наставак спровођења реформи. О томе се шушка у јавности од окончања октобарских избора. Шеф представништва Српске у Бриселу Марио Ђурагић сматра да БиХ у најбољем случају може добити „условни кандидатски статус”, образлажући како такав положај „суштински не значи ништа”. Он каже да ставови Вархељија нису подударни у потпуности са званичном политиком ЕУ.

Мада већина грађана и даље жели у ЕУ, иако је та подршка из године у годину све слабија у оба ентитета, а и све политичке партије у програмима заступају европски пут – укључујући и странке из РС – јавност брину услови које је Брисел издиктирао домаћим вођама, а познати су као 14 приоритета ЕУ. Неки од њих односе се на начине одлучивања у заједничким органима, који треба да буду „поједностављени”, што су услови за чије испуњавање нема спремности у Бањалуци. Званичници из РС више пута су предлагали да се такви захтеви редефинишу како се не би узалуд губило време. За РС су неповољна најмање три, од којих је укидање националног вета у председништву и парламентарној скупштини, посебно погубно, извештава Радио-телевизија Српске.

„Мислим да ће се и даље ићи на уцењивање Српске око тих 14 приоритета јер тамо се тражи измена Устава БиХ и измена конститутивности сва три народа у БиХ”, коментарисао је професор међународних односа Срђан Перишић.

Захтеви Брисела појачавају евроскептицизам код званичника у РС и међу грађанима, док јавност у Федерацији БиХ све више губи поверење у успешан исход процеса придруживања, који је БиХ формално започела пре више од две деценије остваривши до сада десетине тражених реформи.

Члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу у претходном сазиву Скупштине РС Срђан Мазалица оцењује да Српска треба да буде веома опрезна кад је реч о давању уступака зарад европског пута БиХ, посебно имајући у виду да је и ЕУ склона да поступа контрадикторно.

„Процес евроинтеграција уопште није у интересу политичког Сарајева ако нема централизације БиХ”, сматра он и подсећа да међу 14 захтева постоје и они који су неприхватљиви за ФБиХ, као што је решавање питања страних судија у Уставном суду БиХ.

Професор с ФПН у Бањалуци Милош Шолаја каже да ће давање условног статуса кандидата за БиХ пратити захтеви које ће бити тешко реализовати како би преговори с ЕУ почели, а у ствари све значи да „и нисте неки кандидат”.