Мо­же ли ЕУ да ме­ња по­гла­вље 35 без Ср­би­је

Не­за­до­вољ­на што про­је­кат не­за­ви­сно Ко­со­во ни­ка­ко да по­ка­же ре­зул­та­те, упр­кос кр­ше­њу ме­ђу­на­род­ног јав­ног пра­ва, јед­на европ­ска др­жа­ва на све на­чи­не по­ку­ша­ва да обе­сми­сли пре­го­во­ре. Та­ко су да­ли по­др­шку Ал­би­ну Кур­ти­ју да име­ну­је Не­на­да Ра­ши­ћа за ми­ни­стра иако је ње­го­ва из­бор­на ли­ста на про­шлим из­бо­ри­ма осво­ји­ла је­дан од­сто гла­со­ва. Пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић на­вео је да су овим пре­кр­ше­ни Бри­сел­ски спо­ра­зум и нор­ме ме­ђу­на­род­ног јав­ног пра­ва. „Пре­кр­ши­ли су све де­мо­крат­ске прин­ци­пе и нор­ме по ко­ји­ма се би­ра не­ко или се по­ну­ди не­ко­ме ко је до­био ве­ли­ки број гла­со­ва, а не не­ко ко је до­био је­дан од­сто гла­со­ва. И баш их бри­га, јер је то у скла­ду са ин­те­ре­си­ма јед­не европ­ске си­ле и ин­те­ре­си­ма ко­је тре­ба не­ко да про­ве­де, а про­тив Ср­ба”, ис­та­као је Ву­чић.

Да би обе­сми­слио све што је до­сад до­го­во­ре­но, За­пад је сми­слио не­мач­ко-фран­цу­ски мо­дел за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског про­бле­ма ко­ји Ср­би­ја ни­је од­ба­ци­ла, али ко­ји има сег­ме­на­та ко­ји ни­су за нас при­хва­тљи­ви. Па­ра­лел­но с не­мач­ко-фран­цу­ским, по­след­њих да­на не­ке др­жа­ве чла­ни­це ЕУ по­кре­ну­ле су и дру­гу ди­пло­мат­ску ини­ци­ја­ти­ву. Циљ је да се за­поч­не по­сту­пак ажу­ри­ра­ња по­гла­вља 35 у окви­ру пре­го­во­ра Ср­би­је са уни­јом. Ако би се та­ко не­што до­го­ди­ло, он­да би се то мо­гло про­ту­ма­чи­ти као је­дан вид при­ти­ска, јер би Бе­о­град био ста­вљен пред свр­шен чин. До то­га, на сре­ћу, та­ко бр­зо не­ће до­ћи јер је с тим по­треб­но да се сло­жи свих 27 чла­ни­ца ЕУ, што је ипак ма­ло ве­ро­ват­но. По­сле­ди­це по Ср­би­ју мо­гле би би­ти раз­ли­чи­те – не­ки сма­тра­ју да би то био крај Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, док дру­ги ве­ру­ју да је вре­ме за про­ме­не јер се до­ста то­га до­го­ди­ло за по­след­њих де­сет го­ди­на.

По­гла­вље 35 је до­ку­мент ко­ји пред­ста­вља за­јед­нич­ку по­зи­ци­ју чла­ни­ца Европ­ске уни­је, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­је ни­су при­зна­ле не­за­ви­сност Ко­со­ва. Ме­ђу­тим, из­ме­не је на­ја­вио шеф ди­пло­ма­ти­је ЕУ 23. но­вем­бра, на­кон по­сти­за­ња до­го­во­ра Бе­о­гра­да и При­шти­не о ре­ги­стар­ским та­бли­ца­ма. „По­зва­ћу стра­не у на­ред­ним да­ни­ма да раз­го­ва­ра­ју о сле­де­ћим ко­ра­ци­ма, да се пред­ста­ве ре­зул­та­ти сле­де­ће спе­ци­јал­не гру­пе за нор­ма­ли­за­ци­ју с Ко­со­вом и сле­де­ће ажу­ри­ра­ње по­гла­вља 35 за Ср­би­ју”, ре­као је Бо­рељ.

