И уз поскупљење струја у Србији међу најјефтинијим

Домаћинства у Србији плаћаће од Нове године киловат-сат електричне енергије 12,4 динара. То ће после септембарског поскупљења од 6,5 одсто (са ПДВ-ом и акцизом – 8,3) бити нова корекција цене за осам процената. Истовремено ће поскупети и гас за 11 одсто. Прерачунато, подаци Агенције за енергетику показују, да ће домаћинствима са потрошњом од 400 киловата, што је нешто изнад просека, рачун бити увећан за око 300 динара. За оне који се греју на ТА пећи и код којих је веће учешће ноћне, ниже тарифе, увећање ће износити око 1.000 динара. Поскупљење ће највише осетити грађани који имају етажно грејање или укључују грејалице. Они троше више струје по скупљој тарифи и њихов јануарски рачун биће већи у односу на децембарски за око 1.600 динара.

Да ли ће и после јануарског повишења цена киловат-сат електричне енергије у Србији бити најјефтинији? Према подацима Евростата (канцеларија Европске уније за статистику) Србија има најнижу цену струја без ПДВ-а и акцизе 7,27 евроценти. Овако како је сада, и од 1. јануара 2023. године, киловат ће бити скупљи од оног који плаћају Турска, БиХ, Северна Македонија, Албанија, Мађарска и Црна Гора. Са таксом и ПДВ-ом цена киловата у Србији ће од Нове године износити 10,27 евроценти. Колико овај намет подиже цену струје најбоље илуструје пример Северне Македоније. Тамо је електрична енергија без пореза и такса 8,95 евроценти (скупља од српске), а са таксама јефтинија од оне коју ми плаћамо 9,40 евроценти. После Србије скупљу струју имају Бугарска чија су захватања такође упола мања од српских, док најскупљу плаћа Данска 45,59 евроценти. У Норвешкој која последњих дана игра важну улогу у енергетском сектору Србије због будућих пројеката које треба да ради с нашом земљом, киловат струје у домаћинствима кошта 19,94 евроценти, са таксом и ПДВ-ом је 20,5. С тим што су тамо државна захватања у цени електричне енергије 0,11 евроценти. Дакле, најнижа могућа. Осим њих тако ниска државна захватања има још само Ирска. Пола евроцента.

Упитан да ли је ово поскупљење од осам процената само још једно у низу нових корекција због сталног скока цене на берзи и увоза ове скупе струје, мр Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту” и бивши директор у ЕПС-у, одговара да ће што се тиче домаћинстава вероватно бити потребна и додатна повећања цена.

– Нове корекције биће неопходне док се не постигне реална цена струје, узимајући у обзир и поскупљење које је било у септембру – каже Марковић.

На питање да ли је реално да Србија као неке друге земље због тешке ситуације и све скупље електричне енергије привремено укине таксе и ПДВ, наводи да би се тиме умногоме смањио буџетски приход.

– Како не би дошло до смањења прилива новца у државну касу по овом основу, решење се тражи пре у субвенцијама рањивијих категорија становништва него кроз ову тешку меру за буџет. Тренутна цена струје на берзи за испоруку током наредне године је 360 евра по мегават-сату. Када је реч о произвођачкој цени ЕПС-ове електричне енергије, са урачунатим трошковима увоза креће се око 100 евра. Управо је то цени по која се испорука струје наплаћује и привреди – каже Марковић.

Иако је најскупља она струја које нема, Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду и бивши саветник министра за енергетику, недавно је у разговору за „Политику” нагласио да је електрична енергија код нас акцизна роба јер се на ниску цену од 7,25 евроценти плаћа 20 одсто ПДВ-а и још 7,5 одсто акцизе. Дакле, није социјална категорија, него акцизна роба као дуван, алкохол или гориво.