Шта Србија има од споразума са АСЕАН-ом

Очекује се да до 2030. савез држава југоисточне Азије постане четврта светска економија по величини Сингапур ће подржати чланство Србије у Асоцијацији земаља југоисточне Азије (АСЕАН), политичкој, економској и културној организацији у којој су Брунеји, Индонезија, Камбоџа, Лаос, Малезија, Мјанмар, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам, рекла је недавно председница Владе Србије Ана Брнабић приликом посете Сингапуру. Нагласила је да је то стратешки и суштински веома важно за Србију.

„Да земља која није део југоисточне Азије потпише споразум о сарадњи и пријатељству са АСЕАН-ом, за то је потребна подршка свих чланица АСЕАН-а, али Сингапур је једна од најважнијих. Имаћемо њихову пуну потпору”, рекла је Брнабићева за РТС.

Према подацима Привредне коморе Србије робна размена са овим азијским регионом у првих девет месеци ове године износи 521 милион долара. Наша земља бележи дефицит јер извозимо дрво, машине за паковање, фосфате калцијума, комбиноване фрижидере и замрзиваче у вредности од свега 30 милиона долара. Док увозимо паметне телефоне, каучук, палмино уље, кола интегрисана електронска, кафу, машине за пренос гласа у вредности од 491 милион долара. Прошле године је робна размена била 621 милион, уз дефицит од 535 милиона долара.

Због чега је за нас важан регион југоисточне Азије?

Због низа проблема током пандемија вируса корона драстично је поскупео транспорт робе из Кине, што је узроковало пораст цена сировина и финалних производа. Савез држава југоисточне Азије – АСЕАН наметнуо се као алтернатива. Свака од чланица АСЕАН-а има своју специјалност и производе које извози по којима је позната. Услед тог њиховог профилисања, постали су препознатљиви светској јавности као одговорни снабдевачи и поуздани партнери. Тако су рецимо Малезија и Вијетнам познати по производњи електронских уређаја, Филипини по текстилу и процесираној храни, Тајланд по аутомобилима и храни, а код економски развијенијег Сингапура реч је о полупроводницима и биофармацеутским производима.

Мање развијене земље АСЕАН-а додатно издваја и нижа цена производа у односе на оне које последњих година нуди Кина. Цена њихове радне снаге је нижа од кинеске и то је разлог што све већи број иностраних инвеститора отвара своју производњу тамо и што се њихов извоз повећава. Српски привредници сходно свим поскупљењима сировина и материјала које су до сада користили, а које долазе из Кине, са поскупљењима транспорта и енергије, и те како ће гледати да смање трошкове.

Не постоји никаква препрека за повезивање наших привредника, увозника сировина, са регионом АСЕАН-а, јер је транспорт робе до Европе добро покривен. Преко словеначке луке Копар, бржа је испорука у односу на северне луке попут Хамбурга. Од Тајланда до нашег дела Европе роба стиже за 25 дана, од Вијетнама за 25 до 28. Из Сингапура за 22 дана стиже до словеначког Копра. Железницом из Ханоја до Хамбурга за 22 дана, а Тајланд, Малезија и Вијетнам повезани су друмско-железничким саобраћајем са Хамбургом, до ког роба долази за 18 до 22 дана. Из Бангкока бродом и железницом за 19 дана.

Очекује се да до 2030. године, савез држава југоисточне Азије постане четврта светска економија по величини. Тренутно је трећа у свету по износу страних инвестиција, а оно што је изузетно важно јесте то да се 99 одсто унутрашње трговине одвија без накнаде и такса. Осим тога, непрестано се ради на унапређивању тих олакшица. Све то може да подразумева јефтинији транспорт, па самим тим и мању крајњу цену производа коју плаћају потрошачи.