Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жилник: Данас гледамо најстрашније слике

Познати редитељ, легенда Новог Сада, као гост новосадског Огранка САНУ, говорио је о свом животном путу и стваралаштву
Желимир Жилник (Фото И. Милутиновић)

Нови Сад – Редитељ чије су теме уједно теме бивше Југославије и свих земаља које су настале из ње, авангардни уметник и легенда Новог Сада на кога су сви овде поносни – Желимир Жилник, био је гост Огранка САНУ у овом граду и председника др Стевана Пилиповића, који га је овим речима представио публици у Платонеуму, а прослављени уметник је овде исцрпно, у разговору са деканом Академије уметности у Новом Саду Синишом Боканом, говорио о свом животном путу и стваралаштву, које му је у животу дугом 80 година, донело неке од, како је овом приликом казао, најпријатнијих и најоптимистичнијих тренутака. Поделио је размишљања и о актуелним интернационалним темама, о мигрантима о којима је снимио филм, као и о рату у Украјини, око кога, међутим, нема великог оптимизма.

– Све нас шокира, запрепашћује и вероватно све плаши ово што се дешава у рату између Русије и Украјине. Изненађује нас и плаши због тога што поред свих тих ужаса дефинитивно има страха колико ће то имати ефекта и на читав свет, на распоред економских параметара, комуникација, културне сарадње и чини ми се већ има ефекта на светски мир. Тако да у овом моменту нисам у неком расположењу великог оптимизма, него велике бриге и разочарања. Јер, свет је после 1991. и уједињења Немачке пренео поруку да ће се живети у широкој, али темељеној демократској атмосфери, а ето само за тих 20 година налазимо се у ситуацијама које нас, гледајући неке слике, подсећају на најстрашније слике из Првог и Другог светског рата – казао је Жилник.

Стеван Пилиповић, Синиша Бокан и Желимир Жилник (Фото: С. Ковачевић)

Прослављени редитељ је и аутор филма о мигрантима „Најлепша земља на свету” (2018), а са некима од њих из Авганистана разговарао је у Аустрији. Каже да га је шокирао одговор мигранта кога је питао да ли зна да је Аустрија земља велике културне и царске традиције, са династијом Хабзбурга 500 година. „Јесте, ми смо овде пријатно примљени, али то је више сељачка земља, наше авганистанске династије су пре 3.000 година биле на власти по 800 година”, пренео је речи тог човека. Аустријском продуценту је одмах казао да је то „та тема”. Главни јунак филма, млади Багер, како је напоменуо Жилник, сад је у Бечу звезда Бург театра и игра у Шилеровом комаду, на немачком језику.

Жилник је рођен у Нишу у логору 1942, а детињство је провео у Земуну код бабе и деде. Касније је прешао код тетке у Нови Сад. Још док је био дете филм га је магнетизирао, казао је причајући и да је његова гимназијска генерација могла да гледа у биоскопима богат страни репертоар јер је земља имала велику културну отвореност, па су гледали, у новосадском „Јадрану” или у Танурџићевој палати, филмове Буњуела, италијанског неореализма, цео француски нови талас.

– За тадашњи живаљ је кинематографија била можда једина прецизна информација како се живи са друге стране граница. Нисмо ми те филмове гледали због изванредног стила, него да видимо какав је Париз, како се облаче и комуницирају. Буњуела смо гледали да видимо каква је Шпанија, а кад је дошао Бергман, Скандинавију, културу, свакодневни живот – наводи.

Са 18 година открио је кино-клубове, организовао је филмске вечери, а први професионални рад имао је као асистент режије код Душана Макавејева 1965. са којим се упознао преко Трибине младих. Када је 1966. основана „Неопланта филм”, јавио се тамо где је и направио свој првенац „Журнал о младима на селу, зими” (1967). Снимљен је по селима у околини Новог Сада и добио велику подршку и награде.

Убрзо, на Берлинском филмском фестивалу, Жилник је добио награду „Златни медвед” за „Ране радове” (1969). Био је „шокиран” када су му то рекли, али каже да је био шок и то што је из социјалистичке земље изашао филм који се осврће на болне теме револуције у Чехословачкој. Код нас је после четири месеца приказивања, сећа се, јавни тужилац поднео тужбу и тражио забрану филма. На суду, где је редитељ – иначе правник по струци, како каже, употребио своја правничка знања, судија је одбацио тужбу. „То је разгневило неке људе из бирократских структура”, казао је Жилник и додао да је искључен из Савеза комуниста, али да то „није било тако страшно” и да је то схватио као могућност која може да се деси кад идете у провокацију табуа. „Ако ти имаш ове реакције, буди срећан”, рекао му је Жика Павловић.

Жилников филм „Слобода или стрип” (1972) је забрањен и склоњен. У том периоду је склоњен и филм „Мистерија организма” Макавејева. Дошло је до преокрета у политици „Неопланте”, од отвореног у догматско. Жилник је казао да су у то време готово све земље света имале неку цензуру, међу којима и Велика Британија, тако да је забрану доживео у смислу „може то и теби да се деси”. Међутим, остао је без социјалног осигурања 1972. и то је било, каже, безизлазно стање. Отишао је у Немачку, где је снимио седам филмова, али и тамо му је један кратки и један дугометражни филм био забрањен.

У Нови Сад, „град који је ипак имао пропланке слободе”, вратио се 1976. где га је директор у СНП-у Милош Хаџић позвао на позоришни рад. У то време је отворен ТВ Нови Сад и Жилник тамо, као и на ТВ Београд, ствара серију телевизијских филмова и доку-драма. „Полазио сам од тога шта ме копка. Одемо у Зрењанин и пола сата се врзмамо по селима, нађемо чиче од 80 година – фантастичне приче”, сећа се. И данас, после пола века, каже, добија позиве и траже се ретроспективе.

Током осамдесетих, као и деведесетих у независним продукцијама, настају Жилникови играни филмови који су добијали најзначајније награде домаћих фестивала, а „Marble Ass” (1995) још и вредну награду „Теди бер” на Берлинару. На прелому тих деценија, две године је био уредник културног програма ТВ Нови Сад, где је отворио врата младима, којима је и данас посвећен кроз радионице које држи свуда у свету. Он каже да се са старошћу затварамо и имамо дистанцу према младима, комплекс да ће нас претрчати, али да је њему интересантно да ослушкује шта је тим генерацијама у првом плану и да их охрабри када чује добре теме.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LaCosta
"кинематографија била можда једина прецизна информација како се живи са друге стране граница" Sa ovim tesko mogu da se slozim posto su filmovi retko pokazivali stvarno stanje stvari vec su preferirali idealiziranje. Upravo zbog toga je Holivud imao magicnu moc i opcini sirotinju sirom sveta koja je zelela da zivi onako kako su to videli u njihovim filmovima. Nije cudo kada sretnete rumunskog gastarbajtera u inostranstvu koji vam kaze da je srecnije ziveo za vreme Causeskua nego u demokratiji
Sтарая пластинка
...свет је после 1991. и уједињења Немачке пренео поруку да ће се живети у широкој, али темељеној демократској атмосфери... To je bila želja svih sem zapadnih elita, koje su imali druge planove, koje realizuju od 91 do danas.
ana lalic
Kriviti za sve zapadne elite bez preuzimanja sopstvene odgovornosti niti je objektivno niti ce resiti bilo koji problem. Korupcija, nezasitiva glad za novcem i vlascu, i nedostatak pravne drzave su glavni uzroci propadanja drzava novonastalih raspadom Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.