Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
У АТЕЉЕУ У СМЕДЕРЕВУ

Споменик Вуку очишћен од патине и чађи

Лабораторијске анализе показале су да легура од које је изграђена скулптура Вука Караџића није стандардна, због чега је споменик патинирао у црну боју, по којој га и памтимо
Неколико вештих мајстора ради на чишћењу скулптуре ​(Фото: О. Вучковић / Завод за заштиту споменика културе града Београда)

Вуков споменик или Споменик Вуку, како се оригинално зове ово обележје великану српске књижевности и писмености Вуку Стефановићу Караџићу, увелико се обнавља у атељеу вајара Зорана Кузмановића у Смедереву. Свој нови изглед скулптура Вука добија на месту где се од јесени 2018. године до фебруара 2019. „опорављао” и „Победник” с Калемегдана. Већ су урађене лабораторијске анализе бронзе од које је скулптура Вука начињена, а очишћена је и од дебелих наслага патине и чађи.

– Лабораторијске анализе су показале да легура од које је израђена скулптура није стандардна, да има мање калаја него што је очекивано, само око 4,7 одсто. У њој је пет процената цинка, 2,5 одсто олова и остало је бакар. То значи да је због ове врсте легуре споменик патинирао у црну боју, по којој га и памтимо. Неколико последњих година обележје је почело да зелени, тј. патина је добила критичну дебљину. А када слој патине постане дебео, онда се нагло убрзава процес оксидације. То је аларм да с процесом рестаурације мора што пре да се почне – рекао је Кузмановић.

Зелена патина на горњим деловима скулптуре углавном највише настаје због измета птица.

У атељеу у Смедереву тренутно неколико вештих мајстора ради на уклањању тог дебелог слоја патине. За сада је од ње очишћено око 15 одсто споменика.

– Уклањање патине ради се уз помоћ специјалних хемикалија. Оне омекшавају скореле слојеве патине, води се рачуна да се она стањи, али и не да се у потпуности скине. Танки слојеви патине чувају обележје од оксидације. Битно је да се патина држи танко, јер она уз заштиту на крају обнове омогућава да скулптура траје дуги низ година. Скулптуре су врсте арте факата које у времену остају више хиљада година. У том смислу и јесте поента пажљиве рестаурације – истиче Кузмановић и сматра да ће обнова скулптуре бити завршена до нове године.

Осим обнове скулптуре која се ради у Смедереву, остатак споменика се обнавља у Београду. Простор је већ ограђен, постављена скела око постамента, уклоњене оштећене облоге око њега: камене плоче, венац, масиви. На њихово место већ долазе нове подлошке, носачи, анкери од нерђајућег челика, монтирају се камене облоге на степеницама, ради се и санација армирано-бетонског језгра постамента…

Идеју о подизању споменика Вуку Караџићу покренула је Српска књижевна задруга на седници Главног одбора 1920. године, а после годину дана отпочела је са сакупљањем прилога за њену реализацију. Десет година касније, са целе територије Србије сакупљен је прилог у износу од 305.000 динара.

– На сугестије појединих уметника и културних радника, међу којима је и Урош Предић, Српска књижевна задруга је одбацила првобитну замисао о расписивању општејугословенског конкурса, а прихватила је готову макету Вуковог споменика, коју је израдио вајар Ђорђе Јовановић. По уговору који је закључен са уметником, скулптура је требало да буде три метра висине, ливена у бронзи – рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда.

За њену израду, Српска књижевна задруга се обавезала да ће уметнику исплатити 300.000 динара.

Јовановић је гипсани модел скулптуре 1932. године пренео у Праг, где је потом израдио модел споменика у договореној величини и излио га у бронзи. Године 1933. скулптура Вука Караџића стигла је у Београд, а наредне четири године ће чекати на одређивање локације и постављање.

– Неки од предлога били су да се скулптура постави у Студентском парку, између споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу, у парку код Железничке станице или пред кафаном „Албанија”. После многобројних полемика око локације, Градско веће је 23. јула 1937. године одлучило да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место на углу улица Краља Александра и Гетеове (данашња Рузвелтова), у Парку Ћирила и Методија. Свечано је откривен у оквиру прославе 150. годишњице Вуковог рођења, 7. новембра исте године – истакла је Вучковићева.

У Заводу за заштиту споменика културе града Београда, 18. децембра 1964. године, састала се комисија за утврђивање споменичких својства споменика Вуку, где је наведено како је то једини монументални јавни споменик овој заслужној личности у Београду.

– Сам ток његовог подизања откривао је низ друштвених и културно-историјских момената, карактеристичних за наше прилике тог времена. Осим тога, дело је вајара, оснивача српске модерне скулптуре и првог уметника који се бавио проблематиком скулптуре великог формата. Због свега наведеног, комисија је одлучила да споменик Вуку Караџићу има својство споменика културе – напоменула је Вучковићева.

Споменик до сада два пута обнављан

Обнова Споменика Вуку почела је 7. новембра на основу идејног пројекта санације и рестаурације који је урадио Завод за заштиту споменика културе града Београда. Али, пре ове комплетне реконструкције, вршени су одређени конзерваторско-рестаураторски поступци 1954. године, када су поправљане гранитне плоче на постаменту, као и четрдесет година касније 1995. године, када је, између осталог, обновљено бетонско језгро постамента.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Brat Kinez
Još da se očisti vazduh od čađi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.