Може ли ЕУ да мења поглавље 35 без Србије
Незадовољна што пројекат независно Косово никако да покаже резултате, упркос кршењу међународног јавног права, једна европска држава на све начине покушава да обесмисли преговоре. Тако су дали подршку Албину Куртију да именује Ненада Рашића за министра иако је његова изборна листа на прошлим изборима освојила један одсто гласова. Председник Србије Александар Вучић навео је да су овим прекршени Бриселски споразум и норме међународног јавног права. „Прекршили су све демократске принципе и норме по којима се бира неко или се понуди некоме ко је добио велики број гласова, а не неко ко је добио један одсто гласова. И баш их брига, јер је то у складу са интересима једне европске силе и интересима које треба неко да проведе, а против Срба”, истакао је Вучић.
Да би обесмислио све што је досад договорено, Запад је смислио немачко-француски модел за решавање косовског проблема који Србија није одбацила, али који има сегмената који нису за нас прихватљиви. Паралелно с немачко-француским, последњих дана неке државе чланице ЕУ покренуле су и другу дипломатску иницијативу. Циљ је да се започне поступак ажурирања поглавља 35 у оквиру преговора Србије са унијом. Ако би се тако нешто догодило, онда би се то могло протумачити као један вид притиска, јер би Београд био стављен пред свршен чин. До тога, на срећу, тако брзо неће доћи јер је с тим потребно да се сложи свих 27 чланица ЕУ, што је ипак мало вероватно. Последице по Србију могле би бити различите – неки сматрају да би то био крај Бриселског споразума, док други верују да је време за промене јер се доста тога догодило за последњих десет година.
Поглавље 35 је документ који представља заједничку позицију чланица Европске уније, укључујући и оне које нису признале независност Косова. Међутим, измене је најавио шеф дипломатије ЕУ 23. новембра, након постизања договора Београда и Приштине о регистарским таблицама. „Позваћу стране у наредним данима да разговарају о следећим корацима, да се представе резултати следеће специјалне групе за нормализацију с Косовом и следеће ажурирање поглавља 35 за Србију”, рекао је Борељ.
Шта онда значи то ажурирање? Могло би, рецимо, да представља укључивање француско-немачког плана који би тиме постао званични европски предлог, што би био и формални крај важења Бриселског споразума, који је омогућио отварање приступних преговора са ЕУ, али је након скоро десет година остао неиспуњен у свом кључном делу – Приштина до данас није формирала ЗСО. Ипак, реалније је да до промене поглавља 35 дође тек уколико претходно то прихвати Србија, тако што би се сагласила с немачко-француским планом. Званично, Београд тај предлог није одбацио, али га није ни прихватио, уз јасну поруку да неће дозволити чланство тзв. Косова у УН и другим међународним организацијама. Своје замерке је послао Бриселу у облику српског нон-пејпера.
За то време премијер привремених приштинских институција Албин Курти још једном је потврдио да дијалог с Београдом није међу његовим приоритетима. „Предлог ЕУ уз подршку Француске, Немачке и САД сматрам добром основом да о томе разговарамо, али није прихваћен нити дозвољен. Не свиђа ми се све тамо, има много тога о чему треба да се разговара”, рекао је Курти.
А шта на све то каже ЕУ? Осим бледих и неубедљивих захтева Приштини да испуни обавезу од пре десет година, бриселске дипломате као да се надају да ће Бриселски споразум прекрити рузмарин, снегови и шаш. Уместо да Приштину натерају да ЗСО формира, Немачка у виду свог специјалног саветника Мануела Сарацина покушава да на мала врата споразум, којем су и они били гарант, ставе по страни, па су предложили нови документ. Тај немачко-француски план, барем онако како се интерпретира у медијима, има девет тачака и написан је тенденциозно, јер фактички полази од тога да је Косово независна држава.
Из дипломатских извора држава ЕУ може се чути да Берлин жели да нови предлог носи име Мирослава Лајчака, тј. „Лајчаков предлог”. Признају да су пре свега немачке дипломате, уз помоћ француских колега, писале овај план, али да желе да исти буде представљен као европски предлог, а не предлог само две државе ЕУ. Француско-немачки план заправо је само један у низу предлога за решавање питања Косова, а њега су у Београд и Приштину донели саветници немачког канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона.
