Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мо­же ли ЕУ да ме­ња по­гла­вље 35 без Ср­би­је

Бер­лин и Па­риз вр­ше при­ти­сак на Бе­о­град да при­хва­ти њи­хов план, па да на осно­ву то­га што се Ср­би­ја сло­жи­ла, то ура­де др­жа­ве ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле Ко­со­во, оце­њу­је Дра­го­мир Ан­ђел­ко­вић
(Драган Стојановић)

Не­за­до­вољ­на што про­је­кат не­за­ви­сно Ко­со­во ни­ка­ко да по­ка­же ре­зул­та­те, упр­кос кр­ше­њу ме­ђу­на­род­ног јав­ног пра­ва, јед­на европ­ска др­жа­ва на све на­чи­не по­ку­ша­ва да обе­сми­сли пре­го­во­ре. Та­ко су да­ли по­др­шку Ал­би­ну Кур­ти­ју да име­ну­је Не­на­да Ра­ши­ћа за ми­ни­стра иако је ње­го­ва из­бор­на ли­ста на про­шлим из­бо­ри­ма осво­ји­ла је­дан од­сто гла­со­ва. Пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић на­вео је да су овим пре­кр­ше­ни Бри­сел­ски спо­ра­зум и нор­ме ме­ђу­на­род­ног јав­ног пра­ва. „Пре­кр­ши­ли су све де­мо­крат­ске прин­ци­пе и нор­ме по ко­ји­ма се би­ра не­ко или се по­ну­ди не­ко­ме ко је до­био ве­ли­ки број гла­со­ва, а не не­ко ко је до­био је­дан од­сто гла­со­ва. И баш их бри­га, јер је то у скла­ду са ин­те­ре­си­ма јед­не европ­ске си­ле и ин­те­ре­си­ма ко­је тре­ба не­ко да про­ве­де, а про­тив Ср­ба”, ис­та­као је Ву­чић.

Да би обе­сми­слио све што је до­сад до­го­во­ре­но, За­пад је сми­слио не­мач­ко-фран­цу­ски мо­дел за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског про­бле­ма ко­ји Ср­би­ја ни­је од­ба­ци­ла, али ко­ји има сег­ме­на­та ко­ји ни­су за нас при­хва­тљи­ви. Па­ра­лел­но с не­мач­ко-фран­цу­ским, по­след­њих да­на не­ке др­жа­ве чла­ни­це ЕУ по­кре­ну­ле су и дру­гу ди­пло­мат­ску ини­ци­ја­ти­ву. Циљ је да се за­поч­не по­сту­пак ажу­ри­ра­ња по­гла­вља 35 у окви­ру пре­го­во­ра Ср­би­је са уни­јом. Ако би се та­ко не­што до­го­ди­ло, он­да би се то мо­гло про­ту­ма­чи­ти као је­дан вид при­ти­ска, јер би Бе­о­град био ста­вљен пред свр­шен чин. До то­га, на сре­ћу, та­ко бр­зо не­ће до­ћи јер је с тим по­треб­но да се сло­жи свих 27 чла­ни­ца ЕУ, што је ипак ма­ло ве­ро­ват­но. По­сле­ди­це по Ср­би­ју мо­гле би би­ти раз­ли­чи­те – не­ки сма­тра­ју да би то био крај Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, док дру­ги ве­ру­ју да је вре­ме за про­ме­не јер се до­ста то­га до­го­ди­ло за по­след­њих де­сет го­ди­на.

По­гла­вље 35 је до­ку­мент ко­ји пред­ста­вља за­јед­нич­ку по­зи­ци­ју чла­ни­ца Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­је ни­су при­зна­ле не­за­ви­сност Ко­со­ва. Ме­ђу­тим, из­ме­не је на­ја­вио шеф ди­пло­ма­ти­је ЕУ 23. но­вем­бра, на­кон по­сти­за­ња до­го­во­ра Бе­о­гра­да и При­шти­не о ре­ги­стар­ским та­бли­ца­ма. „По­зва­ћу стра­не у на­ред­ним да­ни­ма да раз­го­ва­ра­ју о сле­де­ћим ко­ра­ци­ма, да се пред­ста­ве ре­зул­та­ти сле­де­ће спе­ци­јал­не гру­пе за нор­ма­ли­за­ци­ју с Ко­со­вом и сле­де­ће ажу­ри­ра­ње по­гла­вља 35 за Ср­би­ју”, ре­као је Бо­рељ.

