Лалић: Мислио сам да је Миљковић Беливуков возач

Севале су варнице јуче у судници Посебног одељења Вишег суда у Београду, у којој се води поступак против припадника криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића, оптужених за најтежа кривична дела. Окривљени Марко Миљковић, један од оснивача поменуте групе, постављао је питања, а Срђан Лалић, сведок окривљени, који је признао извршења дела, одговарао је на њих. Анимозитет између доскорашњих сарадника осећао се све време трајања главног претреса.

– После вишечасовне одбране Лалића, имам и ја вишечасовно постављање питања. Кренућу редом – било је прво што је рекао оптужени Миљковић иронично и пун самопоуздања.

Миљковић је Лалићу постављао питања у вези са надимцима који су коришћени у комуникацији „скај” телефонима, о томе како је сведок окривљени направио разлику између навијачке и организоване криминалне групе, његовим „пословима” у вези са трговином наркотицима, убиству Властимира Милошевића у јануару 2017. године на трамвајским шинама у Улици 27. марта, али и посредовању у продаји килограма кокаина од Радоја Звицера.

У више наврата, Миљковић се са ниподаштавањем понашао према Лалићу, захтевајући од њега да прича гласније „јер је претходних дана био грлатији”.

– Не можете да му се обраћате тако, делује застрашујуће – обратила се председница већа Винка Бераха Никићевић оптуженом Миљковићу, који је неколико пута поновио да не чује оно што му Лалић говори.

– Ја га питам, а он када не зна одговор шапуће у микрофон. Претходних дана си причао гласније, био си грлатији – наставио је Миљковић.

– Хоћете да вам дамо слушалице, ако не чујете? – питала је судија Миљковића.

– Нећу. Хоћу само да Лалић говори гласније – одговорио је окривљени.

– Када смо Вељко и ја формирали групу? – питао је Миљковић.

– Изјаснио сам се о томе неколико пута – уследио је одговор сведока окривљеног.

– Одговори на питање, не занима ме о чему си се изјашњавао – био је упоран Миљковић.

Уследила су потом питања о томе на који је начин група основана, како је деловала, како је Лалић постао њен члан и који су му били мотиви за то, како је сведок окривљени закључио да се ради о организованој, а не навијачкој групи.

– Нисам ја био на конститутивној седници, па не знам тачно како је она основана. Постао сам члан групе тако што сам добијао наређења и налоге вођа група – рекао је Лалић одговарајући на Миљковићева питања.

– Нисам те то питао – констатовао је иронично Миљковић.

– То је мој одговор – истим тоном одговорио је Лалић.

Сведок сарадник је испричао да се на састанцима групе говорило о убиствима и старлетама које су долазиле на стадион.  Лалић је, одговарајући на Миљковићева питања, рекао да је по његовом налогу купио блиндирана врата за „бункер” који је ова група имала на стадиону Партизана, после чега је између њих почела расправа зашто су купљена најјефтинија, кинеска врата, а не она која би „спречила метак” и са којима би чланови групе били сигурнији.

Неколико пута током јучерашњег главног претреса, Лалић је рекао да је на почетку сарадње са Беливуком мислио да му је Миљковић шофер. Приметно је било да је сведок окривљени на овај начин „пецкао” окривљеног и на тај начин му враћао за ироничне коментаре и бахато понашање током постављања питања.

Такође, Лалић је одговарајући на Миљковићева питања рекао и да је у конкретним случајевима помагао Беливуку јер га је сматрао пријатељем. Сведок сарадник нагласио је да Миљковића никада тако није доживљавао.

Миљковић је Лалићу постављао питања и у вези са његовом припадношћу навијачкој групи ФК Рад, а на питање судије због чега је то важно, окривљени је одговорио „да ће се то видети”.

– Да ли сте се бавили криминалним активностима – питао је Миљковић.

– Јесам. Пратњом, отмицама, дрогом – одговорио је Лалић.

Потом су уследила Миљковићева питања о убиству Властимира Милошевића, у јануару 2017. године. Другоокривљени је сведоку окривљеном постављао питања која су се односила на то да ли је он поставио ГПС уређај у Милошевићев аутомобил, али и како је сазнао за овај злочин и зашто је после тога побегао у Чешку.

– Ставио сам ГПС у Милошевићев ауто. Знао сам да ћете га повредити, али не и да ћете га убити. Да је извршено кривично дело сазнао сам из медија. Био сам тада на послу, доручковао сам и читао портале и тако сам сазнао да је Милошевић убијен – казао је Лалић.

– Да ли си извесно време после тога отишао у иностранство – питао је Миљковић.

– Јесам, у Чешку – одговорио је Лалић.

– Кога имаш у Чешкој? – наставио је окривљени са питањима.

– Рођену сестру. Судија, молим вас да реагујете. Поставља ми питања да бих открио где ми се налазе најближи – рекао је Лалић.

– Да ли познајеш Радоја Звицера? – питао је Миљковић.

– Нисмо се видели никада, али интензивно смо били у контакту, пуштао ми је гласовне поруке. То је био он. И ти и Вељко сте рекли да је он – одговорио је Лалић.

– Да ли су те гласовне поруке биле довољан доказ да је то он? – наставио је Миљковић.

– Да је то Радоје Звицер знам и тако што ми је после покушаја атентата у Украјини слао слику из болнице, са подигнутим палцем и тако што је тражио да му платим чартер из Украјине и рекао да ће то да компензује кокаином – одговорио је Лалић.

У једном тренутку, када је полемика Миљковића и Лалића достигла врхунац, а помињали су теме које немају везе са оптужницом, судија је прекинула испитивање и прешла на процесне предлоге одбране, који траже пуштање на слободу више окривљених. Сви предлози су одбијени.

Кућа у Перасту

Лалић је, одговарајући на питање Миљковића о кући у Црној Гори, чији је власник, рекао да је то добио од извесног Перуновића, као накнаду за штету насталу кад му је полиција у тој земљи запленила килограм кокаина, који је добио „на реверс, задужење” од Радоја Звицера и морао је да га обештети. Цена килограма кокаина у то време је, како је прецизирао, била је 40.000 евра, а Звицер му је рекао да кућа вреди 60.000.

Лалић је рекао и да је поменутог Перуновића тукао мотком по стражњици у просторијама које је криминална група имала на стадиону, па чак и да је мотка пукла, „јер он има дебелу стражњицу”. После су, казао је Лалић, он и Перуновић изгладили доносе и он се сутрадан појавио на стадиону.

Баште марихуане у Бечу

Лалић је рекао да је имао „баште” у Бечу, мислећи на места у којима је гајио марихуану. Он је рекао да је у Бечу помагао набавку опреме и прављење башти, и то и пријатељима и непознатим особама, с тим да пријатељима није наплаћивао.