Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

У сусрет новом свету

Највећа контроверза и ’кост у грлу’ Србије је Европска унија. Ако не дође до револуционарних промена у њој самој, наше пуноправно чланство је незамисливо без признања независности „Косова” и погоршања односа са Русијом
Председник Русије Владимир Путин (EPA/Sergey Guneev)

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник небројених ратова и патњи највећег дела човечанства. Односно одлазећа доминација Запада није била заснована на стваралаштву него на разарању и пљачки.

Срби и Руси су носиоци високих православних духовно-моралних вредности. Слично је и са Кинезима и њиховом конфучијанском традицијом. За све нас је доминантан принцип у међуљудским односима сарадња  („cooperation”), а не надметање и сукоб („competition”) као у случају Запада.

На наше очи, подстакнут српским отпором агресији западног „униполаризма”, као последњег трзаја вишевековне западне доминације, почиње нова епоха и рађа се квалитативно бољи Нови свет, који предводе Русија и Кина.

За разлику од старог, западног, заснованог на злоупотреби људских недостатака, Нови свет се заснива на коришћењу људских врлина. Зато су у њему духовно-моралне вредности кључне.

Поредак који се рађа, Руси засад зову „праведни мултиполарни систем”, а Кинези „заједница заједничке будућности човечанства”. Тај Нови свет је чврсто утемељен на међународном праву насталом као резултат Велике победе над фашизмом у Другом светском рату.

За само неколико деценија, без пљачке, агресије и ратова, Русија – на војнополитичком пољу, Кина – на економском, постале су водеће светске силе. Тиме се доказује супериорност стваралаштва над деструкцијом, што је и дефинитивни крах злочиначке доминације Запада.

Западни свет се лажно представља као прогресиван и демократски, а у ствари представља међународну диктатуру неизабраних појединаца и група, одговорних за патњу, понижење и смрт многих милиона људи, која за „демократске” признаје само земље спремне да им се подреде.

У очајничком покушају да бар одложи и ублажи свој дефинитивни историјски пораз, западни капиталистички систем је у битку убацио свој последњи, дуго припремани адут. Изазвао је велики оружани сукоб на простору историјске Русије – бившег СССР, по моделу испробаном 90-их, у такође од Запада изазваном, и такође уз коришћење фашистичких елемената, оружаном сукобу на простору бивше Југославије.

Осим што изазива огромне жртве и разарања, овај нови сукоб не оставља Западу никакве шансе на успех. Не само због огромне војне и моралне снаге опорављене Русије, већ и зато што су лекцију из 90-их добро научили и Срби, и Руси, и Кинези.

Стратешко партнерство са Русијом и Кином у многоме је ојачало позицију Србије и у значајној мери обновило њен суверенитет привремено изгубљен 5. октобра 2000. Данас Србија напредује и одолева искушењима, али ипак не можемо рећи да је у потпуности спремно дочекала рађање Новог света, а поготову не актуелну међународну кризу изазвану агонијом Запада.

У Србији још постоји огромна и недирнута мрежа западних НВО, медијских и обавештајних структура, које се несметано финансирају из иностранства, а њихово дејство није фатално само захваљујући дубини кризе у којој се Запад налази. Сарадња јесте наш основни принцип, али овде се не ради о сарадњи, већ о недопустивој субверзији.

Ипак, највећа контроверза и „кост у грлу” Србије је Европска унија. Ако не дође до револуционарних промена у њој самој, наше пуноправно чланство је незамисливо без признања независности „Косова” и погоршања односа са Русијом. Од даљег „приближавања” имамо више штете него користи јер се повећава наша зависност од Запада и његов уцењивачки потенцијал. А ми никако нисмо ти који нешто дугују Западу, него обрнуто. Запад нама дугује бар 100 милијарди долара ратних репарација. Поред тога, ЕУ убрзано постаје нерешив проблем и самој себи, а последње земље које су од придруживања имале неке користи биле су Грчка и Португалија. ЕУ на своју штету остаје подређена губитничком англоамеричком блоку. Србија и Русија баштине највеће европске вредности и то нам је значајан залог боље будућности.

Треба хитно окупити економске стручњаке и дати им реалан задатак да направе план супституције невеликих средстава из европских фондова и могућег смањења инвестиционе активности из ЕУ у случају да одлучимо да се задржимо на придруженом чланству. Поред тога, веома је битно да се „сарадња са НАТО-ом” сведе са садашње широке на неопходни минимум.

