Синдикати траже увећање зараде за рад недељом

Од 1. јануара идуће године у Хрватској ће се, како су се договорили тамошња власт, послодавци и синдикати, рад недељом плаћати 50 одсто више у односу на редовну сатницу и то ће важити за све делатности. Сада се такав рад плаћа просечно 37 процената више. У Србији се тај дан по правилу третира као нерадни, односно дан за одмор. Онај ко ради недељом не остварује према закону право на увећану зараду, сем у случају да то није уређено актом између послодавца и запосленог.

Како наглашава Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету у Крагујевцу, код нас фиксно увећање зараде недељом није препознато јер је послодавцима дата могућност да рад организују како њима одговара.

– То је у начелу исправна логика. Многе државе су на крилима лажног популизма донеле одлуку да је само недеља нерадни дан, у налету левичарске идеологије. Али, ефекти се нису показали као позитивни. Ово што раде Хрвати делује ми слично томе. Ипак, да би се тако нешто спровело и код нас, најпре је потребна озбиљна анализа, како ће се то одразити на економију, да ли ће привреда моћи све то да изнесе – уверен је Урдаревић. Он подсећа да због увећања зараде за рад недељом не би било неопходно мењати Закон о раду, јер је наш закон екстензиван у том делу, па је општим актом могуће предвидети разлоге за увећање плате која није описана у самом закону.

– На тај начин би могло да се изађе у сусрет запосленима. Наша норма је отворена за то, али само ако би послодавци показали слух да додатно плаћају рад недељом. Логика је ипак таква да они кажу да неће да дају ништа више од онога на шта их закон обавезује. Не постоји дакле никаква препрека да се са постојећим законом предвиди додатно плаћени рад недељом и да се утврди износ увећања зараде за тај дан. Али то нико неће да ради, јер не постоји законска обавеза – објашњава проф. Урдаревић.

Савез самосталних синдиката је на ту тему својевремено анкетирао раднике, а анализа је показала да чак 90 одсто запослених не жели да ради недељом.

– Нисам сигуран да би сада, у налету ове инфлације, већина тих запослених исто тако размишљала. Вероватно би пристали да раде недељом за већу накнаду. Зато подржавамо иницијативу да то и код нас буде 50 одсто више од оне зараде која сада следује онима који раде недељом, а то је минимална дневница од 1.600 динара. Ипак, увећање од 50 одсто као у Хрватској не треба да постане пракса за све, већ само тамо где је неопходно, јер би се у супротном онда сви пријављивали да раде недељом – додаје Вуковић. Наглашава да онај ко мора да ради недељом заиста треба да буде више плаћен, зато што више ради, није са породицом, а већ у понедељак га чекају нове радне обавезе.

Иначе, упоредни подаци из света показују да су цене намирница у трговинским ланцима у уређеним системима који су отворени и недељом знатно више. Пошто послодавци убиру екстрапрофит тог дана, онда и запосленима следује већа плата, наводи Вуковић, уз опаску да то код нас у највећем броју случајева није тако, а требало би да буде.