Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПАНДЕМИЈА ПОВЕЋАЛА УПОТРЕБУ ЛЕКОВА ЗА СМИРЕЊЕ

Све више студената узима лекове за смирење

Младима није увек лако да реше проблеме (Фото Небојша Марјановић)

Србија се налази у европском врху по потрошњи анксиолитика, а пандемија вируса корона довела је до додатног повећања употребе лекова за смирење. Истраживање професора др Јанка Самарџића, специјалисте клиничке фармакологије и супспецијалисте за болести зависности на Медицинском факултету у Београду, показује да је потрошња појединих лекова за смирење порасла чак за четвртину у односу на 2019. годину, док је потрошња антидепресива повећана до десет одсто.

 

У разговору за „Политику” др Самарџић истиче да, заједно са својим тимом, већ десетак година спроводи мониторинг употребе психијатријских лекова у Србији, са фокусом на анксиолитике и антидепресиве. Резултати тог мониторинга говоре да наша земља, као и друге државе у окружењу, има једну специфичну ситуацију – врло велику потрошњу анксиолитика (бензодиазепина) и још увек релативно ниску потрошњу антидепресива, пре свега оних из групе серотонинских антидепресива. То говоре и резултати њихове последње анализе, који сведоче да је пандемија ковида 19 довела до додатног повећања примене анксиолитика, док је потрошња антидепресива благо повећана.

Анализа објављена у магазину „Лансет” прошле године, која се бавила употребом психотропних лекова у 65 земаља света, наводи да се Србија (уз Хрватску) налази у светском врху по употреби бензодиазепина. Аутори оне анализе констатују да, иако се социоекономска нестабилност обично узима као објашњење велике употребе бензодиазепина на Балкану, политичка и економска превирања не могу бити једино објашњење, посебно ако се погледају државе попут Јордана и Египта, које немају раширену употребу ових лекова, иако су веома политичке нестабилне. На питање како тумачи чињеницу да се Србија налази у врху светске листе по употреби лекова за смирење, др Самарџић каже да се приликом анализе ових резултата, мора узети у обзир више фактора.

– Социоекономски параметри утичу на ментално здравље и примену анксиолитика, међутим, прописивачка пракса од стране лекара и недовољна контрола приликом издавања лекова од стране фармацеута такође има утицаја. Коначно, мислим да се код нас превише олако прописују и користе лекови за смирење, док се антидепресиви теже прихватају од стране пацијената, због стигматизације, иако су управо антидепресиви лекови избора у дугорочној терапији анксиозног поремећаја – објашњава наш саговорник.

Питамо овог стручњака да ли лекове за смирење више користе жене или мушкарци, млађи или старији.

– Сва релевантна истраживања, укључујући и наше, указују на повећану примену ових лекова код особа женског пола – чак двоструко већи број жена користи лекове за смирење у односу на мушкарце. Такође, анксиолитици се чешће користе у старијој животној доби, иако се не препоручују код старијих пацијената због повећаног трауматизма, повреда и прелома. Наиме, главна нежељена дејства анксиолитика су претерана седација, конфузност, ослабљена координација и развој зависности и толеранције већ након неколико недеља примене. С друге стране, антидепресиви такође имају своје нежељене ефекте, али прилично мањи ризик од стварања зависности и могу се користити у дужем временском периоду, наравно под контролом лекара. Последњих година, повећава се број младих особа које узимају лекове за смирење – чак 15 одсто студената у нашем истраживању користи анксиолитике, што је свакако забрињавајући податак – примећује наш саговорник.

Ако се има на уму да се сви психијатријски лекови добијају на рецепт, чиме се тумачи овако висока употреба психоактивних лекова?

– Тачно је да се ови лекови издају на рецепт, али имамо проблем прописивачке праксе код лекара, некад и под притиском пацијената. Због тога смо недавно публиковали приручник за одговорну примену анксиолитика у заштити менталног здравља, који је намењен свим лекарима и верујем да ћемо резултате његове примене имати у наредном периоду. С друге стране, свесни смо проблема издавања ових лекова у апотекама без лекарског рецепта и зато нам је потребна много строжа контрола – каже др Самарџић.

На питање шта говори упоредна европска анализа Србије и осталих земаља када је у питању употреба анксиолитика и антидепресива додаје да Србија има оквирно два и по пута већу потрошњу анксиолитика у односу на земље Европске уније, док је потрошња антидепресива двоструко мања.

– Kао што сам напоменуо, сличне анализе се могу видети и у земљама региона. Резултати потрошње ових лекова индиректно указују на стање менталног здравља нације. Због тога, мислим да је потребно да се сви у наредном периоду више фокусирамо на менталну хигијену, јер је она била посебно запостављена током пандемије. Лекове треба узимати критички и одговорно, искључиво под контролом лекара, и никад не заборавити да сваки лек има своје жељене и нежељене ефектe – закључује др Јанко Самарџић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.