Било би природно, а више је него неопходно, даље јачање или укључивање у интеграционе процесе са Русијом и Белорусијом, ЕАЕС, ШОС и БРИКС, а које окупљају већину човечанства, у чему Србија неоправдано стратешки касни. Притом, чињеница „да се не граничимо” са Русијом уопште није пресудна, јер је у сличној ситуацији, на пример, Јерменија.

Одржавати у сопственом интересу сарадњу и са Истоком и са Западом, важно је, али у данашњим околностима није лако. Прилике су нас натерале да научимо и то да се са великим пријатељима на Истоку може и мора разговарати искрено, а са непријатељима на Западу се (бар до његовог краха) мора разговарати неискрено, јер они не умеју другачије. Ипак, прикључивање западном пропагандном наративу о „руској агресији” је лоше за Србију. Посебно су непотребне дневнополитичке поштапалице да се не подређујемо „утицају великих сила”, да „српски интерес” значи „ни Исток ни Запад” и друга слична реторска изједначавања браће и непријатеља, посебно с обзиром на њихове цивилизацијске разлике, које смо јако добро осетили на својој кожи. Довољно је рећи: ми водимо независну политику.

Интензивирање братске хуманитарне сарадње Русије и Србије, стратешки је важно, а неоправдано касни, посебно имајући у виду прекиде 1948–1988. и 2000–2012. То је одговорност обе земље, а с обзиром на њихову величину, већа је на руској страни. Очекујемо да се и то промени.

Ми смо жртва западне агресије. Отргнути су нам значајни делови територије и становништва. Једини начин да вратимо бар део отетог је савезништво са Русијом. А економски моћна Кина ће, као и досад, просуђивати колико поверења да нам поклони на основу тога колико смо блиски са својим духовно и историјски најближим савезником – Русијом.

Велики део свог поштовања према нама, Русија и Кина заснивају на нашем отпору НАТО агресији 90-их. На томе се заснива и сав наш међународни углед. Да бисмо сачували то поштовање и тај углед, морамо сами гајити успомену на руководиоце и хероје тог отпора.

Веома је важно да се повећа  јавно деловање и утицај српско-руског братства, у сусрет очекиваној руској победи у садашњем резидуалном светском сукобу, која ће широм отворити врата за епоху мира, стваралаштва, људског достојанства, економског напретка и социјалне правде – за Нови свет!

Потпредседник Међународне словенске академије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Србија не сме прећи на криву страну историје. Не сме да прода душу овом и оваквом Западу. Била би то њена морлана смрт. Могуће је само да једна или друга стране победи, као и кад се над светом појавио фашизам у првој половини прошлога века. Промислите како би свет изгледао да је Хитлеорва Немачка победила! На сву срећу, победила је људскост и највећу жртву су дали праовславни Словени, Руси и Срби, сваки у свом капацитету, да до тога не дође. И не сме доћи.
Lena
Kosta, pravu stranu istorije ce definisati pobednik a mi da gledamo nas interes i da ne stradamo kao u Prvom i Drugom Svetskom ratu.
Lena
Kosta, pravu stranu istorije ce definisati pobednik a mi da gledamo nas interes i da ne stradamo kao u Prvom i Drugom Svetskom ratu.
lekar
Америка и ЕУ (под америчким притиском) у име уништења СССР и касније Русије, руше режиме са граница те земље већ од 50тих година. Циљ је Русија и њена нуклеарна моћ. У то име се систематски руши и међународно право и то се оправдава високим циљем: уништењем Русије. Последњих година се та намера конкретизовала: 14 земаља са граница Русеје увучене у НАТО после 1999, стални ратови дуж јужних граница Русије, банализовање нео-нациста... Западни РЕЖИМИ су проблем а не ЗАПАД.
Hajduk Veljko
Vi stvarno mislite da ce se nesto promeniti. Naivno. Nece se nista promeniti. Zapad I istok zavise jedini od drugih. Jedini bez drugih ne mogu da postoje.
Lena
Kao sto kaze autor, mi gajimo prijateljske odnose sa Rusijom i Kinom. To je za svaku pohvalu ali te dve zemlje su daleko. Mi smo evropski narod, okruzen evropskim narodima. Nasa sadasnjost i nasa buducnost su u kolu evropskih naroda, ne u Aziji.
Gagi
Rusija je i evropska država. I Belorusija.
EvGenije
Kažu da ti je domovina tamo gde ti je dobro. Ako nam je dobro u toj Jevropi koja nas na različite načine kinji i istrebljuje već više od sto godina, onda dobro - u Jevropi smo.
Vuk
Svaku rec potpisujem uvazenog autora. Hvala

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.