Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су Аустријанци пратили кнеза Милоша Обреновића

Радован Б. Милић и Снежана Минић открили су у Бечком архиву необјављиване извештаје који су тајним дипломатским каналима стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља
Радован Б. Милић и Снежана Минић (Фото Весна Проковић)

Аранђеловац – Стицајем животних околности, Аранђеловчани Радован Б. Милић и Снежана Минић, живе на релацији Србија–Словенија–Аустрија. Највише времена проводе у Словенским Коњицама где је Радован основао Словеначко-српско културно-хуманитарно друштво „Сретење”, али и у главном граду Аустрије. Боравак у Бечу користе и за претраживање аустријског Националног архива. У последњој посети овој установи, дошли су до тридесет шест архивских кутија, са више десетина хиљада различитих докумената из деветнаестог века у којима су пронашли тридесет четири значајна документа са преко двеста печатираних папира.

– Из архивских депоа извукли смо непозната документа која говоре о периоду владавине кнеза Милоша Обреновића и добијања независности Кнежевине Србије од Османског царства. Ради се о до сада необјављиваним извештајима који су тајним дипломатским каналима стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља, данашњег Истанбула. Пожутели папири, писани на француском, тада дипломатском језику, говоре о спољнополитичким догађањима у Србији у првој половини деветнаестог века и настојању Милоша Обреновића да од Османског царства издејствује независност за своју кнежевину. У извештајима су анализирана догађања у устаничкој Србији која обухватају обавештајна сазнања о кнезу Милошу према представницима турских власти. Реч је о документима која нису била доступна српским историчарима, нити су им била позната – објашњава Радован Милић за наш лист.

„Реч је о извештајима хабзбуршког дипломатског представника из Константинопоља, упућивани принцу Клеменсу Венцелу фон Метерниху (1773–1859) у Беч, у периоду од 1828. до 1838. године. Метерних је био аустријски државник, политичар, најзначајнији дипломата свога времена и са руским царем оснивач Свете алијансе. Ова документа која су Милић и Минић спасли тамничења у депоима Националног архива Аустрије, требало би да употпуне слику о кнезу Милошу Обреновићу и Србији с почетка 19. века.

„Да би се то и остварило било би потребно да сва откривена документа уз помоћ државе буду публикована у јединственом зборнику докумената дипломатске грађе која садрже извештаје хабзбуршког посланства у Константинопољу од 1828. до 1838. године”, каже Милић.„ Једино на тај начин би ово јединствено откриће могло бити у функцији државе Србије и заинтересоване српске јавности.”

Поред наведених, откривена су и још два документа на једанаест папира која датирају из 1837. године, а односе се на ондашњу Црну Гору и владику Његоша.

Писац, песник, публициста, хуманитарац и културни посленик, Радован Милић (1955) више од три деценије живи у Словенским Коњицама. Пре ових сазнања, у истом архиву дошао је до открића о последњем српском деспоту, Павлу Бакићу, који је столовао на планини Венчац у 16 веку и учествовао у одбрани Европе од Турака. Открио је четрдесетак архивских докумената са преко 130 папира на латинском који су непознати српској историјској сцени, ша намерава да их уреди и објави. Успоставио је и културну и хуманитарну сарадњу између Аранђеловца и Словенских Коњица, а до сада је објавио десет књига прозе, поезије, есеја и трактат.

Следећу посету Националном архиву Аустрије, Милић је заказао за другу половину јануара следеће године, јер су трошкови уласка и рада у архиву прилично високи, а за превод пронађених списа и објављивање, неопходна је помоћ локалне самоуправе и државе Србије.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Mi smo jedini narod koji je branio Evropu od Turaka na svojim vanjskim granicama. Zamislite da je Staljin branio Sovjetski Savez od Nemačke, na granici saKinom i Mongolijom. Još se time ponosimo...
др Слободан Девић
Nije to za ponos nego za nauk - da se ne ponovi ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.