Шта он­да зна­чи то ажу­ри­ра­ње? Мо­гло би, ре­ци­мо, да пред­ста­вља укљу­чи­ва­ње фран­цу­ско-не­мач­ког пла­на ко­ји би ти­ме по­стао зва­нич­ни европ­ски пред­лог, што би био и фор­мал­ни крај ва­же­ња Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, ко­ји је омо­гу­ћио отва­ра­ње при­ступ­них пре­го­во­ра са ЕУ, али је на­кон ско­ро де­сет го­ди­на остао не­ис­пу­њен у свом кључ­ном де­лу – При­шти­на до да­нас ни­је фор­ми­ра­ла ЗСО. Ипак, ре­ал­ни­је је да до про­ме­не по­гла­вља 35 до­ђе тек уко­ли­ко прет­ход­но то при­хва­ти Ср­би­ја, та­ко што би се са­гла­си­ла с не­мач­ко-фран­цу­ским пла­ном. Зва­нич­но, Бе­о­град тај пред­лог ни­је од­ба­цио, али га ни­је ни при­хва­тио, уз ја­сну по­ру­ку да не­ће до­зво­ли­ти члан­ство тзв. Ко­со­ва у УН и дру­гим ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Сво­је за­мер­ке је по­слао Бри­се­лу у об­ли­ку срп­ског нон-пеј­пе­ра.

За то вре­ме пре­ми­јер при­вре­ме­них при­штин­ских ин­сти­ту­ци­ја Ал­бин Кур­ти још јед­ном је по­твр­дио да ди­ја­лог с Бе­о­гра­дом ни­је ме­ђу ње­го­вим при­о­ри­те­ти­ма. „Пред­лог ЕУ уз по­др­шку Фран­цу­ске, Не­мач­ке и САД сма­трам до­бром осно­вом да о то­ме раз­го­ва­ра­мо, али ни­је при­хва­ћен ни­ти до­зво­љен. Не сви­ђа ми се све та­мо, има мно­го то­га о че­му тре­ба да се раз­го­ва­ра”, ре­као је Кур­ти.

А шта на све то ка­же ЕУ? Осим бле­дих и не­у­бе­дљи­вих зах­те­ва При­шти­ни да ис­пу­ни оба­ве­зу од пре де­сет го­ди­на, бри­сел­ске ди­пло­ма­те као да се на­да­ју да ће Бри­сел­ски спо­ра­зум пре­кри­ти ру­зма­рин, сне­го­ви и шаш. Уме­сто да При­шти­ну на­те­ра­ју да ЗСО фор­ми­ра, Не­мач­ка у ви­ду свог спе­ци­јал­ног са­вет­ни­ка Ма­ну­е­ла Са­ра­ци­на по­ку­ша­ва да на ма­ла вра­та спо­ра­зум, ко­јем су и они би­ли га­рант, ста­ве по стра­ни, па су пред­ло­жи­ли но­ви до­ку­мент. Тај не­мач­ко-фран­цу­ски план, ба­рем она­ко ка­ко се ин­тер­пре­ти­ра у ме­ди­ји­ма, има де­вет та­ча­ка и на­пи­сан је тен­ден­ци­о­зно, јер фак­тич­ки по­ла­зи од то­га да је Ко­со­во не­за­ви­сна др­жа­ва.

Из ди­пло­мат­ских из­во­ра др­жа­ва ЕУ мо­же се чу­ти да Бер­лин же­ли да но­ви пред­лог но­си име Ми­ро­сла­ва Лај­ча­ка, тј. „Лај­ча­ков пред­лог”. При­зна­ју да су пре све­га не­мач­ке ди­пло­ма­те, уз по­моћ фран­цу­ских ко­ле­га, пи­са­ле овај план, али да же­ле да исти бу­де пред­ста­вљен као европ­ски пред­лог, а не пред­лог са­мо две др­жа­ве ЕУ. Фран­цу­ско-не­мач­ки план за­пра­во је са­мо је­дан у ни­зу пред­ло­га за ре­ша­ва­ње пи­та­ња Ко­со­ва, а ње­га су у Бе­о­град и При­шти­ну до­не­ли са­вет­ни­ци не­мач­ког кан­це­ла­ра Ола­фа Шол­ца и фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Ема­ну­е­ла Ма­кро­на.

