Српска шљивовица међу кандидатима за УНЕСКО листу

Од српске ракије шљивовице, преко француског багета до алжирске рај музике или туниске хариса чили пасте, УНЕСКО ће до 3. децембра у Рабату да разматра поднете захтеве за упис на листу нематеријалне баштине.

Ове године под председавањем Марока, Одбор за нематеријалну културну баштину УНЕСКО разматра 56 номинација за стављање на попис нематеријалне баштине, укључујући четири која захтевају хитну заштиту, попут грнчарског умећа вијетнамског народа Чами.

Чланови одбора се први пут налазе уживо после две узастопне годишње седнице одржане онлајн због пандемије ковида19.

Међу најистакнутијим предлозима овај пут су багет (Француска), популарна севеноафричка фолк музика (Алжир), култура испијања чаја (Азербејџан и Турска), технике традиционалних начина обраде чаја (Кина), шљивовице (Србија) и светлог рума (Куба), као и израда ребаба и лауте пореклом из средње Азије (Иран/Таџикистан/Авганистан).

Да би избегли контроверзе, 24 представника из 180 држава чланица УНЕСКО-овог одбора пре свега води рачуна и поштује традицију, праксу и знање које треба очувати.

Због тога ће разматрати "вештину израде и културу коришћења багета" као део нематеријалне светске баштине, а не багет као такав.

На исти начин ће проучити знање и искуство мајстора који праве светли кубански рум, а не алкохолно пиће.

Награђује се и "културна пракса која се преноси с генерације на генерацију, као што су усмена предаја, извођење уметности, друштвене праксе, ритуали и свечани догађаји или знања и праксе који су повезани с природом и универзумом".