Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Посебна почаст за Макрона у Вашингтону

Француски председник ће током државне посете Вашингтону тражити бољи третман европских производа у САД
Емануел Макрон са супругом Брижит по доласку у Америку (Фото Бета-АП)

Проблеми у трговини, рат у Украјини и цена гаса – неке су од тема које ће се наметнути кад се данас у Белој кући буду састали амерички и француски председник. Шеф Јелисеја Емануел Макрон допутовао је прексиноћ у државну посету Америци. То је прва државна посета коју је Вашингтон организовао за страног лидера откако је Џозеф Бајден дошао на власт.

За Макрона је јуче био предвиђен церемонијални програм – посета војном гробљу „Арлингтон”, одлазак у седиште НАСА с америчком потпредседницом Камалом Харис и вечера с Бајденом. Данас га већ очекују тешки разговори у Овалном кабинету, преноси АФП.

Иако су Америка и Француска најближе савезнице, у њиховим односима има и проблема. Билатералне везе нагло су погоршане прошле године кад је Америка с Великом Британијом и Аустралијом склопила одбрамбени савез Аукус. Нова алијанса је, између осталог, подразумевала да Аустралија одустане од куповине француских нуклеарних подморница да би пазарила америчке. Француски званичници су тада изјављивали да су за нови одбрамбени савез и одустајање од посла вредног више милијарди долара чули из медија, жалећи се да су им савезници „зарили нож у леђа”. Први пут у историји француско-америчких односа, Макрон је накратко повукао амбасадора из Вашингтона. Бајден је француско незадовољство ублажио признањем да је ствар с Аукусом „неспретно” изведена, а Француској је указана част и тиме што је Макрон први страни лидер коме је уприличена државна посета за време садашње владе у Вашингтону, преноси АП.

Док је решаван проблем у вези с подморницама, појавили су се други проблеми. Француска је уз Немачку водећа земља Европске уније, која поручује да Бајденова администрација штити домаће произвођаче науштрб европске привреде и да нешто мора да се промени у америчком протекционизму да не би букнуо трговински рат између САД и Европе.

Пета република се жали на амерички Закон о смањењу инфлације, који је донет летос, а ступиће на снагу почетком следеће године, предвиђајући 369 милијарди долара субвенција за енергетику и развој зелених технологија. Према овим мерама Бајденове владе, држава ће дотирати домаћу производњу батерија и одобравати пореске олакшице купцима који су се одлучили за електричне аутомобиле произведене у Северној Америци. С друге стране Атлантика најжешће су реаговале Француска и Немачка, које страхују да ће америчке субвенције наштетити француској и немачкој ауто-индустрији. Зато ће Макрон данас тражити од Бајдена да електрични аутомобили направљени у Европској унији уживају у Америци исте повластице као и аутомобили произведени у САД, Канади и Мексику.

Париз и Берлин недавно су већ најавили да ће, ако се Вашингтон оглуши о њихове молбе, уследити политика „мило за драго”, што би могло да прерасте у трговински рат. И Макрон и влада канцелара Олафа Шолца позивају Брисел да размисли о субвенцијама за европске произвођаче.

„Кина штити своју индустрију, Америка штити своју индустрију, а Европа је отворена кућа”, изјавио је Макрон.

И Кина је тема америчко-европских односа, при чему Вашингтон очекује да Европљани следе САД у ривалству с Пекингом, док Брисел балансира између америчких захтева и економске сарадње с другом највећом економијом на свету.

Још један проблем који ће Макрон изнети пред Бајдена односи се на цену америчког гаса у Европи. Кад је избио рат у Украјини, Европска унија је одлучила да смањи увоз енергената из Русије па се окренула америчком природном гасу. Испоставило се да је амерички гас у Европи четири пута скупљи него у Америци, за шта је Европска унија окривила америчку владу и америчке приватне компаније тражећи нижу цену. Медији не очекују да ће Бајден и Макрон постићи договор јер у Вашингтону верују да за скуп гас на Старом континенту не треба кривити тексаске произвођаче, већ европске компаније које купују амерички гас и препродају га крајњим корисницима по знатно вишим ценама.

„САД производе јефтин гас који нам скупо продају. Мислим да то није пријатељски”, изјавио је Макрон, док су поједини европски званичници оптужили САД да су „ратни профитер” конфликта у Украјини.

Због гаса који је на Старом континенту далеко скупљи него у САД, многе европске владе очекују да ће инвеститори напустити њихове земље и преселити фирме у Америку. Цена енергената у Европи нагло је скочила после избијања рата у Украјини, што повећава инфлацију и отежава опоравак економије после епидемије вируса корона. Званичници све гласније упозоравају да је терет европске подршке Украјини све тежи и траже од Америке да покаже више солидарности с трансатлантским савезницима.

За Француску важи и да је њена политика према Русији мекша него америчка, што се видело и раније овог месеца на Самиту Г20 на Балију, кад је Макрон позвао Кијев на преговоре с Москвом. Иако је изразио подршку Украјини, која и даље одбија разговоре с Кремљом, први човек Јелисеја ипак је тада додао да је потребно „поново започети преговоре” о трајном миру.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.