Посебна почаст за Макрона у Вашингтону

Проблеми у трговини, рат у Украјини и цена гаса – неке су од тема које ће се наметнути кад се данас у Белој кући буду састали амерички и француски председник. Шеф Јелисеја Емануел Макрон допутовао је прексиноћ у државну посету Америци. То је прва државна посета коју је Вашингтон организовао за страног лидера откако је Џозеф Бајден дошао на власт.

За Макрона је јуче био предвиђен церемонијални програм – посета војном гробљу „Арлингтон”, одлазак у седиште НАСА с америчком потпредседницом Камалом Харис и вечера с Бајденом. Данас га већ очекују тешки разговори у Овалном кабинету, преноси АФП.

Иако су Америка и Француска најближе савезнице, у њиховим односима има и проблема. Билатералне везе нагло су погоршане прошле године кад је Америка с Великом Британијом и Аустралијом склопила одбрамбени савез Аукус. Нова алијанса је, између осталог, подразумевала да Аустралија одустане од куповине француских нуклеарних подморница да би пазарила америчке. Француски званичници су тада изјављивали да су за нови одбрамбени савез и одустајање од посла вредног више милијарди долара чули из медија, жалећи се да су им савезници „зарили нож у леђа”. Први пут у историји француско-америчких односа, Макрон је накратко повукао амбасадора из Вашингтона. Бајден је француско незадовољство ублажио признањем да је ствар с Аукусом „неспретно” изведена, а Француској је указана част и тиме што је Макрон први страни лидер коме је уприличена државна посета за време садашње владе у Вашингтону, преноси АП.

Док је решаван проблем у вези с подморницама, појавили су се други проблеми. Француска је уз Немачку водећа земља Европске уније, која поручује да Бајденова администрација штити домаће произвођаче науштрб европске привреде и да нешто мора да се промени у америчком протекционизму да не би букнуо трговински рат између САД и Европе.

Пета република се жали на амерички Закон о смањењу инфлације, који је донет летос, а ступиће на снагу почетком следеће године, предвиђајући 369 милијарди долара субвенција за енергетику и развој зелених технологија. Према овим мерама Бајденове владе, држава ће дотирати домаћу производњу батерија и одобравати пореске олакшице купцима који су се одлучили за електричне аутомобиле произведене у Северној Америци. С друге стране Атлантика најжешће су реаговале Француска и Немачка, које страхују да ће америчке субвенције наштетити француској и немачкој ауто-индустрији. Зато ће Макрон данас тражити од Бајдена да електрични аутомобили направљени у Европској унији уживају у Америци исте повластице као и аутомобили произведени у САД, Канади и Мексику.

Париз и Берлин недавно су већ најавили да ће, ако се Вашингтон оглуши о њихове молбе, уследити политика „мило за драго”, што би могло да прерасте у трговински рат. И Макрон и влада канцелара Олафа Шолца позивају Брисел да размисли о субвенцијама за европске произвођаче.

„Кина штити своју индустрију, Америка штити своју индустрију, а Европа је отворена кућа”, изјавио је Макрон.

И Кина је тема америчко-европских односа, при чему Вашингтон очекује да Европљани следе САД у ривалству с Пекингом, док Брисел балансира између америчких захтева и економске сарадње с другом највећом економијом на свету.

Још један проблем који ће Макрон изнети пред Бајдена односи се на цену америчког гаса у Европи. Кад је избио рат у Украјини, Европска унија је одлучила да смањи увоз енергената из Русије па се окренула америчком природном гасу. Испоставило се да је амерички гас у Европи четири пута скупљи него у Америци, за шта је Европска унија окривила америчку владу и америчке приватне компаније тражећи нижу цену. Медији не очекују да ће Бајден и Макрон постићи договор јер у Вашингтону верују да за скуп гас на Старом континенту не треба кривити тексаске произвођаче, већ европске компаније које купују амерички гас и препродају га крајњим корисницима по знатно вишим ценама.

„САД производе јефтин гас који нам скупо продају. Мислим да то није пријатељски”, изјавио је Макрон, док су поједини европски званичници оптужили САД да су „ратни профитер” конфликта у Украјини.

Због гаса који је на Старом континенту далеко скупљи него у САД, многе европске владе очекују да ће инвеститори напустити њихове земље и преселити фирме у Америку. Цена енергената у Европи нагло је скочила после избијања рата у Украјини, што повећава инфлацију и отежава опоравак економије после епидемије вируса корона. Званичници све гласније упозоравају да је терет европске подршке Украјини све тежи и траже од Америке да покаже више солидарности с трансатлантским савезницима.

За Француску важи и да је њена политика према Русији мекша него америчка, што се видело и раније овог месеца на Самиту Г20 на Балију, кад је Макрон позвао Кијев на преговоре с Москвом. Иако је изразио подршку Украјини, која и даље одбија разговоре с Кремљом, први човек Јелисеја ипак је тада додао да је потребно „поново започети преговоре” о трајном миру.