Подршка будућим младим агрономима

Центар за развој каријере Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду јуче је у хотелу „Златибор” на истоименој планини први пут организовао конференцију за академце под називом „Прилике и положај младих агронома у Србији”. Према плану организатора, студентима су одржана предавања подељена на четири тематске области: поље науке, привреде, локалне самоуправе, као и оно о сфери предузетништва и образовања у аграру. Своја искуства са њима поделили су предавачи, који су свршени и несвршени студенти Пољопривредног факултета у Новом Саду и годинама се баве тематиком коју су представили. Они су професионални пут пронашли у различитим сферама пољопривреде, о чему су јуче говорили млађим колегама учесницима конгреса.

Међу главним темама скупа били су видови подршке младим агрономима, о чему је говорио Младен Петреш, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду и истраживач-сарадник на новосадском Пољопривредном факултету. О научном раду као шанси у пољопривреди казивали су им истраживач-приправник Јована Крстић, са Одељења за кукуруз – Хербологије, на Институту за ратарство и повртарство, и истраживач-сарадник Милош Крстић, са Одељења за уљане културе – Оплемењивање истог института. На тему „Пут од студента до великих корпорација” говорили су Иван Никић, регионални стручни сарадник за воћарство „Галеника фитофармације”, Никола Милишић, представник продаје у „Лидеи”, Томислав Томић, руководилац примарне производње у „Бери ајсу”, Јована Јанковић, пи-ар и маркетинг менаџер у „Делта Аграру”. Показивањем примера добре сарадње до добијања финалног производа бавили су се Далибор Оличков, руководилац одсека за пољопривреду града Кикинде и привредник Алекса Раца. О Значају неформалног образовања у аграру академцима је говорила Младена Микан, заменица руководиоца Центра за развој каријере поменутог Пољопривредног факултета. Она је истакла да све речено на конференцији није намењено само студентима пољопривредних факултета већ свим академцима који су заинтересовани за развој и усмерење каријерног пута након студирања. Када је у питању перспектива младих након завршеног факултета, нарочито у Војводини, у пољопривреди су прилике за запошљавање, према њеним речима, веома велике.

– Свесни смо да је у данашње време производња хране изузетно значајна. Не само да постоји много места у привреди где студенти могу да се запосле већ је и велика перспектива у самозапошљавању, односно предузетништву у пољопривреди. Постоје многи програми финансирања и суфинансирања младих агронома. Нарочито је стављен акценат на жене у пољопривреди и младе који крећу да се баве предузетништвом у аграру. Поред државних подстицаја, постоје и покрајински, али и многи европски фондови који стимулишу овакав вид делатности. У зависности од склоности, већина дипломаца је запослена у струци, а фирме често дуго траже раднике јер нема довољно дипломираних инжењера пољопривреде на тржишту рада – истакла је Миканова.