Европљани грабе клима- уређаје и каљеве пећи

Арктичка студен стиже од понедељка. Температуре ваздуха пашће испод просека широм северне Европе, док ће Немачку задесити ледени талас. Само ће југ континента, до Алпа, бити поштеђен неуобичајене хладноће у децембру. Ове, одвојене временске прогнозе америчке метеоролошке агенције „Максар технолоџиз” и немачке „Дојчер ветердинст”, подстакле су јуче нови раст цене природног гаса у ЕУ (око 156 евра за мегават-сат, односно 13 одсто скупље него средином октобра).

Колико ће наступајућа зима бити „смрзавајућа” на евроазијском континенту (температуре у Норвешкој су 6,9 степени Целзијуса ниже од уобичајених за ово доба године, док су у Монголији пале на минус 47 степени), директно ће утицати на профил енергетске кризе у ЕУ, али и у Кини – водећем конкуренту Европљана у грозничавој трци за „заменским” течним гасом (ЛНГ). И док на берзама будно прате прве знаке пражњења европских гасних складишта (резерве су око 94 одсто, у Немачкој, кажу целих 99 одсто), први знаци европске енергетске драме већ су ту.

Тако је највећа немачка покрајина Северна Рајна-Вестфалија (седиште 20 од 50 водећих домаћих компанија и око 700.000 малих и средњих фирми), средином седмице прогласила „ванредну хитну ситуацију” због енергетске кризе. Суочена с највећим падом БДП-а у својој историји (2,8 одсто у трећем кварталу ове године), Северна Рајна-Вестфалија у новонасталој енергетској оскудици, а ради заштите привреде и стандарда становништва, планира да се догодине додатно задужи за још пет милијарди евра, пренео је Блумберг. Где и под којим условима – није објављено.

Истовремено, стрепњу од оскудице гаса у најхладнијем делу године изражавају и у Ирској. Енергетски смо 70 одсто зависни од испорука гаса из Велике Британије, шта ће бити с нашим снабдевањем ако на Острву дође до несташица, пита се ирски европосланик Били Келехер.

Да невоља буде већа, чак и метеоролози најављују да је, након изузетно топле јесени, у Европи изгледна сезона грејања „без кочнице”.

„Повећана тражња за огревом следи широм Британије, северне Европе, Скандинавије и западне Русије”, прогнозира Оливија Берч, метеоролог из „Ведер ко”.

С таквим кошмарним прогнозама надлежних, европски потрошачи одлучни су да се наредне зиме, у новонасталој ситуацији без руског гаса, огреју како год могу. „Гаспром” је, иначе, пре украјинске кризе подмиривао 40 одсто гасних потреба ЕУ и 55 одсто Немачке.

„Глобална продаја клима-уређаја скочила је за 15 одсто, а највише у ЕУ, где је порасла 35 одсто”, наводи извештај Међународне агенције за енергију (ИЕА) објављен у среду. Европску јагму за клима-уређајима предводе Пољска, Холандија, Италија и Аустрија, где је њихова продаја у првом полугођу 2022. удвостручена у односу на исти период лане, наводи ИЕА.

Истовремено, платежно имућнији Европљани изгледа да се отимају за високе каљеве пећи шведске фирме „Габријел Какелунгар АБ” по „ситној” цени од око 8.200 долара, озидане коришћењем више од 80 керамичких плоча, у појединим верзијама руком осликаних. „Пећи на дрва све су траженије”, потврђују у тој фирми.

Између купаца клима-уређаја и шведских каљевих пећи могла би се уочити и зјапећа имовинска разлика међу Европљанима, која већ забрињава и Брисел. Чланице ЕУ утрошиле су од прошлог септембра више од 700 милијарди евра за санацију настале кризе, известио је ове недеље бриселски истраживачки институт „Бројгел”. Ни то неће бити довољно, сматра Ирене Тинагли, шеф Комитета за економске и монетарне послове Европског парламента.

Текући ресурси неће бити довољни за стварно решавање проблема енергетске зависности и енергетског сиромаштва, упозорава она. Европска комисија у септембру је проценила да 34 милиона Европљана живе у разним степенима енергетског сиромаштва, без могућности да се адекватно огреју. Колико ће их још бити ове зиме – неизвесно је.