Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

И уз поскупљење струја у Србији међу најјефтинијим

Од 1. јануара 2023. киловат-сат електричне енергије за домаћинства коштаће 12,4 динара у просеку
(Фото А. Васиљевић)

Домаћинства у Србији плаћаће од Нове године киловат-сат електричне енергије 12,4 динара. То ће после септембарског поскупљења од 6,5 одсто (са ПДВ-ом и акцизом – 8,3) бити нова корекција цене за осам процената. Истовремено ће поскупети и гас за 11 одсто. Прерачунато, подаци Агенције за енергетику показују, да ће домаћинствима са потрошњом од 400 киловата, што је нешто изнад просека, рачун бити увећан за око 300 динара. За оне који се греју на ТА пећи и код којих је веће учешће ноћне, ниже тарифе, увећање ће износити око 1.000 динара. Поскупљење ће највише осетити грађани који имају етажно грејање или укључују грејалице. Они троше више струје по скупљој тарифи и њихов јануарски рачун биће већи у односу на децембарски за око 1.600 динара.

Да ли ће и после јануарског повишења цена киловат-сат електричне енергије у Србији бити најјефтинији? Према подацима Евростата (канцеларија Европске уније за статистику) Србија има најнижу цену струја без ПДВ-а и акцизе 7,27 евроценти. Овако како је сада, и од 1. јануара 2023. године, киловат ће бити скупљи од оног који плаћају Турска, БиХ, Северна Македонија, Албанија, Мађарска и Црна Гора. Са таксом и ПДВ-ом цена киловата у Србији ће од Нове године износити 10,27 евроценти. Колико овај намет подиже цену струје најбоље илуструје пример Северне Македоније. Тамо је електрична енергија без пореза и такса 8,95 евроценти (скупља од српске), а са таксама јефтинија од оне коју ми плаћамо 9,40 евроценти. После Србије скупљу струју имају Бугарска чија су захватања такође упола мања од српских, док најскупљу плаћа Данска 45,59 евроценти. У Норвешкој која последњих дана игра важну улогу у енергетском сектору Србије због будућих пројеката које треба да ради с нашом земљом, киловат струје у домаћинствима кошта 19,94 евроценти, са таксом и ПДВ-ом је 20,5. С тим што су тамо државна захватања у цени електричне енергије 0,11 евроценти. Дакле, најнижа могућа. Осим њих тако ниска државна захватања има још само Ирска. Пола евроцента.

Упитан да ли је ово поскупљење од осам процената само још једно у низу нових корекција због сталног скока цене на берзи и увоза ове скупе струје, мр Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту” и бивши директор у ЕПС-у, одговара да ће што се тиче домаћинстава вероватно бити потребна и додатна повећања цена.

– Нове корекције биће неопходне док се не постигне реална цена струје, узимајући у обзир и поскупљење које је било у септембру – каже Марковић.

На питање да ли је реално да Србија као неке друге земље због тешке ситуације и све скупље електричне енергије привремено укине таксе и ПДВ, наводи да би се тиме умногоме смањио буџетски приход.

– Како не би дошло до смањења прилива новца у државну касу по овом основу, решење се тражи пре у субвенцијама рањивијих категорија становништва него кроз ову тешку меру за буџет. Тренутна цена струје на берзи за испоруку током наредне године је 360 евра по мегават-сату. Када је реч о произвођачкој цени ЕПС-ове електричне енергије, са урачунатим трошковима увоза креће се око 100 евра. Управо је то цени по која се испорука струје наплаћује и привреди – каже Марковић.

Иако је најскупља она струја које нема, Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду и бивши саветник министра за енергетику, недавно је у разговору за „Политику” нагласио да је електрична енергија код нас акцизна роба јер се на ниску цену од 7,25 евроценти плаћа 20 одсто ПДВ-а и још 7,5 одсто акцизе. Дакле, није социјална категорија, него акцизна роба као дуван, алкохол или гориво.

​Табела: Упоредне цене струје код нас и у Европи

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дракче Тормак
Да'ли је тако ? Ако ми бројило покаже 0 KWh или 1 KWh, а рачун ми 800,оо РСД ( укључена ТВ претплата, а ТВ не користим ), колика је цена 0 или 1 KWh ? То су викенд бројила или 3-4 месеца која се користе-показују потрошњу. А таквих бројила има преко 500 000. Одредите цену KWh (без баба и жаба ) па пута потрошња, то је права цена KWh. Друго, ел. енергија је потреба, а не луксуз, те зашто акциза!? Или, акцизу онима који загревају базене, а гле чуда сазнајемо управо такви не плаћају или дугују.
Sloba Novski
ne kukajte, vecini evropljana je struja “lukduz” nema veze kolike su im plate!
No Mercy
Koliko se struje može kupiti za prosečnu platu u svakoj zemlji.
Srpsko Dete
Kao i plate. Najniža cena struje sa najnižom plato... Treba više para da izdvoji, od svoje prosečne plate, jedan prosečan Srbin, za razliku od prosečnog švajcarca i njegove prosečne plate. Ako tako upoređujemo, sumnjam da je srpska struja među najjeftinijim..
aleksandar stojmenovic
A NASE PLATE NAJMANJE

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.