Запосленост расте, али не и код предузетника

У односу на пре годину дана број запослених у Србији порастао је за 21.496, па их је тако у трећем кварталу ове године укупно било 2.308.955. Од тог броја, према подацима Републичког завода за статистику, 397.247 чине предузетници, особе запослене код њих и они који самостално обављају делатност. Међутим, док запосленост у свим категоријама расте, број запослених предузетника се смањује. У односу на исти период 2021, број предузетника, особа запослених код њих и оних који самостално обављају делатност смањен је за 6.046, односно за 1,5 одсто. Милена Амон, представница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије”, сматра да тим подацима може да кумује и нова методологија по којој се у запослене може рачунати чак и онај ко је радио само сат времена у месецу.

– То онда, признаћете, није реалан показатељ нивоа запослености. Смањење запослености код предузетника донекле је дискутабилно и због тога што је познато да се доста фриленсера у међувремену регистровало у предузетништву. Статистика и поред тога бележи пад броја предузетника. С друге стране знамо да је утицај пандемије уништио доста угоститељских привредних субјеката, па и оних из туристичког сектора, што може да буде довољно за овакве прогнозе. Ипак, требало би урадити детаљнију анализу како бисмо дошли до конкретнијих података када је реч о предузетницима – наглашава Амонова.

Препреке са којима се предузетници у Србији суочавају су бројне, а тренутно изазова има највише у угоститељском сектору и трговини.

– Много запослених из угоститељства отишло је да ради у иностранство, за веће плате, па се та делатност суочава са мањком радне снаге. У неким делатностима, посебно у ИТ сектору, постоје проблеми са недостатком адекватних обука и квалификованих радника, а многима је велика препрека и неповољни порески амбијент – набраја Милена Амон.

Мањак радне снаге повлачи додатне трошкове предузетника када је реч о исплати зарада, што делимично утиче и на профит предузећа.

– То је посебно видљиво у угоститељству где послодавци једва проналазе кадар, а када их нађу морају доста да их плате. Повећање трошкова може угрозити њихово пословање, али то није једини разлог. Предузетници имају и много других проблема који оптерећују њихов рад. Рецимо, у регуларној ситуацији имамо скоро 60 одсто пореза и доприноса који се плаћају на минималну зараду, а с друге стране постоји и мера ослобађања пореза до 75 процената ако запослите неког ко није претходно радио и има нето плату минимум 55.000 динара. У таквој ситуацију долазите до тога да је претходни запослени дискриминисан, да оба радника имају исту бруто зараду, али новајлија ипак иде кући са већом нето платом – наводи пример Амонова. Додаје да управо у таквој ситуацији радници губе мотивацију па одлазе из фирме, или се окрећу раду на црно где ће моћи да зараде више, него у легалним токовима.

– Зато би што пре требало реформисати порески систем, направити мало више реда, унапредити услове пословања, да буду предвидљивији – сматра Амонова. Обашка то што поједини послодавци ни не плаћају порезе, па и даље постоји огромно црно тржиште нерегистрованих привредних субјеката који представљају нелојалну конкуренцију онима који су легални. Такве „колеге” немају дозволе за рад, а убиру плодове рада, краду посао легалним послодавцима.