Камате расту, пада тражња за кредитима

Према резултатима октобарске анкете коју спроводи Народна банка Србије (НБС) банке су оцениле да је тражња становништва за кредитима смањена током трећег квартала услед неповољније ситуације на тржишту некретнина, смањене потребе за куповином трајних потрошних добара, као и коришћења претходно кумулиране штедње. Наставак сличних тенденција банке очекују и за четврти квартал. Према резултатима анкете, тражња становништва смањена је за најзаступљенијим категоријама кредита – динарским готовинским зајмовима (укључујући и кредите за рефинансирање) и за девизно индексираним стамбеним зајмовима, што подаци о оствареном расту стамбених кредита током трећег квартала ипак не потврђују.

С друге стране, становништво је повећало тражњу за динарским потрошачким зајмовима (највећим делом кредити за куповину мобилних телефона и пратећих уређаја). Мању потребу за куповином трајних потрошних добара, на шта се одражава и неповољнија ситуација на тржишту непокретности, највише су допринели паду тражње становништва за кредитима у трећем кварталу. Поред тога, коришћење претходно кумулираних средстава на штедним рачунима такође је деловало у смеру ниже тражње за зајмовима. Банке сматрају да ће исти фактори деловати у смеру смањења тражње и током четвртог квартала, при чему ће и ситуација на тржишту рада (зараде и запосленост) деловати у смеру мање тражње.

У истом периоду банке су повећале каматне марже и код динарских и код девизно индексираних кредита. Такође, пооштриле су захтеве у погледу колатерала, односно средстава обезбеђења. С друге стране, с обзиром на мере НБС за смањење накнада за платне услуге како би се грађанима умањили банкарски трошкови, банке су смањиле провизије и накнаде. Наставиле су са пооштравањем стандарда по којима су одобравале кредите привреди и становништву. У случају привреде то се у већој мери односило на динарске зајмове него на девизно индексиране и више је било заступљено код великих предузећа него код малих и средњих. Наставак пооштравања стандарда банке очекују и за крај 2022. Оцена банака је да је привреда повећала тражњу за кредитима и то оних за финансирање обртних средстава и капиталних инвестиција. Очекују даљи раст тражње привреде за зајмовима, али у мањој мери него у претходним тромесечјима.

На пооштравање кредитних стандарда првенствено су утицали повећани трошкови извора финансирања (што је у складу са ефектима заоштравања монетарне политике), а затим и неизвесност у погледу опште економске ситуације, што се одразило и на смањену спремност за преузимање ризика. Поједине банке су навеле и да су проблематична потраживања, смањење конкуренције у банкарском сектору услед спајања банака и квалитет захтеваног колатерала деловали такође у смеру пооштравања стандарда.