Аме­рич­ка и ру­ска вој­ска одржавају контакт пре­ко „вру­ће ли­ни­је” - шта се крије иза састанка првих људи тајних служби

Аме­рич­ка и ру­ска вој­ска су то­ком ра­та у Укра­ји­ни са­мо јед­ном ко­ри­сти­ле „вру­ћу лини­ју”, ко­ја слу­жи за из­бе­га­ва­ње не­спо­ра­зу­ма и увла­че­ња у директан кон­фликт, а Пента­гон је упу­тио по­зив Мо­скви због бор­би у бли­зи­ни укра­јин­ске инфраструктуре.

Пр­ви и до­сад је­ди­ни раз­го­вор с ру­ском ар­ми­јом Пен­та­гон је ини­ци­рао да би покренуо пи­та­ње ру­ских на­па­да на укра­јин­ску ин­фра­струк­ту­ру, са­зна­је Ројтерс позивајући се на не­и­ме­но­ва­ни из­вор у америчкој вла­ди. Иако не­ма зва­нич­не по­твр­де, претпоста­вља се да је реч о бор­ба­ма у бли­зи­ни украјинске ну­кле­ар­не центра­ле у Запорож­ју. Вла­да у Ки­је­ву упо­зо­ра­ва да би ру­ска вој­ска мо­гла да га­ђа и бра­ну „Но­ва Ка­хов­ка”, што би иза­зва­ло ве­ли­ке по­пла­ве, из­ме­ђу оста­лих и у Херсону, ко­ји је украјин­ска војска осло­бо­ди­ла овог ме­се­ца. Не­и­ме­но­ва­ни из­вор твр­ди да се је­ди­ни аме­рич­ки по­зив ни­је ти­цао тра­гедије у Пољ­ској, кад су за­лу­та­ле укра­јин­ске ра­ке­те недав­но усмрти­ле дво­је ци­ви­ла.

Европ­ска ко­ман­да аме­рич­ке вој­ске и ру­ска ар­ми­ја отво­ри­ле су на по­чет­ку ра­та у Укра­ји­ни ка­нал ко­му­ни­ка­ци­је, та­ко­зва­ну вру­ћу ли­ни­ју, да би из­бе­гле не­спо­ра­зу­ме и сце­на­рио у ко­јем би две ну­кле­ар­не супер­си­ле би­ле уву­че­не у ди­рек­тан су­коб. Једна од ин­ци­дент­них си­ту­а­ци­ја би­ла је упра­во она у Пољској, јер се у пр­вим сатима ни­је знало ода­кле су до­ле­те­ле ра­ке­те. Да се ис­по­ста­ви­ло да је реч о ру­ским ра­ке­та­ма, то је могло би­ти про­ту­ма­че­но као ру­ски на­пад на чла­ни­цу Северноатлант­ске али­јан­се. НАТО је за­кљу­чио да је реч о за­лу­та­лим укра­јин­ским ра­ке­та­ма, али је ипак окри­вио Мо­скву, тврде­ћи да је она у крај­њем кри­ва јер је напа­ла Укра­ји­ну, ко­ја се са­мо брани.

Слич­на вру­ћа ли­ни­ја из­ме­ђу САД и Ру­си­је по­сто­ји и у Си­ри­ји. Та­мо су америч­ке и ру­ске тру­пе укљу­че­не у рат на раз­ли­чи­тим стра­на­ма, али во­де ра­чуна да се директно не су­ко­бе.

Пен­та­гон је по­твр­дио да из­ме­ђу две вој­ске по­сто­ји ви­ше ка­на­ла комуникације, док Кремљ ни­је ко­мен­та­ри­сао ме­диј­ске на­во­де. По­сто­ји и лини­ја ко­ја не­по­сред­но повезује ше­фа Пен­та­го­на Лој­да Ости­на с ру­ским мини­стром од­бра­не Сер­ге­јем Шојгуом, а и дво­ји­ца нај­ви­ших ге­не­ра­ла обе стра­не, аме­рич­ки ге­не­рал Марк Ми­ли и ње­гов ру­ски ко­ле­га Ва­ле­риј Герасимов, два­пут су се чу­ли од по­чет­ка ра­та.

По­сто­је и дру­ги ка­на­ли ко­му­ни­ка­ци­је, као што је по­твр­дио и Џејк Са­ли­ван, саветник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ше­фа Бе­ле ку­ће Џо­зе­фа Бај­де­на. Сали­ван је иста­као да се те­ле­фо­ном чуо с ви­со­ким ру­ским зва­нич­ни­ци­ма, ма­да ни­је от­крио њихо­ва име­на. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, свр­ха ових контака­та је да се из­бег­не нуклеар­ни рат.

Не­дав­но су се у Ан­ка­ри са­ста­ли и ди­рек­тор Цен­трал­не оба­ве­штај­не агенције Вилијам Бернс и пр­ви чо­век ру­ске Спољ­не оба­ве­штај­не аген­ци­је Сер­геј На­ри­шкин. И у Бе­лој ку­ћи и у Кре­мљу по­твр­ди­ли су овај су­срет, али је те­ма са­стан­ка оста­ла не­ја­сна. Из Вашинг­то­на су ин­си­сти­ра­ли на то­ме да је Бернс упо­зо­рио Мо­скву да не ко­ри­сти нуклеар­но оруж­је у Укра­ји­ни и да се ин­те­ре­со­вао за суд­би­ну аме­рич­ких осу­ђе­ни­ка у Русији, по­пут ко­шар­ка­ши­це Брит­ни Грај­нер, осу­ђе­не на де­вет го­ди­на за­тво­ра због ула­ска у зе­мљу с уљем ка­на­би­са.

Ме­ди­ји су овај су­срет сме­сти­ли у кон­текст мо­гу­ћих тај­них аме­рич­ко-ру­ских преговора о кра­ју ра­та у Укра­ји­ни. Аве­ни­ја Пен­сил­ва­ни­ја је то по­ре­кла, саопштавају­ћи да Бернс и На­ри­шкин „ни­су до­го­ва­ра­ли крај ра­та у Укра­ји­ни” јер је аме­рич­ки став – „ништа о Укра­ји­ни без Укра­ји­не”.

Ипак, пр­ви љу­ди тај­них слу­жби са­ста­ли су се на­кон што су аме­рич­ки званич­ни­ци више пу­та на­го­ве­сти­ли Ки­је­ву да је до­шло вре­ме за пре­го­во­ре с Мо­сквом. И „Вашингтон пост” је пи­сао да су аме­рич­ки званич­ни­ци у приватним раз­го­во­ри­ма „охра­бри­ли” укра­јин­ске функ­ци­о­не­ре да по­ка­жу спрем­ност за пре­го­во­ре с Ру­си­јом. Зва­ни­чан одговор вла­де у Ки­је­ву је да не­ће пре­го­ва­ра­ти с Кре­мљом све док не истерају ру­ске тру­пе с це­ле украјин­ске те­ри­то­ри­је, укљу­чу­ју­ћи Крим, и док ру­ски пред­сед­ник Влади­мир Пу­тин не си­ђе с вла­сти.

Ка­ко је са­знао „По­ли­ти­ко”, Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја не оче­ку­је да украјински председ­ник Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски од­мах сед­не за пре­го­ва­рач­ки сто, али оче­ку­је да уско­ро по­ка­же да је спре­ман за раз­го­вор с Ру­си­јом.