Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аме­рич­ка и ру­ска вој­ска одржавају контакт пре­ко „вру­ће ли­ни­је” - шта се крије иза састанка првих људи тајних служби

​От­ка­ко је по­чео рат у Укра­ји­ни, Европ­ска ко­ман­да аме­рич­ке вој­ске јед­ном је по­зва­ла ру­ску ар­ми­ју, прет­по­ста­вља се због бор­би у бли­зи­ни ну­кле­ар­не цен­тра­ле у За­по­рож­ју
EPA-EFE/Chris Kleponis

Аме­рич­ка и ру­ска вој­ска су то­ком ра­та у Укра­ји­ни са­мо јед­ном ко­ри­сти­ле „вру­ћу лини­ју”, ко­ја слу­жи за из­бе­га­ва­ње не­спо­ра­зу­ма и увла­че­ња у директан кон­фликт, а Пента­гон је упу­тио по­зив Мо­скви због бор­би у бли­зи­ни укра­јин­ске инфраструктуре.

Пр­ви и до­сад је­ди­ни раз­го­вор с ру­ском ар­ми­јом Пен­та­гон је ини­ци­рао да би покренуо пи­та­ње ру­ских на­па­да на укра­јин­ску ин­фра­струк­ту­ру, са­зна­је Ројтерс позивајући се на не­и­ме­но­ва­ни из­вор у америчкој вла­ди. Иако не­ма зва­нич­не по­твр­де, претпоста­вља се да је реч о бор­ба­ма у бли­зи­ни украјинске ну­кле­ар­не центра­ле у Запорож­ју. Вла­да у Ки­је­ву упо­зо­ра­ва да би ру­ска вој­ска мо­гла да га­ђа и бра­ну „Но­ва Ка­хов­ка”, што би иза­зва­ло ве­ли­ке по­пла­ве, из­ме­ђу оста­лих и у Херсону, ко­ји је украјин­ска војска осло­бо­ди­ла овог ме­се­ца. Не­и­ме­но­ва­ни из­вор твр­ди да се је­ди­ни аме­рич­ки по­зив ни­је ти­цао тра­гедије у Пољ­ској, кад су за­лу­та­ле укра­јин­ске ра­ке­те недав­но усмрти­ле дво­је ци­ви­ла.

Европ­ска ко­ман­да аме­рич­ке вој­ске и ру­ска ар­ми­ја отво­ри­ле су на по­чет­ку ра­та у Укра­ји­ни ка­нал ко­му­ни­ка­ци­је, та­ко­зва­ну вру­ћу ли­ни­ју, да би из­бе­гле не­спо­ра­зу­ме и сце­на­рио у ко­јем би две ну­кле­ар­не супер­си­ле би­ле уву­че­не у ди­рек­тан су­коб. Једна од ин­ци­дент­них си­ту­а­ци­ја би­ла је упра­во она у Пољској, јер се у пр­вим сатима ни­је знало ода­кле су до­ле­те­ле ра­ке­те. Да се ис­по­ста­ви­ло да је реч о ру­ским ра­ке­та­ма, то је могло би­ти про­ту­ма­че­но као ру­ски на­пад на чла­ни­цу Северноатлант­ске али­јан­се. НАТО је за­кљу­чио да је реч о за­лу­та­лим укра­јин­ским ра­ке­та­ма, али је ипак окри­вио Мо­скву, тврде­ћи да је она у крај­њем кри­ва јер је напа­ла Укра­ји­ну, ко­ја се са­мо брани.

Слич­на вру­ћа ли­ни­ја из­ме­ђу САД и Ру­си­је по­сто­ји и у Си­ри­ји. Та­мо су америч­ке и ру­ске тру­пе укљу­че­не у рат на раз­ли­чи­тим стра­на­ма, али во­де ра­чуна да се директно не су­ко­бе.