Шта он­да зна­чи то ажу­ри­ра­ње? Мо­гло би, ре­ци­мо, да пред­ста­вља укљу­чи­ва­ње фран­цу­ско-не­мач­ког пла­на ко­ји би ти­ме по­стао зва­нич­ни европ­ски пред­лог, што би био и фор­мал­ни крај ва­же­ња Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, ко­ји је омо­гу­ћио отва­ра­ње при­ступ­них пре­го­во­ра са ЕУ, али је на­кон ско­ро де­сет го­ди­на остао не­ис­пу­њен у свом кључ­ном де­лу – При­шти­на до да­нас ни­је фор­ми­ра­ла ЗСО. Ипак, ре­ал­ни­је је да до про­ме­не по­гла­вља 35 до­ђе тек уко­ли­ко прет­ход­но то при­хва­ти Ср­би­ја, та­ко што би се са­гла­си­ла с не­мач­ко-фран­цу­ским пла­ном. Зва­нич­но, Бе­о­град тај пред­лог ни­је од­ба­цио, али га ни­је ни при­хва­тио, уз ја­сну по­ру­ку да не­ће до­зво­ли­ти члан­ство тзв. Ко­со­ва у УН и дру­гим ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Сво­је за­мер­ке је по­слао Бри­се­лу у об­ли­ку срп­ског нон-пеј­пе­ра.

За то вре­ме пре­ми­јер при­вре­ме­них при­штин­ских ин­сти­ту­ци­ја Ал­бин Кур­ти још јед­ном је по­твр­дио да ди­ја­лог с Бе­о­гра­дом ни­је ме­ђу ње­го­вим при­о­ри­те­ти­ма. „Пред­лог ЕУ уз по­др­шку Фран­цу­ске, Не­мач­ке и САД сма­трам до­бром осно­вом да о то­ме раз­го­ва­ра­мо, али ни­је при­хва­ћен ни­ти до­зво­љен. Не сви­ђа ми се све та­мо, има мно­го то­га о че­му тре­ба да се раз­го­ва­ра”, ре­као је Кур­ти.

А шта на све то ка­же ЕУ? Осим бле­дих и не­у­бе­дљи­вих зах­те­ва При­шти­ни да ис­пу­ни оба­ве­зу од пре де­сет го­ди­на, бри­сел­ске ди­пло­ма­те као да се на­да­ју да ће Бри­сел­ски спо­ра­зум пре­кри­ти ру­зма­рин, сне­го­ви и шаш. Уме­сто да При­шти­ну на­те­ра­ју да ЗСО фор­ми­ра, Не­мач­ка у ви­ду свог спе­ци­јал­ног са­вет­ни­ка Ма­ну­е­ла Са­ра­ци­на по­ку­ша­ва да на ма­ла вра­та спо­ра­зум, ко­јем су и они би­ли га­рант, ста­ве по стра­ни, па су пред­ло­жи­ли но­ви до­ку­мент. Тај не­мач­ко-фран­цу­ски план, ба­рем она­ко ка­ко се ин­тер­пре­ти­ра у ме­ди­ји­ма, има де­вет та­ча­ка и на­пи­сан је тен­ден­ци­о­зно, јер фак­тич­ки по­ла­зи од то­га да је Ко­со­во не­за­ви­сна др­жа­ва.

Из ди­пло­мат­ских из­во­ра др­жа­ва ЕУ мо­же се чу­ти да Бер­лин же­ли да но­ви пред­лог но­си име Ми­ро­сла­ва Лај­ча­ка, тј. „Лај­ча­ков пред­лог”. При­зна­ју да су пре све­га не­мач­ке ди­пло­ма­те, уз по­моћ фран­цу­ских ко­ле­га, пи­са­ле овај план, али да же­ле да исти бу­де пред­ста­вљен као европ­ски пред­лог, а не пред­лог са­мо две др­жа­ве ЕУ. Фран­цу­ско-не­мач­ки план за­пра­во је са­мо је­дан у ни­зу пред­ло­га за ре­ша­ва­ње пи­та­ња Ко­со­ва, а ње­га су у Бе­о­град и При­шти­ну до­не­ли са­вет­ни­ци не­мач­ког кан­це­ла­ра Ола­фа Шол­ца и фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Ема­ну­е­ла Ма­кро­на.