Пр­ве де­та­ље о ње­му об­ја­ви­ли су ал­бан­ски ме­ди­ји, а о ње­му је пр­ви го­во­рио пред­сед­ник Ву­чић, ко­ји је 8. ок­то­бра из­ја­вио да су Фран­цу­ска и Не­мач­ка из­не­ле пред­лог да Ср­би­ја до­пу­сти ула­зак КиМ у ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је и ор­га­ни­за­ци­је, укљу­чу­ју­ћи УН у за­ме­ну за бр­зо члан­ство Ср­би­је у ЕУ. До­дао је да Ср­би­ја не би би­ла „до­дат­но по­ни­жа­ва­на и при­мо­ра­ва­на да фор­мал­но при­зна Ко­со­во”, али би не­ре­а­го­ва­њем да­ла ти­хи сиг­нал да је са­гла­сна. Ка­ко је ре­као Ву­чић, то је за Ср­би­ју не­при­хва­тљи­во, али је ис­та­као да је нео­д­го­вор­но и нео­збиљ­но ба­ци­ти фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог кроз про­зор.

Ву­чић је 18. ок­то­бра по­но­вио да је су­шти­на пред­ло­га Не­мач­ке и Фран­цу­ске да Ср­би­ја не бло­ки­ра учла­ње­ње Ко­со­ва у све ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. Ср­би­ја би за то, ка­ко је ре­као, до­би­ла „бр­зи ула­зак у ЕУ и ве­ро­ват­но зна­чај­не еко­ном­ске ко­ри­сти”. Не­што ка­сни­је се и Кур­ти охра­брио да ка­же да по­сто­ји овај до­ку­мент, али да ни­је у пот­пу­но­сти при­хва­тљив за ко­сов­ске Ал­бан­це. Пред­лог је у су­шти­ни не­при­хва­тљив јер се од Ср­би­је тра­жи да од­у­ста­не од су­ве­ре­ни­те­та на КиМ у за­ме­ну за на­вод­но бр­жи про­цес европ­ских ин­те­гра­ци­ја и мо­гу­ћу еко­ном­ску по­моћ. То прак­тич­но пред­ви­ђа, ка­ко ту­ма­чи пред­сед­ник Ву­чић, члан­ство Ко­со­ва у УН без про­ти­вље­ња Ср­би­је, што је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, не­при­хва­тљи­во јер је у су­прот­но­сти с Уста­вом Ср­би­је.

И ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић та­ко­ђе је ис­та­као да не­мач­ко-фран­цу­ски план под­ра­зу­ме­ва „по­зи­ци­ју да је не­за­ви­сност Ко­со­ва већ го­то­ва ствар”, али да Ср­би­ја то не мо­же да при­хва­ти. „Ми хо­ће­мо да раз­го­ва­ра­мо и све вре­ме по­ка­зу­је­мо да смо кон­струк­тив­ни, има­мо пред­ло­ге за ком­про­мис, али те до­го­во­ре не мо­же­мо да пра­ви­мо од кро­ва”, ка­зао је Да­чић.

А по­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар Дра­го­мир Ан­ђел­ко­вић ка­же да је нај­ва­жни­је да се по­шту­је Устав Ср­би­је и под­се­ћа да су др­жав­ни функ­ци­о­не­ри ду­жни да бра­не те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Ср­би­је и на ме­ђу­на­род­ном те­ре­ну. За „По­ли­ти­ку” ис­ти­че да би сва­ки спо­ра­зум ко­ји би под­ра­зу­ме­вао ула­зак Ко­со­ва у ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, по­го­то­ву кров­не као што су УН, пред­ста­вља­ло нај­гру­бље кр­ше­ње Уста­ва. „Ком­про­мис је мо­гао да бу­де Бри­сел­ски спо­ра­зум да је спро­ве­ден на де­лу и ре­ша­вао је не­ка тех­нич­ких пи­та­ња, омо­гу­ћу­ју­ћи да обе стра­не на­ста­ве да жи­ве у сво­јој ре­ал­но­сти. Али, са­да ви­ди­мо да се иде ка ста­ту­сним ре­ше­њи­ма и ка при­хва­та­њу то­га да је Ко­со­во др­жа­ва. То не мо­же би­ти ком­про­мис и то ни­ко не мо­же да при­хва­ти. Ако јед­на стра­на твр­ди да је не­за­ви­сна, а дру­га да је то срп­ска по­кра­ји­на, он­да је ком­про­мис не­што из­ме­ђу, а не да се при­хва­та би­ло ко­ја крај­ност од те две”, оце­њу­је Ан­ђел­ко­вић.