Пен­та­гон је по­твр­дио да из­ме­ђу две вој­ске по­сто­ји ви­ше ка­на­ла комуникације, док Кремљ ни­је ко­мен­та­ри­сао ме­диј­ске на­во­де. По­сто­ји и лини­ја ко­ја не­по­сред­но повезује ше­фа Пен­та­го­на Лој­да Ости­на с ру­ским мини­стром од­бра­не Сер­ге­јем Шојгуом, а и дво­ји­ца нај­ви­ших ге­не­ра­ла обе стра­не, аме­рич­ки ге­не­рал Марк Ми­ли и ње­гов ру­ски ко­ле­га Ва­ле­риј Герасимов, два­пут су се чу­ли од по­чет­ка ра­та.

По­сто­је и дру­ги ка­на­ли ко­му­ни­ка­ци­је, као што је по­твр­дио и Џејк Са­ли­ван, саветник за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ше­фа Бе­ле ку­ће Џо­зе­фа Бај­де­на. Сали­ван је иста­као да се те­ле­фо­ном чуо с ви­со­ким ру­ским зва­нич­ни­ци­ма, ма­да ни­је от­крио њихо­ва име­на. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, свр­ха ових контака­та је да се из­бег­не нуклеар­ни рат.

Не­дав­но су се у Ан­ка­ри са­ста­ли и ди­рек­тор Цен­трал­не оба­ве­штај­не агенције Вилијам Бернс и пр­ви чо­век ру­ске Спољ­не оба­ве­штај­не аген­ци­је Сер­геј На­ри­шкин. И у Бе­лој ку­ћи и у Кре­мљу по­твр­ди­ли су овај су­срет, али је те­ма са­стан­ка оста­ла не­ја­сна. Из Вашинг­то­на су ин­си­сти­ра­ли на то­ме да је Бернс упо­зо­рио Мо­скву да не ко­ри­сти нуклеар­но оруж­је у Укра­ји­ни и да се ин­те­ре­со­вао за суд­би­ну аме­рич­ких осу­ђе­ни­ка у Русији, по­пут ко­шар­ка­ши­це Брит­ни Грај­нер, осу­ђе­не на де­вет го­ди­на за­тво­ра због ула­ска у зе­мљу с уљем ка­на­би­са.

Ме­ди­ји су овај су­срет сме­сти­ли у кон­текст мо­гу­ћих тај­них аме­рич­ко-ру­ских преговора о кра­ју ра­та у Укра­ји­ни. Аве­ни­ја Пен­сил­ва­ни­ја је то по­ре­кла, саопштавају­ћи да Бернс и На­ри­шкин „ни­су до­го­ва­ра­ли крај ра­та у Укра­ји­ни” јер је аме­рич­ки став – „ништа о Укра­ји­ни без Укра­ји­не”.

Ипак, пр­ви љу­ди тај­них слу­жби са­ста­ли су се на­кон што су аме­рич­ки званич­ни­ци више пу­та на­го­ве­сти­ли Ки­је­ву да је до­шло вре­ме за пре­го­во­ре с Мо­сквом. И „Вашингтон пост” је пи­сао да су аме­рич­ки званич­ни­ци у приватним раз­го­во­ри­ма „охра­бри­ли” укра­јин­ске функ­ци­о­не­ре да по­ка­жу спрем­ност за пре­го­во­ре с Ру­си­јом. Зва­ни­чан одговор вла­де у Ки­је­ву је да не­ће пре­го­ва­ра­ти с Кре­мљом све док не истерају ру­ске тру­пе с це­ле украјин­ске те­ри­то­ри­је, укљу­чу­ју­ћи Крим, и док ру­ски пред­сед­ник Влади­мир Пу­тин не си­ђе с вла­сти.

Ка­ко је са­знао „По­ли­ти­ко”, Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја не оче­ку­је да украјински председ­ник Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски од­мах сед­не за пре­го­ва­рач­ки сто, али оче­ку­је да уско­ро по­ка­же да је спре­ман за раз­го­вор с Ру­си­јом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.