Пр­ве де­та­ље о ње­му об­ја­ви­ли су ал­бан­ски ме­ди­ји, а о ње­му је пр­ви го­во­рио пред­сед­ник Ву­чић, ко­ји је 8. ок­то­бра из­ја­вио да су Фран­цу­ска и Не­мач­ка из­не­ле пред­лог да Ср­би­ја до­пу­сти ула­зак КиМ у ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је и ор­га­ни­за­ци­је, укљу­чу­ју­ћи УН у за­ме­ну за бр­зо члан­ство Ср­би­је у ЕУ. До­дао је да Ср­би­ја не би би­ла „до­дат­но по­ни­жа­ва­на и при­мо­ра­ва­на да фор­мал­но при­зна Ко­со­во”, али би не­ре­а­го­ва­њем да­ла ти­хи сиг­нал да је са­гла­сна. Ка­ко је ре­као Ву­чић, то је за Ср­би­ју не­при­хва­тљи­во, али је ис­та­као да је нео­д­го­вор­но и нео­збиљ­но ба­ци­ти фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог кроз про­зор.

Ву­чић је 18. ок­то­бра по­но­вио да је су­шти­на пред­ло­га Не­мач­ке и Фран­цу­ске да Ср­би­ја не бло­ки­ра учла­ње­ње Ко­со­ва у све ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. Ср­би­ја би за то, ка­ко је ре­као, до­би­ла „бр­зи ула­зак у ЕУ и ве­ро­ват­но зна­чај­не еко­ном­ске ко­ри­сти”. Не­што ка­сни­је се и Кур­ти охра­брио да ка­же да по­сто­ји овај до­ку­мент, али да ни­је у пот­пу­но­сти при­хва­тљив за ко­сов­ске Ал­бан­це. Пред­лог је у су­шти­ни не­при­хва­тљив јер се од Ср­би­је тра­жи да од­у­ста­не од су­ве­ре­ни­те­та на КиМ у за­ме­ну за на­вод­но бр­жи про­цес европ­ских ин­те­гра­ци­ја и мо­гу­ћу еко­ном­ску по­моћ. То прак­тич­но пред­ви­ђа, ка­ко ту­ма­чи пред­сед­ник Ву­чић, члан­ство Ко­со­ва у УН без про­ти­вље­ња Ср­би­је, што је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, не­при­хва­тљи­во јер је у су­прот­но­сти с Уста­вом Ср­би­је.

И ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић та­ко­ђе је ис­та­као да не­мач­ко-фран­цу­ски план под­ра­зу­ме­ва „по­зи­ци­ју да је не­за­ви­сност Ко­со­ва већ го­то­ва ствар”, али да Ср­би­ја то не мо­же да при­хва­ти. „Ми хо­ће­мо да раз­го­ва­ра­мо и све вре­ме по­ка­зу­је­мо да смо кон­струк­тив­ни, има­мо пред­ло­ге за ком­про­мис, али те до­го­во­ре не мо­же­мо да пра­ви­мо од кро­ва”, ка­зао је Да­чић.

А по­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар Дра­го­мир Ан­ђел­ко­вић ка­же да је нај­ва­жни­је да се по­шту­је Устав Ср­би­је и под­се­ћа да су др­жав­ни функ­ци­о­не­ри ду­жни да бра­не те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Ср­би­је и на ме­ђу­на­род­ном те­ре­ну. За „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да би сва­ки спо­ра­зум ко­ји би под­ра­зу­ме­вао ула­зак Ко­со­ва у ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, по­го­то­ву кров­не као што су УН, пред­ста­вља­ло нај­гру­бље кр­ше­ње Уста­ва. „Ком­про­мис је мо­гао да бу­де Бри­сел­ски спо­ра­зум да је спро­ве­ден на де­лу и ре­ша­вао је не­ка тех­нич­ких пи­та­ња, омо­гу­ћу­ју­ћи да обе стра­не на­ста­ве да жи­ве у сво­јој ре­ал­но­сти. Али, са­да ви­ди­мо да се иде ка ста­ту­сним ре­ше­њи­ма и ка при­хва­та­њу то­га да је Ко­со­во др­жа­ва. То не мо­же би­ти ком­про­мис и то ни­ко не мо­же да при­хва­ти. Ако јед­на стра­на твр­ди да је не­за­ви­сна, а дру­га да је то срп­ска по­кра­ји­на, он­да је ком­про­мис не­што из­ме­ђу, а не да се при­хва­та би­ло ко­ја крај­ност од те две”, оце­њу­је Ан­ђел­ко­вић.

