Пандемија ковида 19 је деловала као „цунами”

За две године рада у Ковид болници „Батајница” лечено је чак 23.200 оболелих од ковида 19 из целе Србије, који су имали најтежу форму болести. Ова болница отворила је врата за пацијенте 4. децембра 2020. године.

Како истиче за „Политику” професор др Татјана Аџић Вукичевић, директор ове болнице, најчешће компликације које су имали пацијенти биле су тешке обостране упале плућа које су захтевале високу кисеоничну потпору путем неинвазивне или инвазивне механичке вентилације. Забележене су и кардиолошке компликације у виду инфаркта срца, поремећаја срчаног ритма или појаве излива у срчаној кеси – перикарду. Због инфаркта срца више од 150 људи добило је стентове у ангиосали „Батајнице”. Веома су честе биле васкуларне компликације у виду тромбозе горњих или доњих екстремитета с пратећом исхемијом и гангреном, због чега је урађено око 30 ортопедских операција (најчешће ампутације ногу и руку) и око 15 васкуларних операција.

– Велике проблеме представљала су нам спонтана крварења, најчешћа у абдомену, која су се морала решавати хируршки. Од 14. марта 2021, од када се раде операције у Ковид болници у „Батајници”, урађено је око 400 веома тешких интервенција. Више од 2.000 људи било је подвргнуто хемодијализи, а због акутног отказивања рада бубрега, које је узроковано директним оштећењем вируса, 600 болесника морало је хитно да се дијализира – објаснила је др Аџић Вукичевић.

Из ове болнице је након лечења отпуштено око 15.000 болесника, а у друге медицинске установе ради даљег наставка лечења пребачено је око 2.000 особа.

– Током две године рада с ковидом 19 сусрели смо се с неколико мутација вируса САРС ков 2, који је приликом сваке мутације испољавао посебне карактеристике. Када смо отворили болницу, британски сој вируса био је доминантан и од њега су оболевале све узрасне групе. Од почетка марта 2021. године делта сој вируса био је најчешћи, уједно најсмртоноснији, и практично је „покосио” млађу популацију испод 50 година која није имала придружене болести. Од почетка 2022. године код нас је доминантан омикрон сој САРС ков 2, који се најлакше и најбрже преноси. Оболели имају углавном лакше форме болести и не захтевају болничко лечење. Хоспитално су лечени најчешће они који имају између 70 и 90 година и старији, с бројним придруженим болестима, као што су хроничне кардиоваскуларне, плућне, неуролошке болести, шећерна болест и малигнитети – додаје наша саговорница.

На питање колико је вакцинисаних, а колико невакцинисаних лечено у овој установи, наша саговорница одговара да подаци о броју оних који су добили вакцину против ковида 19 у болници нису сасвим прецизни јер је процес масовне вакцинације нашег становништва почео у фебруару-марту прошле године, а до тада је у „Батајници” лечено више од 5.000 болесника.

– Од марта 2021. па до краја прошле године, више од 80 одсто болесника није било вакцинисано, што је управо био главни разлог неуспешног лечења. Другим речима, у време доминације делта соја САРС ков 2 преживео је само мали број невакцинисаних с критичним, тј. тешким формама болести, а који су захтевали лечење у јединицама интензивне неге. Обдукције се у почетку пандемије нису радиле нигде у свету због бројних непознаница у вези са вирусом САРС ков 2 и високог степена контагинозности, тј. заразности за обдуценте. У протекле две године тражила сам да се ураде три обдукције. У сва три случаја радило се о младим мушкарцима. Двојица су пре оболевања од ковида 19 била потпуно здрави, а трећи је имао трансплантиран бубрег. У сва три случаја радило је о разорној „вирусној сепси” која је довела до акутног затајивања (престанка рада) срца – наводи др Аџић Вукичевић.

Она напомиње да веома много људи има проблема с постковидом, тј. како се у литератури наводи – после „цунамија” долази „земљотрес”.

– То је оно што нас брине и указује да је ово заиста један научно, недовољно истражен вирус. Постковид може да траје три до 12 месеци након прележаног ковида 19. Болесници се најчешће жале на изразит умор и кратак дах. Један део болесника има промене на радиограмима плућа и скенерима грудног коша, које могу перзистирати месецима и који личне на фиброзу плућа. Овим болесницима морамо пружити додатну подршку кисеоником у кућним условима уз продужено лечење (системским гликокортикоидима и антифибротицима). Због појачане коагулабилности крви, такозваног хиперкоагулабилног стања које је условљено болешћу ковид 19, честе су емболије плућа, тромбозе, најчешће доњих екстремитета. Бројне су и неуролошке компликације, поремећаји рада штитне жлезде… – додаје професорка Аџић Вукичевић.

Ипак, наша саговорница не страхује од новог удара вируса. Сматра да имамо одличан колективни имунитет јер смо готово сви барем једном били болесни због короне, а поред тога смо и вакцинисани.

– Морамо схватити да никада нећемо искоренити овај вирус, већ да морамо живети с њим. Кључно је да разумемо да је ово један у низу доминантно респираторних вируса, који је код више од 90 одсто оболелих попримио карактеристике „обичне” прехладе или грипа – додаје др Аџић Вукичевић и наглашава да је сигурна да ће Ковид болница „Батајница” по престанку рада са оболелима због ковида 19 и даље имати своју часну мисију и да ће служити на добробит свих оних који се у њој буду лечили.