И уме­сто да ЕУ, ко­ја је пред­ло­жи­ла Бри­сел­ски спо­ра­зум и би­ла га­рант ње­го­вог спро­во­ђе­ња, омо­гу­ћи да до­го­вор угле­да све­тлост да­на, они ни­су учи­ни­ли ни­шта да При­шти­на тај до­ку­мент спро­ве­де. Шта­ви­ше, оти­шли су ко­рак да­ље и на­ја­ви­ли да би до­ку­мент ко­јим се де фак­то при­зна­је не­за­ви­сност Ко­со­ва био угра­ђен у ди­ја­лог, и то упра­во од зва­нич­но ста­ту­сно не­у­трал­не ЕУ. Пр­во је Европ­ска ко­ми­си­ја по­др­жа­ла не­мач­ко-фран­цу­ски пред­лог за ре­ше­ње ко­сов­ског пи­та­ња, а пред­сед­ни­ца ЕК Ур­су­ла фон дер Ла­јен је на­ја­ви­ла да ће би­ти ин­те­гри­сан у ди­ја­лог, што је по­др­жао и Ђу­зеп Бо­рељ, ко­ји је са­оп­штио да је фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог за­пра­во пред­лог ЕУ, а да су га ове две зе­мље „ве­о­ма по­др­жа­ле”.

А ам­ба­са­дор Ру­си­је Алек­сан­дар Бо­цан-Хар­чен­ко оп­ту­жио је За­пад да „до­ли­ва уље на ва­тру” ин­си­сти­ра­њем на фран­цу­ско-не­мач­ком пред­ло­гу за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског пи­та­ња. Ука­зу­ју­ћи на то да Ђу­зеп Бо­рељ „ја­сно алу­ди­ра” да је са­да нео­п­ход­но усред­сре­ди­ти се на фран­цу­ско-не­мач­ки пред­лог, Бо­цан-Хар­чен­ко је у са­оп­ште­њу ко­је пре­но­си ру­ска ам­ба­са­да оце­нио да „по свој при­ли­ци, јав­ни став пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа о то­ме за ње­га (Бо­ре­ља) ни­је ва­жан”. Под­се­тио је да је са­гла­сност за по­сре­до­ва­ње ЕУ у ди­ја­ло­гу да­ла ГС УН и ис­та­као да се Бри­сел ни­је по­са­ве­то­вао с др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма Свет­ске ор­га­ни­за­ци­је „да би та­ко ола­ко, за­по­вед­нич­ки, увр­стио фран­цу­ско-не­мач­ки план у аген­ду ди­ја­ло­га”.

Ин­те­гри­са­ње овог пред­ло­га у ди­ја­лог пре све­га би зна­чи­ло да се по стра­ни ста­вља Бри­сел­ски спо­ра­зум и да ЕУ по­ку­ша­ва да пре­ско­чи сво­је оба­ве­зе. На тај на­чин би­смо ушли у пе­ри­од но­вих и још ве­ћих при­ти­са­ка и усло­вља­ва­ња. Ан­ђел­ко­вић пак не ве­ру­је да ће се то до­го­ди­ти и ка­же да то за ње­га ни­је ре­ал­но, а као ар­гу­мент на­во­ди упра­во то што пет др­жа­ва ЕУ не при­зна­је Ко­со­во. „Ми­слим да је то пре све­га пи­та­ње ко­је ЕУ мо­ра да раш­чи­сти у сво­јим ре­до­ви­ма, а у овој фор­ми ми­слим да је то за све чла­ни­це ЕУ не­при­хва­тљи­во. Имам ути­сак да Бер­лин и Па­риз вр­ше при­ти­сак на Бе­о­град да га при­хва­ти, па да он­да на осно­ву то­га што се Ср­би­ја с тим сло­жи­ла, то ура­де др­жа­ве ЕУ ко­је ни­су при­зна­ле ко­сов­ску не­за­ви­сност. Да по­сто­ји мо­гућ­ност да се то про­ту­ри као део зва­нич­не европ­ске по­ли­ти­ке, то би већ би­ло дав­но учи­ње­но”, сма­тра Ан­ђел­ко­вић.