Прве детаље о њему објавили су албански медији, а о њему је први говорио председник Вучић, који је 8. октобра изјавио да су Француска и Немачка изнеле предлог да Србија допусти улазак КиМ у међународне институције и организације, укључујући УН у замену за брзо чланство Србије у ЕУ. Додао је да Србија не би била „додатно понижавана и приморавана да формално призна Косово”, али би нереаговањем дала тихи сигнал да је сагласна. Како је рекао Вучић, то је за Србију неприхватљиво, али је истакао да је неодговорно и неозбиљно бацити француско-немачки предлог кроз прозор.
Вучић је 18. октобра поновио да је суштина предлога Немачке и Француске да Србија не блокира учлањење Косова у све међународне организације. Србија би за то, како је рекао, добила „брзи улазак у ЕУ и вероватно значајне економске користи”. Нешто касније се и Курти охрабрио да каже да постоји овај документ, али да није у потпуности прихватљив за косовске Албанце. Предлог је у суштини неприхватљив јер се од Србије тражи да одустане од суверенитета на КиМ у замену за наводно бржи процес европских интеграција и могућу економску помоћ. То практично предвиђа, како тумачи председник Вучић, чланство Косова у УН без противљења Србије, што је, према његовим речима, неприхватљиво јер је у супротности с Уставом Србије.
И министар спољних послова Ивица Дачић такође је истакао да немачко-француски план подразумева „позицију да је независност Косова већ готова ствар”, али да Србија то не може да прихвати. „Ми хоћемо да разговарамо и све време показујемо да смо конструктивни, имамо предлоге за компромис, али те договоре не можемо да правимо од крова”, казао је Дачић.
А политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је најважније да се поштује Устав Србије и подсећа да су државни функционери дужни да бране територијални интегритет Србије и на међународном терену. За „Политику” истиче да би сваки споразум који би подразумевао улазак Косова у међународне организације, поготову кровне као што су УН, представљало најгрубље кршење Устава. „Компромис је могао да буде Бриселски споразум да је спроведен на делу и решавао је нека техничких питања, омогућујући да обе стране наставе да живе у својој реалности. Али, сада видимо да се иде ка статусним решењима и ка прихватању тога да је Косово држава. То не може бити компромис и то нико не може да прихвати. Ако једна страна тврди да је независна, а друга да је то српска покрајина, онда је компромис нешто између, а не да се прихвата било која крајност од те две”, оцењује Анђелковић.
И уместо да ЕУ, која је предложила Бриселски споразум и била гарант његовог спровођења, омогући да договор угледа светлост дана, они нису учинили ништа да Приштина тај документ спроведе. Штавише, отишли су корак даље и најавили да би документ којим се де факто признаје независност Косова био уграђен у дијалог, и то управо од званично статусно неутралне ЕУ. Прво је Европска комисија подржала немачко-француски предлог за решење косовског питања, а председница ЕК Урсула фон дер Лајен је најавила да ће бити интегрисан у дијалог, што је подржао и Ђузеп Борељ, који је саопштио да је француско-немачки предлог заправо предлог ЕУ, а да су га ове две земље „веома подржале”.
А амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко оптужио је Запад да „долива уље на ватру” инсистирањем на француско-немачком предлогу за решавање косовског питања. Указујући на то да Ђузеп Борељ „јасно алудира” да је сада неопходно усредсредити се на француско-немачки предлог, Боцан-Харченко је у саопштењу које преноси руска амбасада оценио да „по свој прилици, јавни став председника Србије Александра Вучића о томе за њега (Бореља) није важан”. Подсетио је да је сагласност за посредовање ЕУ у дијалогу дала ГС УН и истакао да се Брисел није посаветовао с државама чланицама Светске организације „да би тако олако, заповеднички, уврстио француско-немачки план у агенду дијалога”.
Интегрисање овог предлога у дијалог пре свега би значило да се по страни ставља Бриселски споразум и да ЕУ покушава да прескочи своје обавезе. На тај начин бисмо ушли у период нових и још већих притисака и условљавања. Анђелковић пак не верује да ће се то догодити и каже да то за њега није реално, а као аргумент наводи управо то што пет држава ЕУ не признаје Косово. „Мислим да је то пре свега питање које ЕУ мора да рашчисти у својим редовима, а у овој форми мислим да је то за све чланице ЕУ неприхватљиво. Имам утисак да Берлин и Париз врше притисак на Београд да га прихвати, па да онда на основу тога што се Србија с тим сложила, то ураде државе ЕУ које нису признале косовску независност. Да постоји могућност да се то протури као део званичне европске политике, то би већ било давно учињено”, сматра Анђелковић.
Подели ову вест




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.