Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Однос глумца, театра и публике

Ове године имамо више представа које се баве позориштем, деконструкцијом театра, трагањем за његовим границама, каже Андраш Урбан, редитељ и директор фестивала „Дезире”
Из представе „Уметник у гладовању” (Фото: Народно позориште Сарајево)

Суботица – Друга половина Међународног регионалног фестивала савременог позоришта „Дезире” донела је неколико представа које се баве уметником као појединцем, његовим положајем на сцени, односу према публици.

Словеначки уметник Вито Вајс, који је четврти пут у Суботици, у једночасовној представи сам је на сцени, а његови једини реквизити су столице на склапање, једна кабаница и звуци. Представа је настала током дугог, шестомесечног затварања позоришта због епидемије. Како објашњава, тада му је сцена била на располагању сваког дана, цео дан, и из тога је кренуло експериментисање са подијумом, звуком, са дилемом колико дуго да трају поједине сцене. Представа носи помало ироничан назив „Лоше друштво” и настала је у оквиру позоришта Нова пошта (Словенско младинско гледалишче – Маска Љубљана) и Момент из Марибора.

Сама је пред публику изашла и Барбара Матијевић у представи, чији је концепт осмислила заједно са Ђузепеом Чиком. Матијевић у представи „Screenagers Vol.2” играјући са својим инструментом и лаптопом креира заводљиву, претежно музичку причу у рангу социолошке анализе. Да ли смо ми сами једини још неистражени континент, шта се дешава са нама када нестане интернет, и зашто се, уз све знање света које блеска са екрана, осећамо све глупљим?

Утисак је да је период короне и пандемије изнедрио интроспективне представе и жељу уметника да са публиком комуницира на личном, готово интимном нивоу. „О, како уобичајено” је представа Студија за разискаво уметност игре из Љубљане, у којој наступају Катја Легин и Бојана Робинсон, на сцени са њима је и музичар Томаж Гром, док им је техничка подршка био редитељ Томи Јанежич, који је и својом личном причом увео публику у породично и интимно сценско казивање две глумице.

– Када гледам из угла српске независне сцене, словеначка изгледа много развијеније, потентније, са дужом историјом и континуитетом. Постоје људи који раде дуги низ година и то је стање које је другачије. Међутим, када си изнутра, онда видиш који су све проблеми и колико су реални. Али постоји осећај сцене, док се у Србији догоди, па се изгуби тај континуитет – каже кореографкиња Бојана Робинсон.

Пре годину дана у сомборском Народном позоришту премијерно је изведена представа „Ibi The Great” по Жаријевом комаду „Краљ Иби”, у режији Андраша Урбана, а у драматуршкој обради Ведране Божиновић. Сада је и публика „Дезиреа” имала прилике да види експлозивну глуму Немање Бакића, Данице Грубачки, Биљане Кескеновић, Срђана Алексића и Николе Кнежевића у причи о злом и похлепном владару. Није то само прича о владару, већ и њима, као појединцима, или о свима нама који делимо исте животне недаће.

Народно позориште Сарајево дошло је са представом „Уметник у гладовању”, коју је по фрагментима из живота, дела, писама и дневника Франца Кафке режирао Ален Шимић. Шесторо глумаца наступају у белим оделима на врло сведеној сцени, и своју приватну причу преплићу са животом великог писца.

Ове године фестивал „Дезире” трајао је шест дана и донео осам представа, концерт и „Дезире” академију. На крају фестивала, Андраш Урбан, редитељ и директор фестивала каже да су задовољни и представама које су успели да доведу, малим професионалним тимом који све то организује, а и добрим реакцијама публике.

– Корона и пандемија јесу натерале целу извођачку уметност да се преиспита. Дошли смо до ивице која је у једном тренутку изгледала безнадежно и свакако позориште „Костолањи” и ја као редитељ бавимо се преиспитивањем позоришта као таквог или преиспитивањем себе. Када се бавимо човеком, појединцем, бавимо се и самим позориштем и публиком. Тај однос публике и глумца нам је јако битан. Чињеница је да ове године имамо више представа које се баве позориштем као таквим, деконструкцијом позоришта, трагањем за границама театра, позориштем као друштвеним догађајем – каже Урбан.

На крају, неправедно би било не поменути и фестивалску публику. Иако ове године због недовољно финансија није објављен ниједан оглас или реклама „Дезиреа”, све карте су пред почетак биле распродате, за сваку представу седело се на помоћним седиштима или на степеницама самог театра, а видљиво је било да су и сами извођачи остајали дирнути аплаузима и пажњом којом им је узвраћала публика.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.