Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АКИФ ЧАГАТАЈ КИЛИЧ, председник Одбора за спољне послове Велике народне скупштине Републике Турске

Нећемо тражити ничију дозволу за обрачун с терористима

Турски министар одбране Хулуси Акар позвао је савезнике да не дају припадницима фракција Радничке партије Курдистана (ПКК) да облаче њихове униформе како их током акције у Сирији војска не би помешала
Акиф Чагатај Килич (Фото: М. Пешић)

„Сваки град у Турској потпуно је безбедан, као и сваки други град у Европи. Зато имамо право да се обрачунамо с терористичким организацијама које су изван наших граница, а угрожавају нашу безбедност и за те акције нећемо тражити дозволу ни од кога. Дужни смо да бранимо безбедност наших грађана, а уједно имамо и обавезу да штитимо и госте који посећују нашу земљу”, каже у разговору за „Политику” Акиф Чагатај Килич, председник Одбора за спољне послове Велике народне скупштине Републике Турске, поводом упозорења шефа дипломатије Ивице Дачића нашим грађанима да не путују у Турску због могућих терористичких напада.

Чагатај Килич признаје да га је изјава шефа српске дипломатије затекла у тренутку кад је парламентарна делегација Турске коју предводи стигла у Београд.

„То саопштење нас је мало растужило, јер долази у време кад наше две земље пролазе кроз ’златан период’ у својим односима. Потребно је да будемо јединствени у борби против тероризма”, признаје Чагатај Килич, који је са члановима свог одбора у претходна два дана имао сусрете с председником Скупштине Србије Владимиром Орлићем, премијерком Аном Брнабић и министром туризма Хусеином Мемићем.

Упозорење Ивице Дачића је превентивно, како се не би поновило оно што се десило у бомбашком нападу 13. новембра у Истанбулу, када је повређена и једна наша суграђанка из Ниша?

Не кажем да је то изјава пласирана како би се нарушили наши добри односи. Али, желим да истакнем да се терористички напади дешавају свуда у свету: у Берлину, Паризу, Лондону и у Бечу се, па чак и на Новом Зеланду. Колико се сећам, нико није послао упозорење својим грађанима да не иду у те земље.

Ви, дакле, позивате наше грађане да слободно и без страха путују у Турску?

Моја породица и ја живимо у Турској. Моја деца свакодневно иду у школу и ја слободно шетам улицама. Поновићу, заједнички противник свих нас је тероризам. Али шеф српске дипломатије у међувремену је ублажио став рекавши да није позвао грађане Србије да не путују у Турску, већ да буду опрезни.

Кад кажете да нећете тражити дозволу ни од кога у обрачуну с фракцијама Радничке партије Курдистана (ПКК) у Сирији, мислите првенствено на САД?

Наш министар одбране Хулуси Акар позвао је савезнике да не дају терористима да облаче њихове униформе како их током акције наша војска не би помешала. Када је реч о одбрани од тероризма, САД предузимају све потребне мере. Зато и ми задржавамо право да предузимамо одређене мере. Ми смо у тој акцији веома опрезни и немамо ниједан други циљ, осим да уништимо фракције терористичке организације ПКК.

Односи Србије и Турске достигли су највиши ниво у новијој историји, што се видело и током септембарске посете председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији. У изазовним временима која носи рат у Украјини и Београд и Анкара се залажу за мир и стабилност на Балкану и свету. Како оцењујете разговоре које сте имали у Београду?

Наша делегација је у Србији примљена врло гостољубиво. У разговору с председником парламента Владимиром Орлићем отворили смо много заједничких тема. Између осталог, разменили смо и мишљење о војној акцији коју је предузела Русија у Украјини кршећи међународно право.

Турска покушава да посредује у мировном процесу две земље. С једне стране смо врло отворени према Русији, али све време наглашавамо да се решење за престанак сукоба може наћи једино дипломатским путем. Оно што повезује Србију и Турску јесте и то што обе земље нису увеле санкције Русији као што је урадила ЕУ. Али истовремено ми покушавамо да се држимо споразума о слободном протоку бродова са житом из Украјине. Уједно смо затворили Босфорски мореуз с обе стране за пролаз страних војних бродова. Турска је једна од малобројних држава које покушавају да нађу решење за помирење ове две земље, које се, нажалост, налазе у рату.

Како ствари сада стоје, изгледа да се рат у Украјини ипак неће неће скоро завршити?

