Лопта којом се игра у Катару је „чудо технологије"

Названа Ал рихла, што значи путовање, овогодишња Адидас фудбалска лопта на Мундијалу у Катару је чудо технологије.

Како је објаснио професор Јохн Ерик Гоф, који традиционално анализира лопте за светска првенства, поред додавања, дугих пасова, слободних удараца и шутева на гол, једна од најважнијих карактеристика фудбалске лопте је њен „лет” кроз ваздух. Наиме, док је лопта у ваздуху, танки слој углавном мирног ваздуха под називом „гранични слој” окружује неки део лопте. При малим брзинама, тај слој прекрива само предњу половину лопте пре него што се ваздух који струји „одлепи” од површине. У том случају, струјање иза лопте је донекле правилно и назива се ламинарни ток.

Када се лопта креће брзо, гранични слој се обавија много више око лопте. Када се проток зрака на крају одвоји од површине лопте, то чини у низу „хаотичних” вртлога: овај процес се назива турбуленција струјања.

Када рачунају колику силу ваздух који се креће даје покретном објекту, физичари користе термин „коефицијент отпора”. За дату брзину, што је већи коефицијент отпора, на објекат делује већи отпор.

Испоставило се да је коефицијент отпора лопте отприлике 2,5 пута већи за ламинарни ток него за турбулентно струјање. Иако делује контраинтуитивно, храпавост површине лопте одлаже одвајање граничног слоја ваздуха и дуже задржава лопту у турбулентном току. Ова чињеница физике да грубље лопте трпе мање отпора, разлог је што лоптице за голф су удубљењима лете много даље него што би летеле да су глатке.

Када је реч о производњи добре фудбалске лопте, брзина којом проток ваздуха прелази из турбулентног у ламинарни је критична. То је зато што када дође до тог прелаза, лопта почиње драматично да успорава своју путању. Ако ламинарни ток крене при превеликој брзини, лопта почиње брже да успорава у односу на ону која дуже одржава турбулентни ток.

Адидас прави фудбалске лопте за светска првенства од 1970. године, а до 2002. године је свака лопта направљена с култном конструкцијом од 32 панела. Укупно 20 шестоуглих и 12 петоуглих панела традиционално су се правили од коже и потом спајали. Међутим, нова ера је почела са Светским првенством у Немачкој 2006. године. Лопта се тада састојала од 14 глатких синтетичких панела који су били термално спојени уместо ушивени. Чврстоћа споја и лепљење је спречавало продирање воде у унутрашњост лопте.

Производња лопти од нових материјала и новим техникама с мањим бројем панела донела је промене у лету лопте. На претходна три светска првенства Адидас је покушао да избалансира број панела, својства шавова и тесктуру површине како би направио лопте с правом аеродинамиком.

Лопта Јабулани која се користила на у Јужноафричкој Републици 2010. године имала је осам панела који су били текстурирани како би се компензовали краћи шавови и мањи број панела. Упркос напорима Адидаса, Јабулани је ипак била контроверзна лопта, а многи играчи су се жалили да је нагло успоравала, преноси Кликс.

Када је професор анализирао лопту у ваздушном тунелу, открио је да је Јабулани генерално превише гладак и има већи коефицијент отпора. Лопте за СП у Бразилу 2014. и СП у Русији 2018. године назване Бразуца и Телстар 18 имале су по шест панела необичног облика. Иако су имале нешто другачије текстуре површине, поседовале су исту укупну храпавост површине, а према томе и слична аеродинамичка својства. Ове лопте су се генерално свиђале играчима. Актуелна лопта Ал Рихла, која се користи на Мундијалу у Катару, направљена је од тинти базираних на води и лепка, а састоји се од 20 панела. Осам од тих панела су мали троуглови с приближно једнаким страницама, док 12 већих има облик корнета за сладолед. Уместо коришћења подигнутих текстура за повећање храпавости површине као код претходних лопти, Ал Рихла је прекривена рупицама које њеној површини дају релативно гладак осећај у поређењу с претходним лоптама. Како би се то компензовало, шавови Ал Рихле су шири и дубљи. То је можда резултат научене „лекције” на глатком Јабуланију, који је имао најплиће и најкраће шавове, а играчи су сматрали да је спор.

Када проток ваздуха прелази из турбулентног у ламинарни ток, коефицијент отпора брзо расте. Када се то догоди лопти у лету, она изненада трпи брзо повећање отпора и нагло убрзава. Већина лопти за светска првенства које су тестиране, направиле су тај прелаз при брзини од 58 километара на сат. Очекивано, Јабулани је био спор и тежак за предвиђети. Ал Рихла има аеродинамичке карактеристике сличне своја два претходника.