Све више студената узима лекове за смирење

Србија се налази у европском врху по потрошњи анксиолитика, а пандемија вируса корона довела је до додатног повећања употребе лекова за смирење. Истраживање професора др Јанка Самарџића, специјалисте клиничке фармакологије и супспецијалисте за болести зависности на Медицинском факултету у Београду, показује да је потрошња појединих лекова за смирење порасла чак за четвртину у односу на 2019. годину, док је потрошња антидепресива повећана до десет одсто.

У разговору за „Политику” др Самарџић истиче да, заједно са својим тимом, већ десетак година спроводи мониторинг употребе психијатријских лекова у Србији, са фокусом на анксиолитике и антидепресиве. Резултати тог мониторинга говоре да наша земља, као и друге државе у окружењу, има једну специфичну ситуацију – врло велику потрошњу анксиолитика (бензодиазепина) и још увек релативно ниску потрошњу антидепресива, пре свега оних из групе серотонинских антидепресива. То говоре и резултати њихове последње анализе, који сведоче да је пандемија ковида 19 довела до додатног повећања примене анксиолитика, док је потрошња антидепресива благо повећана.

Анализа објављена у магазину „Лансет” прошле године, која се бавила употребом психотропних лекова у 65 земаља света, наводи да се Србија (уз Хрватску) налази у светском врху по употреби бензодиазепина. Аутори оне анализе констатују да, иако се социоекономска нестабилност обично узима као објашњење велике употребе бензодиазепина на Балкану, политичка и економска превирања не могу бити једино објашњење, посебно ако се погледају државе попут Јордана и Египта, које немају раширену употребу ових лекова, иако су веома политичке нестабилне. На питање како тумачи чињеницу да се Србија налази у врху светске листе по употреби лекова за смирење, др Самарџић каже да се приликом анализе ових резултата, мора узети у обзир више фактора.

– Социоекономски параметри утичу на ментално здравље и примену анксиолитика, међутим, прописивачка пракса од стране лекара и недовољна контрола приликом издавања лекова од стране фармацеута такође има утицаја. Коначно, мислим да се код нас превише олако прописују и користе лекови за смирење, док се антидепресиви теже прихватају од стране пацијената, због стигматизације, иако су управо антидепресиви лекови избора у дугорочној терапији анксиозног поремећаја – објашњава наш саговорник.

Питамо овог стручњака да ли лекове за смирење више користе жене или мушкарци, млађи или старији.

– Сва релевантна истраживања, укључујући и наше, указују на повећану примену ових лекова код особа женског пола – чак двоструко већи број жена користи лекове за смирење у односу на мушкарце. Такође, анксиолитици се чешће користе у старијој животној доби, иако се не препоручују код старијих пацијената због повећаног трауматизма, повреда и прелома. Наиме, главна нежељена дејства анксиолитика су претерана седација, конфузност, ослабљена координација и развој зависности и толеранције већ након неколико недеља примене. С друге стране, антидепресиви такође имају своје нежељене ефекте, али прилично мањи ризик од стварања зависности и могу се користити у дужем временском периоду, наравно под контролом лекара. Последњих година, повећава се број младих особа које узимају лекове за смирење – чак 15 одсто студената у нашем истраживању користи анксиолитике, што је свакако забрињавајући податак – примећује наш саговорник.

Ако се има на уму да се сви психијатријски лекови добијају на рецепт, чиме се тумачи овако висока употреба психоактивних лекова?

– Тачно је да се ови лекови издају на рецепт, али имамо проблем прописивачке праксе код лекара, некад и под притиском пацијената. Због тога смо недавно публиковали приручник за одговорну примену анксиолитика у заштити менталног здравља, који је намењен свим лекарима и верујем да ћемо резултате његове примене имати у наредном периоду. С друге стране, свесни смо проблема издавања ових лекова у апотекама без лекарског рецепта и зато нам је потребна много строжа контрола – каже др Самарџић.

На питање шта говори упоредна европска анализа Србије и осталих земаља када је у питању употреба анксиолитика и антидепресива додаје да Србија има оквирно два и по пута већу потрошњу анксиолитика у односу на земље Европске уније, док је потрошња антидепресива двоструко мања.

– Kао што сам напоменуо, сличне анализе се могу видети и у земљама региона. Резултати потрошње ових лекова индиректно указују на стање менталног здравља нације. Због тога, мислим да је потребно да се сви у наредном периоду више фокусирамо на менталну хигијену, јер је она била посебно запостављена током пандемије. Лекове треба узимати критички и одговорно, искључиво под контролом лекара, и никад не заборавити да сваки лек има своје жељене и нежељене ефектe – закључује др Јанко Самарџић.