Ми се ипак надамо његовом окончању што пре. Много људи је већ изгубило животе. Велики број људи био принуђен да бежи из ратних подручја. Наш приоритет у мировним напорима је да омогућимо тим људима да се што пре врате у своје домове.

Како тумачите најаву председника Ердогана да Турска треба да буде у центру новог светског поретка и да искористи све могућности глобалне политичке и економске архитектуре која се мења?

Светски поредак који је настао после Другог светског рата је у проблемима и сви су свесни тога. Тренутно, једна чланица Савета безбедности Уједињених нација је прекршила међународно право и војском ушла у суседну земљу. Свих пет сталних чланица СБ УН због неслагања не могу да сложе готово ни око чега. Затим имате велика неслагања унутар Европске уније, неспоразуме на Далеком истоку између Кине, Јапана и Тајвана, па у Африци... Зато треба успоставити нови поредак, у којем ће се одлуке доносити заједнички. Наш председник Ердоган каже да је свет већи од пет сталних чланица СБ УН и Турска ће у том новом поретку имати своје место.

Треба ли у том светлу видети то што је Анкара почела да поправља односе с Египтом и Израелом, а најављује се и нормализација односа са Сиријом?

Доста земаља у свету имало је с појединим државама периоде и лоших и добрих односа. На пример, САД пре годину дана нису уопште хтеле да разговарају с Венецуелом и позивале су на рушење Николаса Мадура. А сада су „Шеврону” дале „зелено светло” да вади нафту у овој латиноамеричкој земљи. Немачка је уочи Светског првенства у фудбалу свашта говорила Катару, да би ове недеље Берлин склопио споразум о увозу течног гаса на 27 година. Унутар ЕУ је било лидера који међусобно нису разговарали или су били љути једни на друге. И с наше стране у прошлости је можда постојала нека љутња или неспоразум с појединим државама.

Ми немамо ништа против народа Израела, иако смо у прошлости имали проблема с владом. После избора власт се променила и ми смо поново именовали амбасадора у Тел Авиву. Што се тиче односа с Египтом и Сиријом, наш председник је увек отворено износио идеје и ставове и постоји комуникација с овим државама. Последњи пут се наш председник Ердоган видео с египатским председником Абделом Фатахом ел Сисијем у Катару на отварању Светског првенства у фудбалу. Ми никада не одбијамо понуде за разговоре и отворено износимо забринутост поводом неких проблема. Али, наравно, не кажемо то увек јавно у присуству медија.

На састанку НАТО-а у Букурешту министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу је поздравио позитивне кораке Шведске и Финске, али је рекао да Анкара још очекује конкретне мере да би овим нордијским земљама дала „зелено светло” за улазак у алијансу?

Ствари су врло једноставне. Оно што су челници ових земаља потписали у јуну ове године на самиту НАТО-а у Мадриду треба и да остваре. Ми ћемо држати реч, али под условом да наши пријатељи и савезници одрже реч. Нама се доста тога обећавало, али није испуњено. Шведска и Финска су потписале споразум, тако да ово питање треба поставити њима. Да се не бисмо погрешно разумели, као што се често говори, Турска није уложила вето на пријем ових земаља у НАТО. Рекли смо им јасно да могу бити чланице, али да би добиле нашу подршку морају да испуне одредбе споразума. Као чланица НАТО-а морате да подржите Турску у борби против свих претњи које нарушавају нашу безбедност.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maskeron
Ja bih molio turske zvanicnike da ne spominju medjunarodno pravo i njegovo krsenje u vojnoj operaciji Rusije u Ukrajini jer su to isto pravo prekrsili priznajuci Kosovo. A mi bi trebalo da se pripazimo od takvih zemalja "prijatelja", imali smo posla sa njima gotovo 500 godina.
Тероризам
Турска има право да уђе у другу земљу, да се обрачуна са онима које она сматра терористима који угрожавају њену безбедност? Лепо. А Русија нема право да се обрачуна са нацистичким терористима? А, да. Отворена нацистичка симболика не значи ништа. Убијање цивила на националној основи такође није нацизам, нарочито не терористичким методима. Забога, па то су браниоци европских вредности. Ми се крећемо у правцу тих вредности. Заврћу нам руку да уведемо санкције Русији и да признамо кваздржаву"Косово"
Šta EU može da učini od tebe?
Ako su ikog lagali, Tursku je EU baš nalagao. Ja im ne bih verovao ni reč. Nizašta. Iza svake reči je laž, podvala i želja za tuđom propašću i nesrećom. Sikterrrr

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.