Директор школе не сме да спречи професора да протестује

После масовних протеста против насиља у школама, осим одлучности да у борби опстану, у просветним круговима остао је горак укус због претњи покретањем дисциплинских поступака и отказима уговора о раду онима који су се дрзнули да и штрајком укажу да школе не смеју бити места на којима се насиље догађа, толерише и прећуткује, а насилници пролазе некажњено. Челници просветних синдиката обелоданили су да су руководиоци школа спречавали запослене да учествују у протестима. Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине, указао је да је било директора који су одбијали да приме одлуку наставника, чланова синдиката, да обуставе рад сматрајући ту одлуку необавезујућим памфлетом. Такво гушење синдикалног деловања Кокот је протумачио као доказе насиља које просветни радници трпе и разлог више да му се супротставе. И Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, истакла је као пример да је у једној осмолетки у Свилајнцу председници и члановима синдиката запрећено да ће се, уколико оду на протест, против њих спровести дисциплински поступак. Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, оштро је негодовао због информација које су до њега допирале од колега на дан масовног протеста да је, како је рекао, просветна инспекција добила налог да обиђе школе и натера директоре да покрену дисциплинске поступке против наставника који се и штрајком боре против насиља. Да се проблем насиља не може решити штрајком, али и да је потпуна обустава рада кршење закона и беспотребно гурање прста у око Министарству просвете, рекао је Бранко Ружић, гостујући у телевизијском програму уочи масовног протеста школских радника.

− Немам намеру да санкционишем никога, али није мудро да се крши закон. Нека школе које су у штрајку објасне својим ученицама зашто ће морати да надокнаде изгубљене часове − казао је Ружић за ТВ Хепи. А у разговору за Н1 оценио је да просветни радници могу да протестују викендом, кад нема часова.

− Прочитајте закон и видите шта вам следује уколико кршите закон. То је као кад прелазите улицу ван пешачког прелаза. Је л’ треба да будете прекршајно санкционисани? Па наравно да треба − навео је Ружић.

Закони о основном и средњем образовању и васпитању налажу да наставници могу да штрајкују под условом да обезбеде минимум процеса рада, што у пракси углавном значи скраћене часове на 30 минута. Ако тај услов не испуне „директор школе покреће дисциплински поступак”, а наставнику се „изриче мера престанка радног односа”.

− Закон каже и да се дисциплински поступак спроводи за тежу повреду радне обавезе, не за синдикалне активности за које колективни уговор гарантује да имате на располагању седам радних дана, а ово би био један дан посвећен солидарности просветних радника − објашњава Илићева.

Закон о основама система образовања и васпитања чланом 64 прецизира шта су теже повреде радне обавезе, и ту се, рецимо, наводи „неоправдано одсуство с рада најмање три узастопна радна дана”, али у том члану нема речи о штрајку, па ни о једнодневној обустави рада. Посебним колективним уговором за запослене у осмолеткама и средњим школама (члан 16) јесте предвиђено, као што Илићева каже, да запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана због учествовања у активностима које организује синдикат.

− Штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних интереса и радници слободно одлучују о свом учешћу у штрајку, а званичну одлуку о ступању у штрајк или штрајк упозорења доноси синдикат или већина запослених. Дужност је штрајкачког одбора да штрајк благовремено најави послодавцу. Не сме послодавац да спречи запосленог да учествује у штрајку. Просвета спада у делатности од јавног интереса те је у обавези да обезбеди минимум процеса рада, а организовање штрајка, односно учешће у штрајку под тим условима не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа. Запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду − наводи се у Закону о штрајку.

Надлежне у Министарству просвете питали смо да ли има основа да се дневнице ускрате и наставницима који су, како кажу, протестовали „радно али без одржавања наставе, већ су уместо часова по распореду држали јавни час на тему превенције и сузбијања насиља у школама”. Најодговорнији за образовање кажу да „све стоји у Закону о штрајку као и у законима о основном и средњем образовању”, а да ће „у сваком случају министарство обавестити директоре о даљем поступању”.

− Часније би било да нам одбију дневнице, него да надокнађујемо наставу − сматра Марков.

У масовном протесту просветних радника против насиља у школама првог децембарског дана, према подацима Министарства просвете, потпуном или делимичном обуставом рада, учествовали су колективи 892 школе, то јест готово половине укупног броја основних и средњих школа у Србији. То је 60 до 70 школа више него што школа чланица окупља Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) која је организовала једнодневни штрајк потпуним бојкотом наставе, а којој су се придружили и други синдикати и просветни радници који нису чланови синдиката, па и родитељи ученика и ђаци. Процена је руководства УСПРС-а да је настава обустављена у 400 школа, да је из учионица на улице изашло више од 40.000 просветних радника у 47 градова Србије у знак подршке одбрани достојанства професије и коначној победи образовног система у одсудној бици против насиља и над ученицима и над наставницима.

Превелика очекивања масе од једног министра

Актуелни министар просвете, за разлику од свих својих претходника, стално истиче да просветним радницима дугујемо захвалност, да се тим позивом баве посебни људи који имају емпатију, одговорност, ентузијазам и определили су се да свој живот посвете образовању деце, свесни да је то залог за будућност. Од првог сусрета са челницима просветних синдиката Ружић, како је и нагласио, жели здраву комуникацију, да се разумеју, споразумеју у отвореном и континуираном дијалогу, да заступају интересе запослених у просвети и заједно унапреде квалитет образовања. У више наврата ресорни министар је рекао да је за њега дијалог са синдикатима драгоцен, да они нису супротстављене стране, него партнери министарства. Отуда су, како сами признају, просветни радници, у најмању руку, очекивали Ружићеву подршку, да буде први који ће јавно исказати разумевање за борбу просветних радника и упитати чему претње дисциплинским поступцима и отказима због протестовања против насиља. Очекивали су и да ће ресорни министар указати да јавним часом није изгубљен ниједан наставни дан, да је наставу у претходном периоду пандемија сигурно омела више него једнодневни протест у којем половина школа није радила оптимално због солидарности са жртвама насиља и јавног исказивања бунта против злостављања. Очито су превише очекивали.