Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Професионалном менаџменту потребна политичка подршка

Велики број добрих менаџера зна шта треба да се ради са ЕПС-ом али питање је како убедити оне који доносе одлуке да то спроведу
Термоелектрана „Никола Тесла” у Обреновцу (Фото А. Васиљевић)

Ако се понуда страним експертима односи на професионално управљање то је сасвим у реду. Не бисмо смели да одемо у другу крајност и да допустимо да нашим јавним предузећима потпуно управљају странци. Ту треба да буде мешавина домаћих и страних стручњака, сматра Слободан Аћимовић, професор на Економском факултету Норвежани су завршили студију о развоју енергетског сектора и понудили три решења, која подразумевају велике промене у јавним предузећима. Један од првих корака је измена менаџмента у тим фирмама. Председник Србије Александар Вучић поручио је из Осла да су аутори студије само за једно од наших четири или пет главних предузећа у сфери енергетике рекли да није неопходна смена руководства. Док су за све остале казали да морамо да променимо запослене и доведемо оне са различитим начином размишљања. Норвежанима је српска делегација понудила да пошаљу своје стручњаке да преузму извршну функцију, што они иначе не раде и претпоставља да неће ни сада то да учине.

– Тиме смо желели да покажемо једну ствар да, за разлику од свих других на политичкој сцени Србије, нама то није место за отимање новца и за партијску касу или да буде партијска прћија. За нас то треба да буде успешно предузеће које у будућности мора да доноси профит и добробит Србији – рекао је Вучић.

Слободан Аћимовић, професор на Економском факултету, сматра да више немамо алтернативу да ништа не мењамо у јавним енергетским предузећима и кажемо све ће бити у реду.

– Оно што је ново за све наше грађане и мене јесте то што су ту анализу направили Норвежани као експерти за управљање енергијом. То не значи да ми нисмо способни да то сами урадимо, али очигледно да када вам неко каже са стране, када је независан и објективан, тада то има и већу тежину. Много тога треба мењати. То се зове дрмање кавеза у менаџменту. Ми стално морамо да дрмамо кавез и мењамо запослене на свим нивоима менаџмента да би промене биле боље. Никада они који су на позицији не смеју да се успавају и забораве да могу бити смењени – наводи Аћимовић.

Наш саговорник подсећа да се о променама у јавним предузећима говори двадесет година. Али ништа није могло да се уради због огромних политичких отпора, о којој год власти да је реч. Али сада је, како то наш народ каже, дотерало цара до дувара и једноставно не може више да се управља на непрофесионалан начин и то нема само везе са енергетским сектором већ са свим јавним републичким и локалним предузећима.

– Ако се понуда страним експертима односи на професионално управљање то је сасвим у реду. Не бисмо сада смели да одемо у другу крајност и да допустимо да нашим јавним предузећима потпуно руководе странци. Ту треба да буде мешавина домаћих и страних стручњака – напомиње Аћимовић.

Милорад Филиповић, професор на Економском факултету, каже да Норвежани сасвим сигурно имају знање и добар менаџмент у енергетици, тако да ако учиш, учи од најбољих, а не од средњих или нешто мало бољих од тебе.

Према његовим речима нови менаџмент је потребан као услов да би могло да се уђе у промене и да се те измене дефинишу на прави начин и у добром правцу. Осим тога неопходна су нова улагања и реализација инвестиција. Затим, унапређење законске регулативе и елиминисање монопола код производње зелене енергије. Али основ за то је добро управљање и добар менаџмент. Ми имамо добре стручњаке у нашој земљи, али је питање политичке воље да се они пусте да самостално раде. Велики број добрих менаџера зна шта треба чинити са ЕПС-ом али како убедити оне који доносе одлуке да то спроведу. Политичка воља је неопходна, а многима се она не исплати јер не би да испусте златну коку као што су ЕПС или „Србијагас” – наглашава Филиповић.

Иван Николић, директор за развојне пројекте Економског института, сматра да не треба имати превелика очекивања и услов довођења професионалног менаџмента узимати као искључиви и једини. Њему се чак не чини као пресудан у смислу подизања целокупне ефикасности и бољег рада јавних предузећа.

– У протеклим деценијама имали смо прилику да видимо како ради професионални менаџмент у окружењу које је мање-више непромењено. ЕПС је имао професионални менаџмент када је из чешког енергетског предузећа „Чез” дошао Александар Обрадовић. На челу смедеревске железаре је био професионални менаџмент, после одласка Ју-Ес стила. Њихови резултати не само да нису били задовољавајући, већ су знатно погоршали или продубили кризу која је већ постојала у тим фирмама. Према томе, то само по себи не мора да буде продуктивно. Довођење професионалног менаџмента може да буде једна, од читавог сета, разних измена које су потребне и које ће се вероватно догодити. Ако је приоритет промена само ради промене, то не подржавам – наводи Николић.

Према његовим речима, чак и да дође најпаметнији човек на свету, уколико нема политичку подршку за дубинске реформе у смислу промене ценовне политике, политике наплате, измене свих очекивања у вези са инвестицијама што држава треба да помогне, никаква стручност ту не помаже. Не може са оваквом ценом и приходима да се обезбеди профитабилност ЕПС-а. „Србијагас” не може да обезбеди неки финансијски резултат са ценом гаса која је нижа од увозне.

– Није не знам каква мистерија да се ствари покрену, али треба политичка подршка и спремност да становништво и привреда прихвате други положај енергетског сектора у односу на деценије које смо имали раније. То значи више цене, строга наплата, свођење губитака на мрежи на минимум, као и да се из наплаћеног прихода улаже у праве ствари. Свих ранијих година менаџмент није могао да направи чудо, ако нема предуслов за резултат – објашњава Николић.

Директоре бирати на конкурсима

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да је сасвим сигурно да је јавним предузећима потребна промена менаџмента, али да то није превасходно питање персоналних промена, већ начина на који ће се директори бирати.

– Од суштинске важности је да ли ће се бирати како закон налаже већ 10 година, на конкурсима, који би требало да доведу до избора кандидата са најбољим квалификацијама и најбољим програмом. Или ће се то радити као до сада где се законска обавеза игнорише па се партијски именовани директори остављају годинама у незаконитом статусу вршиоца дужности. То је срж проблема за шта нисмо морали Норвежане да питамо. То је било очигледно нашим представницима власти и грађанима – наглашава Ненадић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.