Сваки трећи заражени ХИВ-ом млађи од 30 година

У овој години у Србији је код 152 особе дијагностификован вирус ХИВ-а, што је за четвртину више у поређењу с истим периодом прошле године. Код већине људи код којих је откривен овај вирус доминантан пут заразе био је сексуални однос без заштите, што је чак 115 особа пријавило.

Како је јуче истакла примаријус др Данијела Симић, епидемиолог Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, потребно је подићи свест да је важно тестирање, ако постоји ризик и више пута током године. Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у овој години било је 18 пута више мушкараца у односу на жене.

– Највећи број заражених ХИВ-ом је из Београда (62 особе), а сваки трећи оболели има између 20 и 29 година. У 43 одсто случајева ХИВ је откривен код људи код којих је већ дошло до нарушавања имуносистема. У истраживању о здрављу нације које је обављено 2019. године, само осам одсто људи је изјавило да се тестирало на ХИВ – нагласила је др Симић на конференцији „Изједначимо” у Београду.

Према речима др Вицка Ференца, државног секретара у Министарству здравља, главни циљ је да буде што мање новоинфицираних, да се ради на превенцији и отклањању сваког облика дискриминације и стигматизације особа оболелих од ХИВ-а. Он је указао на то да је наша земља донела Стратегију за превенцију и контролу ХИВ инфекције и сиде до 2025. године, чији је циљ превенција инфекције, смањење морталитета, као и унапређење квалитета живота свих који живе с том инфекцијом.

– Антиретровирусна терапија која се користи у лечењу ХИВ-а доступна је у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. Пре 20 година код нас је од ХИВ-а лечено само око 300 особа, а у прошлој години чак 2.300 људи – додао је др Ференц.

Говорећи о стигми и дискриминацији с којом се суочавају оболели од ХИВ-а, министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов нагласио је да као друштво нисмо далеко одмакли у суштинском разумевању ове инфекције, а још мање у разумевању социјалних тешкоћа с којима се суочавају оболеле особе.

– Нажалост, далеко смо од тренутка када ће превенција ХИВ инфекције бити схваћена као ствар одговорног понашања и бриге о сопственом и туђем здрављу и изаћи из домена осуђивања, сажаљења и социјалног искључивања. Дискриминација је већи проблем за особе које живе са ХИВ-ом него њихово здравствено стање – сматра Жигманов.

Горан Радисављевић, из Тимочког омладинског центра, нагласио је да се са ХИВ-ом данас може живети дуго и квалитетно, као и да се такозваним преп и пеп терапијама штеди велики новац као и ресурси здравственог система.

– Драго ми је што ће Србија добити национални водич за лечење ХИВ-а који ће бити најмодернији на Балкану. Битно је и то што ће наша земља добити нова средства од донатора како би се наставио предан рад – каже Радисављевић.

Према речима др Фабија Скана, директора Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, ковид 19 је нанео велики удар у борби против елиминације ХИВ-а до 2030. године.

– Од ХИВ терапије немају само корист заражени за које је најважније да не дође до прогресије болести, већ читава популација јер је битно да се заустави ХИВ епидемија. Персонализоване, иновативне терапије имају велики значај – сматра професор др Јован Ранин из Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС-а.

У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи, па и у Србији, до 2025. године, 95 одсто свих особа инфицираних тим вирусом буде дијагностиковано, затим да 95 одсто инфицираних ХИВ-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95 одсто особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. Ризик од инфицирања ХИВ-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс с мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију.