Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Директор школе не сме да спречи професора да протестује

Прописи налажу да се против наставника који штрајкује а не обезбеди минимум процеса рада покреће дисциплински поступак и даје отказ, али не прецизирају да то важи и за једнодневну обуставу наставе због учешћа у синдикалним активностима
(Фото М. С. Миладиновић)

После масовних протеста против насиља у школама, осим одлучности да у борби опстану, у просветним круговима остао је горак укус због претњи покретањем дисциплинских поступака и отказима уговора о раду онима који су се дрзнули да и штрајком укажу да школе не смеју бити места на којима се насиље догађа, толерише и прећуткује, а насилници пролазе некажњено. Челници просветних синдиката обелоданили су да су руководиоци школа спречавали запослене да учествују у протестима. Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине, указао је да је било директора који су одбијали да приме одлуку наставника, чланова синдиката, да обуставе рад сматрајући ту одлуку необавезујућим памфлетом. Такво гушење синдикалног деловања Кокот је протумачио као доказе насиља које просветни радници трпе и разлог више да му се супротставе. И Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, истакла је као пример да је у једној осмолетки у Свилајнцу председници и члановима синдиката запрећено да ће се, уколико оду на протест, против њих спровести дисциплински поступак. Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, оштро је негодовао због информација које су до њега допирале од колега на дан масовног протеста да је, како је рекао, просветна инспекција добила налог да обиђе школе и натера директоре да покрену дисциплинске поступке против наставника који се и штрајком боре против насиља. Да се проблем насиља не може решити штрајком, али и да је потпуна обустава рада кршење закона и беспотребно гурање прста у око Министарству просвете, рекао је Бранко Ружић, гостујући у телевизијском програму уочи масовног протеста школских радника.

− Немам намеру да санкционишем никога, али није мудро да се крши закон. Нека школе које су у штрајку објасне својим ученицама зашто ће морати да надокнаде изгубљене часове − казао је Ружић за ТВ Хепи. А у разговору за Н1 оценио је да просветни радници могу да протестују викендом, кад нема часова.

− Прочитајте закон и видите шта вам следује уколико кршите закон. То је као кад прелазите улицу ван пешачког прелаза. Је л’ треба да будете прекршајно санкционисани? Па наравно да треба − навео је Ружић.

Закони о основном и средњем образовању и васпитању налажу да наставници могу да штрајкују под условом да обезбеде минимум процеса рада, што у пракси углавном значи скраћене часове на 30 минута. Ако тај услов не испуне „директор школе покреће дисциплински поступак”, а наставнику се „изриче мера престанка радног односа”.

− Закон каже и да се дисциплински поступак спроводи за тежу повреду радне обавезе, не за синдикалне активности за које колективни уговор гарантује да имате на располагању седам радних дана, а ово би био један дан посвећен солидарности просветних радника − објашњава Илићева.

Закон о основама система образовања и васпитања чланом 64 прецизира шта су теже повреде радне обавезе, и ту се, рецимо, наводи „неоправдано одсуство с рада најмање три узастопна радна дана”, али у том члану нема речи о штрајку, па ни о једнодневној обустави рада. Посебним колективним уговором за запослене у осмолеткама и средњим школама (члан 16) јесте предвиђено, као што Илићева каже, да запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана због учествовања у активностима које организује синдикат.

− Штрајк је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних интереса и радници слободно одлучују о свом учешћу у штрајку, а званичну одлуку о ступању у штрајк или штрајк упозорења доноси синдикат или већина запослених. Дужност је штрајкачког одбора да штрајк благовремено најави послодавцу. Не сме послодавац да спречи запосленог да учествује у штрајку. Просвета спада у делатности од јавног интереса те је у обавези да обезбеди минимум процеса рада, а организовање штрајка, односно учешће у штрајку под тим условима не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа. Запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду − наводи се у Закону о штрајку.

Надлежне у Министарству просвете питали смо да ли има основа да се дневнице ускрате и наставницима који су, како кажу, протестовали „радно али без одржавања наставе, већ су уместо часова по распореду држали јавни час на тему превенције и сузбијања насиља у школама”. Најодговорнији за образовање кажу да „све стоји у Закону о штрајку као и у законима о основном и средњем образовању”, а да ће „у сваком случају министарство обавестити директоре о даљем поступању”.

− Часније би било да нам одбију дневнице, него да надокнађујемо наставу − сматра Марков.

У масовном протесту просветних радника против насиља у школама првог децембарског дана, према подацима Министарства просвете, потпуном или делимичном обуставом рада, учествовали су колективи 892 школе, то јест готово половине укупног броја основних и средњих школа у Србији. То је 60 до 70 школа више него што школа чланица окупља Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) која је организовала једнодневни штрајк потпуним бојкотом наставе, а којој су се придружили и други синдикати и просветни радници који нису чланови синдиката, па и родитељи ученика и ђаци. Процена је руководства УСПРС-а да је настава обустављена у 400 школа, да је из учионица на улице изашло више од 40.000 просветних радника у 47 градова Србије у знак подршке одбрани достојанства професије и коначној победи образовног система у одсудној бици против насиља и над ученицима и над наставницима.

Превелика очекивања масе од једног министра

Актуелни министар просвете, за разлику од свих својих претходника, стално истиче да просветним радницима дугујемо захвалност, да се тим позивом баве посебни људи који имају емпатију, одговорност, ентузијазам и определили су се да свој живот посвете образовању деце, свесни да је то залог за будућност. Од првог сусрета са челницима просветних синдиката Ружић, како је и нагласио, жели здраву комуникацију, да се разумеју, споразумеју у отвореном и континуираном дијалогу, да заступају интересе запослених у просвети и заједно унапреде квалитет образовања. У више наврата ресорни министар је рекао да је за њега дијалог са синдикатима драгоцен, да они нису супротстављене стране, него партнери министарства. Отуда су, како сами признају, просветни радници, у најмању руку, очекивали Ружићеву подршку, да буде први који ће јавно исказати разумевање за борбу просветних радника и упитати чему претње дисциплинским поступцима и отказима због протестовања против насиља. Очекивали су и да ће ресорни министар указати да јавним часом није изгубљен ниједан наставни дан, да је наставу у претходном периоду пандемија сигурно омела више него једнодневни протест у којем половина школа није радила оптимално због солидарности са жртвама насиља и јавног исказивања бунта против злостављања. Очито су превише очекивали.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

просветни радник
Пуна подршка просветним радницима! Неки што овде проповедају штрајковање викендом или када нема наставе очито не разумеју сврху штрајка. Никад деградиранија професија у модерној историји са перспективом ”ћути и трпи”. Такви што тако причају онда шаљу такву децу са истим ставовима у школу без поштовања ауторитета и ставом ”иди нађи други посао ако ти се овај не свиђа”. Сви треба да тежимо бољим условима рада уместо да срозавамо професију поредећи је са горим опцијама.
ljubica
Prosvetni radnici štrajkuju koliko hoće i kada hoće, isključivo tokom radne nedelje, nikako vikendom ili ne daj bože letnjim , zimskim i svim ostalim raspustima. Za taj nerad dobijaju normalnu platu. E, sad je veliko pitanje kojim se niko ne bavi ko će učenicima da nadoknadi to izgubljeno znanje?. Ovako je na roditeljima da plate privatne profesore a to isti koji ne dolaze u škole. Treba da odlučimo da li ćemo zadržati normalne škole ili ćemo preći na on line ili dopisnu nastavu?
Мрки
...и после деца треба да надокнађују часове које су губили, док су професори штрајковали? Јес, хау ноу! Нек штрајкују викендом, јер моје дете више неће одрађивати њихове хирове!
sloba car
Jesu li protestovali i gubili nastavu i prosvetari u privatnim školama ili samo u onim koje država finansira, šta kažu u sindikatu?
Перча Контраш
Џабалебароши навикли да стално измишљају разлоге за штрајк, никада нису задовољни иако им држава у свему изилази у сусрет. Дајте отказе ако вам не ваља, има вас 10.000 више но што треба. Нађите бољи посао и боље плате. Као да до сада није било вршњачког насиља и глупости које чине пубертетлије.
Profa
Problem je sto ih ima izmedju 15 i 20 hiljada manje. Zaposljavaju se studenti, i mnogi su prinudjeni da rade sa povecanom normom jer nema dovoljno profesora informatike, matematike, fizike, stranih jezika,.. U privatnim skolama angazuju penzionere. Dve koleginice tako rade, profesori informatike i hemije. Sta drugo da rade da prezive sa blizu 70 godina kada su im penzije oko 35000. A podstanari kao vise od 90% profesora.
Zemunac
Zaposleni ima pravo na 7 placenih radnih dana za sindikalne aktivnosti. Kakvo odbijanje dnevnica kada je sindikalna aktivnost najavljena 10 dana ranije? Da li su profesosi toliko nepismeni da ne umeju da procitaju i razumeju sta pise u Zakonu? Ili su svi postali misevi koji drhte pred bahatim direktorima??

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.