И уме­сто да ЕУ, ко­ја је пред­ло­жи­ла Бри­сел­ски спо­ра­зум и би­ла га­рант ње­го­вог спро­во­ђе­ња, омо­гу­ћи да до­го­вор угле­да све­тлост да­на, они ни­су учи­ни­ли ни­шта да При­шти­на тај до­ку­мент спро­ве­де. Шта­ви­ше, оти­шли су ко­рак да­ље и на­ја­ви­ли да би до­ку­мент ко­јим се де фак­то при­зна­је не­за­ви­сност Ко­со­ва био угра­ђен у ди­ја­лог, и то упра­во од зва­нич­но ста­ту­сно не­у­трал­не ЕУ. Пр­во је Европ­ска ко­ми­си­ја по­др­жа­ла не­мач­ко-фран­цу­ски пред­лог за ре­ше­ње ко­сов­ског пи­та­ња, а пред­сед­ни­ца ЕК Ур­су­ла фон дер Ла­јен је на­ја­ви­ла да ће би­ти ин­те­гри­сан у ди­ја­лог, што је по­др­жао и Ђу­зеп Бо­рељ, ко­ји је са­оп­штио да је фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог за­пра­во пред­лог ЕУ, а да су га ове две зе­мље „ве­о­ма по­др­жа­ле”.

А ам­ба­са­дор Ру­си­је Алек­сан­дар Бо­цан-Хар­чен­ко оп­ту­жио је За­пад да „до­ли­ва уље на ва­тру” ин­си­сти­ра­њем на фран­цу­ско-не­мач­ком пред­ло­гу за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског пи­та­ња. Ука­зу­ју­ћи на то да Ђу­зеп Бо­рељ „ја­сно алу­ди­ра” да је са­да нео­п­ход­но усред­сре­ди­ти се на фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог, Бо­цан-Хар­чен­ко је у са­оп­ште­њу ко­је пре­но­си ру­ска ам­ба­са­да оце­нио да „по свој при­ли­ци, јав­ни став пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа о то­ме за ње­га (Бо­ре­ља) ни­је ва­жан”. Под­се­тио је да је са­гла­сност за по­сре­до­ва­ње ЕУ у ди­ја­ло­гу да­ла ГС УН и ис­та­као да се Бри­сел ни­је по­са­ве­то­вао с др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма Свет­ске ор­га­ни­за­ци­је „да би та­ко ола­ко, за­по­вед­нич­ки, увр­стио фран­цу­ско-не­мач­ки план у аген­ду ди­ја­ло­га”.

Ин­те­гри­са­ње овог пред­ло­га у ди­ја­лог пре све­га би зна­чи­ло да се по стра­ни ста­вља Бри­сел­ски спо­ра­зум и да ЕУ по­ку­ша­ва да пре­ско­чи сво­је оба­ве­зе. На тај на­чин би­смо ушли у пе­ри­од но­вих и још ве­ћих при­ти­са­ка и усло­вља­ва­ња. Ан­ђел­ко­вић пак не ве­ру­је да ће се то до­го­ди­ти и ка­же да то за ње­га ни­је ре­ал­но, а као ар­гу­мент на­во­ди упра­во то што пет др­жа­ва ЕУ не при­зна­је Ко­со­во. „Ми­слим да је то пре све­га пи­та­ње ко­је ЕУ мо­ра да раш­чи­сти у сво­јим ре­до­ви­ма, а у овој фор­ми ми­слим да је то за све чла­ни­це ЕУ не­при­хва­тљи­во. Имам ути­сак да Бер­лин и Па­риз вр­ше при­ти­сак на Бе­о­град да га при­хва­ти, па да он­да на осно­ву то­га што се Ср­би­ја с тим сло­жи­ла, то ура­де др­жа­ве ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле ко­сов­ску не­за­ви­сност. Да по­сто­ји мо­гућ­ност да се то про­ту­ри као део зва­нич­не европ­ске по­ли­ти­ке, то би већ би­ло дав­но учи­ње­но”, сма­тра Ан­ђел­ко­вић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan lala
Za Srbiju je najbolje da odustane od clanstva ali da nastavi ekonomsku saradnju .
Dragan Pik-lon
Sledi zakljucak.Ovaj nemacko-francuski predlog ne treba baciti kroz prozor nego ga provuci kroz kanalizaciju.Citajte-baciti u wc solju.
Анка
Све што су до сада урадили било је кршењем права и правде. Зашто не би могли и ово?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.